„Ako postoji jedan meč, jedan sportski događaj u kojem treba dodeliti dva prva mesta, dve zlatne medalje, dva najveća pehara... To je onda ovako nešto“. Tako je zborio Nebojša Višković u vimbldonskoj komentatorskoj kabini kada su Novak Đoković i Rodžer Federer započinjali taj brejk koji je odlučivao o šampionu 2019.

Nešto manje od pet godina kasnije, Viškove reči naišle su u um dok sam prisustvovao stvaranju novog parčeta istorije. U izvođenju nekih novih klinaca koji više nisu klinci, već su legende u nastajanju. I upravo su odigrali jedan od deset najboljih mečeva u istoriji tenisa. Kapa dole, Karlose. Kapa dole, Janik.

Šta ovo bi, ljudi moji? Standard koji su postavili kao klinci u onom četvrtfinalu US Opena 2022. godine — sada su dostigli. I prestigli. Svetski brojevi jedan i dva. Na delu.

Boleće, ali Siner je „gruvao“ pet i po sati

Odakle čovek da počne, sada, koji sat posle kraja meča? Adrenalin se ne spušta, a bio sam neutralan posmatrač. Kako li je tek Špancima i naročito Italijanima? Znam u stvari, vidim po kolegama ovde.

Hajdemo mi od brojeva. Pobedio je Alkaraz sa 4:6, 6:7 (4-7), 6:4, 7:6 (7-3), 7:6 (10-2). Igranka je trajala pet sati i 29 minuta. Najduže finale Rolan Garosa, prestignuti Giljermo Vilas i Mats Vilander iz 1982. godine. Drugo najduže grend slem finale u istoriji, posle Noleta i Rafa u onom čuvenom Melburnu 2012. godine (pet sati i 53 minuta). Sedmi put u istoriji grend slem finala preokret od 0-2, prvi put od Đokovića protiv Cicipasa na istom ovom stadionu, stadionu Filip Šatrije.

O MEČU ALKARAZ – SINER:

Epski preokret – Karlos Alkaras je kralj Pariza!

Alkaraz protiv Sinera kao nekad Đoković protiv Federera: „Još 1“

Ovo su najveći preokreti u Gren slem finalima, tu je i Novak

Karlos Alkaraz i emotivna prva izjava posle preokreta za pamćenje

Siner je imao 53 vinera i 64 neiznuđene greške. Alkaraz 70 direktnih poena i 73 greške. Statistika vara, a ovde pogotovo – mnoge od tih neiznuđenih grešaka došle su posle brutalnih razmena i silovitih udaraca onog preko puta mreže. Neiznuđena, ali juče.

„Videli smo da se ovo i drugima dešavalo“, rekao je potišteni Siner na konferenciji za medije. Još jedna sličnost sa tim finalom Vimbldona iz 2019. godine. Konstatovao je Siner da je i on bio na drugoj strani verovatno misleći na onu Malagu i sudar sa Đokovićem. Utehu će Janik pronaći u naručju porodice i prijatelja, ali ni momku toliko usredsređenom i racionalnom nije bilo moguće da sakrije suze posle takvog poraza. I neće mu biti lako da preboli. Triput je Siner ponovio da „boli“ pred stranima novinarima, a onda još nekoliko puta pred domaćim.

Uprkos svemu, kada se prašina slegne, Siner posebno na jednu stvar može da bude ponosan. Prošle godine, tokom polufinala sa tim istim Alkarazom, uhvatili su ga grčevi u četvrtom setu. Sada je fizički izdržao do samog kraja u ekstremno visokom ritmu, i to posle ogromnog razočaranja iz četvrtog seta. Napravio je brejk da se vrati u meč i opet došao na dva poena do pobede. Nije posustao, nije odustao i pokazao je zašto je svetski broj jedan.

Amalgam Đokovića, Nadala i Federera

Kako je onda Siner izgubio? Zato što je sa druge strane mreže stajao momak možda i sa najvećim plafonom u istoriji tenisa. Alkarazov prosečni nivo niži je od Sinerovog, ali kada se vine u nebesa, onda to izgleda kao u odlučujućem taj brejku. Kao sa igrice – snaga, brzina, osećaj. Citira često dedu: „Glava, srce, m**a“.

„Mislim da je rođen da igra u ovakvim trenucima“, reći će sali punoj novinara njegov trener Huan Karlos Ferero, naglašavajući da je tako od ranih dana: „Trudimo se da njegov um pripremimo za ovakve trenutke, kao što je taj-brejk u petom setu. Bio je vrlo hrabar sve vreme i veoma agresivan“.

Nije bez razloga Novak rekao da je Alkaraz amalgam Velike trojke. Kada pokupi bekhend iz otvorenog stava kao Nole, kada poput Rafe intenzitetom svog prisustva diže publiku i sebe, a lomi protivnika, i kada odigra volej sa najfinijim osećajem za loptu poput Rodžera.

Dečko sa najboljim prolaznim vremenom u istoriji

Alkaraz je nazvao sudbinom to što je sa 22 godine osvojio svoj peti grend slem, u istim godinama kada i njegov uzor Rafael Nadal. Mi ćemo reći da je on dečko sa najboljim prolaznim vremenom u istoriji tenisa. Zastrašujuće jeste ipak to što je utisak da još nije sve kockice u igri složio. Šta li će tek biti kad ih složi…

„Nastavljamo da guramo – na naš način“, rekao je uz karakterističan osmeh Alkaraz aludirajući na naslov dokumentarca o sebi na netfliksu.

„Ako pogrešimo – pogrešili smo. Meni je važno da uživam. Možda neki ne misle kao ja, ne veruju da je to moguće, neki drugi veruju. Ima različitih mišljenja, ali je meni najvažnije ono što mislim ja i ljudi iz mog tima. Ko zna šta će da bude u budućnosti, možda i promenimo nešto za četiri-pet godina“.

Jedan će na Ibicu da proslavi pobedu, ako ne izneveri tradiciju. Drugi će u Alpe u naručje porodice. I jedan i drugi već su u – legendi. Tenis je u dobrim rukama.

Bonus video: