Šta tačno ne voli kod šljake? Kada „vara“ u ishrani, čime to čini? Šta oseća kada ima samopouzdanja? To su neka od pitanja na koja je Miomir Kecmanović odgovorio u ekskluzivnom intervjuu za Sport klub uoči Rolan Garosa.

Na sva tri mastersa na šljaci Miomir je ispao u uvodnom meču, u Minhenu je dobio jedan meč, a na čelendžeru u Eštorilu igrao je polufinale.

„OK, nije ni da smo očekivali neke ludačke rezultate, ali dobro… Svi mečevi su bili neizvesni, tesni. Moglo je i dosta gore, valjda, ali OK sam – raduje me što je ovo poslednji turnir na šljaci“, počinje Kecmanović za Sport klub.

„Na šljaci ne mogu da se odgurujem i grabim“

Na pitanje šta ga najviše nervira na šljaci, 25-godišnji srpski teniser odgovara:

„Dužina poena, pod jedan. Ne može da se završi sa nekoliko udaraca, što meni više odgovara. Takođe, kretanje je malo teže – dosta je klizanja, pre svega. Ne mogu da upotrebim svoju snagu i da se silom odgurujem, grabim – kao na betonu i na travi. Na šljaci moraš da budeš lagan, da klizaš, da si lepršav, što – jelte – ja nisam uopšte. Taj deo mi nikako ne odgovara. Ja se trudim da napadam i pritiskam, da igram ravno, što na šljaci ne znači mnogo, jer rivali imaju dosta vremena da sve vrate“.

A ima li nešto što voli na šljaci?

„Aaaa“, ispušta Miomir dugi uzdah, „Hajde da kažem baš to što ima više vremena, pa mogu bolje da se namestim na udarac, da bolje dođem do lopte i da budem u kontroli poena, da pritiskam. Onda se svodi na izdržljivost“.

Suparnik na startu Rolan Garosa jeste momak koji je sa šljakom na „ti“ – Sebastijan Baez.

„Radimo na tome da budem mentalno spreman. Prvi protivnik nije lak, ali navikli smo na to da je najteže odmah“, kaže Kecmanović uz dozu ironije, „Videćemo mogu li nešto da uradim“.

Novi pristup, nova ishrana – ali „ne biram kad varam“

Od završnice prošle sezone Kecmanović sarađuje sa Viktorom Troickim.

„Lepo je! On je super za saradnju, odlično se slažemo. Ovo sve na čemu radimo, što smo počeli zajedno – drugačiji servis, da više ulazim u teren i pritiskam… To je sve sjajno, ali treba vremena da legne na svoje mesto i da se naviknem, pošto ranije nisam igrao tako. Siguran sam da će izgledati mnogo bolje.

Na pitanje šta Troickog najviše iznervira, Miomir ima spreman odgovor:

„Ne voli kad se kasni. Ja sam OK što se toga tiče. Nervira ga i kada izgubimo loptu na treningu, to ga izludi – mora da se nađe lopta“.

Šta nervira Troickog?

Govorio je i Kecmanović u prošlosti o oscilacijama u kilaži i fizičkoj spremi. Pitali smo ga – od čega to zavisi?

„Od ličnog osećaja – raspoloženje, šta se dešava u privatnom životu… Kada nije najbolja situacija, nekada je teško poštovati to, pa krenem da ’varam’. Kada je sve OK, onda mi ne predstavlja problem“.

Čime „vara“?

„Ne biram“, kaže Miša.

„Evo ja sam juče KFC“, dajemo predlog.

„Ne mogu baš to, toga sam se najeo u Americi kao klinac, smučilo mi se. U tom smeru, doduše, samo kvalitetnije“.

A kad ne vara?

„Samo se trudim da ne jedem gluposti, već da bude normalno – meso, povrće, salate“.

„Siguran si da će da uđe tamo gde hoćeš“ – definicija samopouzdanja

Šljaka je uskoro gotova, Kecmanović je 46. na svetu, ima li snage za zalet na top 30?

„Lepo sam igrao na betonu, tamo imam i više samopouzdanja. Malo kada pobediš nekoliko mečeva, pa onda sve još bolje izgleda, sve se otvori… Što da ne, u dobroj sam poziciji u poređenju s prošlom godinom, osvojio sam dosta poena“

Na pitanje kako bi definisao osećaj samopouzdanja, Kecmanović uzima nekoliko sekundi da promisli. Potom kaže:

„Rekao bih – sigurnost. Kada dođe lopta, siguran si da će da uđe tamo gde hoćeš. Šta god zamisliš – veruješ da će biti tako. Kada nemaš samopouzdanja, onda je drugačije. Tada razmišljanje ide u stilu: ’Odigrao bih tu, ali da ne pobegne, ipak malo da je gurnem samo…’ I kada je tako, onda redovno izađe lopta. To je glavna razlika, u osećaju“.

Zadovoljavanja postignutim ne sme da bude u modernom tenisu, tvrdi Miomir.

„Mora da se napreduje konstantno. Ja ne znam šta se događa, svi su počeli da igraju ludački tenis. Nema tolike razlike kao pre, čak i igrači 150-200. mesta mogu da odigraju nenormalno jedan dan. Ako ne radiš ništa novo, ljudi te provale i čekaju te na tome“, zaključuje Kecmanović za Sport klub.

Bonus video: