„Krov, krov, krov, krov“, skandiraju navijači na Filip Šatrijeu, dok i dvojica tenisera na igralištu traže – krov. Na kraju su ga i dobili, i to je bio najdramatičniji deo popodneva u kojem je Novak Đoković lako izašao na kraj sa Mekenzijem Mekdonaldom – 6:3, 6:3, 6:3.

Posle četiri meča u Ženevi i pogotovo napornog finala – mentalno i fizički – sa Hubertom Hurkačem, ovakav meč Đokoviću je došao kao poručen. Niti jednog trenutka Mekdonald, koji ni u najboljim danima nije blistao na šljaci, nije delovao kao čovek koji iole može da zakomplikuje stvar.

„Ne daj, Noleeeee“, začulo se sa tribina. Ne znamo kome ni šta, očito je taj navijač samo želeo i sebe da probudi iz letargije. Isto je činila i ekipa ispod nas – njih trojica sa čašama u rukama – koja je nekoliko puta povela ono za Garos čuveno „pa-pa-pa-ra-pa“ (ili nešto tako), na koje onda ostatak publike odgovara sa „ole“. Sada su uglavnom izignorisani.

OZMO NA ŠLJACI:

Lajović: Sad bih skočio s mosta, ali izgaraću još

Novak bi „zbogom“ u Srbiji: Možda dočekam Nacionalni stadion

Zrela, moćna, opasna: Olga i Pariz – ima neka tajna veza

RG dao zadatak, AO da se pokaže: Novak o svom oproštaju

„Rotacija“, bilo je tako tiho da smo sa drugog kraja stadiona čuli Borisa Bošnjakovića.

Tu i tamo bi Nole i Mekenzi digli publiku na noge nekom igrom mačke i miša, ali to je uglavnom bila jednosmerna ulica sa jasnom krajnjom destinacijom.

Noletovo zagrevanje kao meč

Novak se spremai na terenu 10 pred krcatim tribinama, ali krcatim i prolazom iza tribina.

Posle nekoliko minuta razgovora sa Dušanom Vemićem i kraćeg trčanja oko čunjeva, usledilo je prebacivanje preko mreže u solidnom intenzitetu.

“Hoćemo 25”, začulo se iz publike u jednom trenutku.

Nadali smo se da nećemo moći da gledamo Đokovića baš ceo meč. Zašto? Jer bi to značilo da su Đere i Lajović odužili svoje mečeve. I jedan i drugi morali su da uzmu bar po set, ali nisu u tome uspeli.

Lasla je na intimnom i istovremeno bučnom terenu 14 – najzahvalnijem za gledanje tenisa posle stadiona Simon Matje – naspram sebe imao Aleksa de Minora. Imao je četiri set lopte u trećem setu, čak tri na svoj servis, nije imao ni sreće… Posle meča – Đere realan, i naučio je malo bolje da sakrije frustraciju.

Lajović je izgubio od Ševčenka i otvorio nam dušu, rečito i koherentno kako on to ume. Godine jesu ozbiljne, 35 leta nije imalo, ali Duci je uveren da ima još toga da ponudi. Zato će opet da siđe u rudnik čelendžera i da proba da se vrati u top 100.

Većinu vremena proveli smo ili na terenima ili u konferencijskima salama, ali stanka za ručak je ipak – obavezna. Francuska je valjda jedina zemlja u kojoj ne biram čokoladne kolače i u kojoj svakom desertu verujem naslepo: još nisam pogrešio. Milo mi je i videti s koliko strasti spremaju klopu, vidi se da uživaju u detaljima poput nabacivanja kojeg zrna nara preko ribe ili veštom aranžiranju paprike preko pirinča.

Asai s Kasatkinom

U Bulonju tokom Rolan Garosa velika je verovatnoća da ćete naleteti na neke od učesnika. Sedeo sam u bulevaru Žan Žores, jeo asai, kad – ulazi Darja Kasatkina s devojkom. Poručile su „za poneti“, zurile malo u telefone i posle se smejale, konstatovale kako slabo ko razume engleski i – otišle.

Kao i obično u ovo doba godine, ni parisko vreme ne zna šta će sa sobom. Toplo kad izađe sunce, ali ono se brzo sakrije iza oblaka, pa opet treba jakna. Ne zna čovek više ni sam da l’ se znoji ili se smrzava, ali ključne reči su – slojevito oblačenje i brze reakcije.

Danil Medvedev drugi put u poslednje tri godine gubi u prvom kolu, rekoh vam da Noletu nije težak žreb zato što mu je Medvedev tu… Od ostalih stvari, izdvajam da je potrebno izdvojiti 18 evra za najmanju čašu šampanjca („hvala, vodu ću, ne volim šampanjac svakako“), da je Grigor Dimitrov predao usred meča na četvrtom uzastopnom slemu i me tip iz obezbeđenja pitao kako na engleskom da kaže „stanite i raširite ruke“.

Uzdravlje!

Bonus video: