Neoboriv slučaj: Zašto je Đoković najveći?

Roland Garros 12. jun 202312:21 91 komentara
Novak Đoković
REUTERS/Christian Hartmann

Čak i oni najuporniji, koji su godinama odbijali da odaju Novaku Đokoviću priznanje shodno njegovim uspesima, više realnost ne mogu da ignorišu. Vidi se to po naslovnim stranama inostranih medija dan posle Novakove rekordne, 23. grend slem titule.

I pre magičnog nedeljnog popodneva na Rolan Garosu, u kojem je trijumfom nad Kasperom Rudom došao do pehara, većina argumenata u raspravi o najvećem teniseru svih vremena bila je na Novakovoj strani.

23. Novakov GS:

Sada više dileme nema.

“Ne želim da kažem da sam najveći, jer bi to bilo nepoštovanje prema velikim šampionima u raznim erama koji su igrali na različit način. Svaki šampion je ostavio zaveštanje u svojoj generaciji i utro put za sve nas da igramo tenis širom sveta. Takve diskusije ostavljam drugima. Imam samopouzdanje, znam za šta sam sposoban i ovaj trofej je pokazatelj da mogu da igram kvalitetno”, rekao je Đoković.

Ne moraš ti, mi ćemo. Idemo redom:

Grend slem titule – napokon!

Kada su izjednačeni po broju titula, svi drugi parametri bili su na Novakovoj strani potpuno, ali onaj najvažniji uvek je mogao da bude predmet sporenja.

Da ne bude više rasprave i zabune, Đoković sada ima 23 grend slem titule, jednu više od Rafaela Nadala i čak tri više od Rodžera Federera. Pogotovo ovo potonje deluje nestvarno, pošto je u jednom trenutku odnos bio 1-16 u korist Švajcarca.

Novak Đoković
REUTERS/Susan Mullane

Novakovo najveće carstvo je u Australiji, ali je u Parizu dvaput dobijao Nadala, dok je u Federerovoj dnevnoj sobi – Centralnom stadionu Vimbldona – slavio tri puta u finalima protiv Rodžera i ukupno ima sedam titula, samo jednu manje od Federera.

Još jedan veoma važan začin – Đoković je sada jedini u istoriji koji je svaku grend slem titulu osvajao makar tri puta. Ima i najviše finala u istoriji (34), pa je i u grend slem pogledu sada liga za sebe.

Broj nedelja na prvom mestu

Zamislite samo koliko je uobičajena i neutralnom oku “dosadno” da je neko prvi na svetu, kad to ne zavređuje nijedno pitanje na više od pola sata dugoj konferenciji za medije posle šampionske titule.

“Aha, vratio se na prvo mesto, OK”, to je otprilike reakcija. A verujte, nije normalno. Često kažemo da je kontinuitet najpotcenjenija odlika velikana, a nema boljeg ilustratora konstantnosti od toga koliko vremena je neko proveo na vrhu.

Photo by Julian Finney/Getty Images

Đoković je sada započeo 388. sedmicu na vrhu ATP liste, a i magičnih 400 je realnost u toj Novakovoj trci sa samim sobom. A sve je počelo posle Vimbldona 2011. godine i onim dočekom u Beogradu pred više od 100.000 ljudi, kad je prvi put seo na presto.

Federer je sa 310 na drugom mestu, Sampras treći sa 286, Lendl četvrti sa 270, Konors peti sa 268, a Nadal šesti sa 209. Ne da gledaju Đokoviću u leđa, nego je razlika najmanje godinu i kusur dana.

Kalendarsku godinu je čak sedam puta završio kao najbolje rangirani teniser sveta.

Nole Slem

“To je čudesan uspeh, ali se ne spominje tako često, što nije u redu. Iz igračkog ugla – posedovati sva četiri slema u istom momentu skoro je nemoguće”, rekao mi je pre nekoliko dana Andrej Medvedev, vicešampion Rolan Garosa iz 1999. godin

Niko nikada u istoriji muškog tenisa nije bio istovremeni šampion sva četiri grend slem turnira na tri različite podloge. U eri amaterskog tenisa i na ne tako raznovrsnim podlogama, to je uspelo Donu Badžu i Rodu Lejveru, ali u modernom tenisu nije nikome. Do Đokovića.

Period od početka 2015. i zaključno sa Rolan Garosom 2016. godine bio je verovatno najdominantniji period nekog igrača u istoriji. Veoma retko je Novak gubio, a u tom pohodu osvojio pet od šest slemova.

Na ruševinama poraza od Vavrinke u finalu Garosa 2015, počeo je da gradi novu, veličanstvenu katedralu. U dva uzastopna finala savladao je Federera, boreći se pri tom i sa fudbalskom publikom, na Vimbldonu i US openu. Zatim je, kao po navici, uzeo Australijan open, da bi pobedom nad Endijem Marijem u finalu Rolan Garosa zaokružio nestvarni podvig.

Novak Đoković Rolan Garos 2023
Clive Mason/Getty Images

Taj poduhvat nije dovoljno cenjen i spominjan u inostranoj javnosti. Pa, i pred okršaj sa Marijem, više se govorilo o tome da Đoković ima šansu da prvi put osvoji Garos, nego da uradi nešto što nikome nije pošlo za rukom, ni Federeru ni Nadalu.

Švajcarac je dvaput bio na meč do tog dostignuća – 2006. i 2007. godine – samo da bi ga Nadal oba puta zaustavio u finalu Rolan Garosa. I Španac je imao svoju šansu, na Australijan openu 2011, ali tada je izgubio u četvrtfinalu od Davida Ferera.

Uz Nole slem koji je ostvario, Đoković je još dvaput imao priliku da drži sva četiri slema odjednom: Nadal ga je zaustavio u finalu Rolan Garosa 2012, a Tim u polufinalu takođe u Parizu, 2019. godine.

Sada je opet na pola puta, u 37. godini života.

Međusobni skor

Posle osvojenog Australijan opena 2008. godine, kada je u polufinalu savladao Federera, dugo se Đoković mučio da probije špansko-švajcarski duopol. U naredne skoro tri godine uvek je udarao u zid, proglašavan večitim trećim i gubio većinu najvažnijih mečeva sa Federerom i Nadalom.

Zaključno sa 2010. godinom, Federer je u međusobnim susretima vodio sa 13-6, a Nadal sa 16-7 (bilo je i 14-4). To samo pokazuje koliki je Đoković napravio preokret otkad je postao elitni igrač 2011. godine: trenutno vodi sa 27-23 protiv Federera i sa 30-29 protiv Nadala, i to uz činjenicu da je Novak mnogo češće stizao da igra s Rafom na šljaci, nego Rafa s njim na betonu.

Zlatni masters – i to dvaput

Po broju osvojenih mastersa, Đoković je prvi sa 38 titula, Nadal ima 36, a Federer 28.

Uz to, svoju raznovrsnost i sposobnost da bude sila na svim podlogama i u svim uslovima, Novak je dokazao time što je svaki masters osvojio barem dvaput.

Najduže se čekao Sinsinati, u kojem je izgubio pet finala, pre nego što je konačno 2018. godine dobio Federera u meču za titulu. „Sinsinati“ se igrao u Njujorku 2020, zbog korone, a Đoković ga je osvojio. Zanimljivo, jedino je još Monte Karlo Đoković osvajao „samo“ dvaput.

REUTERS/Lisi Niesner

Federer nikada nije slavio u Monte Karlu, mada je igrao četiri finala – tri poraza od Nadala će sebi oprositi, ali verovatno ne i onaj od Vavrinke 2014. godine. Švajcarac nije uzeo ni Rim uprkos tome što je igrao četiri finala – gubio je od Feliksa Mantilje (2003), dvaput od Nadala (2006, 2013) i jednom od Đokovića (2015).

Nadal nikada nije slavio u Majamiju uprkos tome što je pet puta igrao u finalu. Godine 2005, u epskom meču izgubio je od Federera (njihovo prvo međusobno finale), zatim od Nikolaja Davidenka 2008, od Đokovića 2011. i 2014, pa ponovo od Federera 2017.

Nijednom nije Rafa slavio ni u Šangaju, ali jeste dok se taj masters igrao u Madridu (2005, pobeda nad Ljubičićem), dok u Parizu ima samo jedno finale – poraz od Davida Nalbandijana 2007.

Novakova prednost postaje još upadljivija kada se u priču uključe i ATP završni turniri – Đoković i Federer tu imaju po šest titula, a Nadal niti jednu.

Zaključak

Na timskom, reprezentativnom nivou, Đoković ima osvojene Dejvis kup i ATP kup, kao i bronzanu olimpijsku medalju. Zapravo, jedino što njegovoj teniskoj biografiji nedostaje jeste to olimpijsko zlato u singlu (koje Nadal ima, kao i ono u dublu, plus pet Dejvis kup titula), pa ne sumnjamo da u Novaku gori vatra kad pomisli na Igre u Parizu dogodine. Dobro je to, da ima još nešto da ga gura, jer sada se uglavnom trka sa sobom.

Game over – Novak Đoković je GOAT.

Novak Đoković
Clive Brunskill/Getty Images

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare