Pre Rolan Garosa se mnogo govorilo o nedovoljnoj fizičkoj pripremljnosti Novaka Đokovića, ali u poslednja dva meča je najbolji teniser sveta pokazao da i te kako može da igra maratonske mečeve.

NOVAKOV PREOKRET:

Novak razmišljao da preda: Zašto da ne čistimo teren?!

Detektiv Rast rekao svoje: Novak je GOAT

Kralj nad kraljevima: Novak oborio nova dva rekorda!

Novak posle trijumfa: Publika mi je ulila snagu

Mekinro: Đoković? 50 godina sam u tenisu…

4:29 + 4:39: Tek treći put u karijeri se Novaku ovo događa

Devet sati i osam minuta u prethodna dva meča, pa smo pitali Novaka da prokomentariše te reči da nije spreman…

„Ljudi mnogo vole da komentarišu, pričaju, sude. Lako je suditi iz udobne fotelje, na to se ne obazirem“, kratko je rekao Đoković posle pobede nad Fransiskom Serundolom 6:1, 5:7, 3:6, 7:5, 6:3.

Novaku sledi ključni magnet: Možda odustanem!

Na pitanje da li, pod uslovom da ima sve bude u redu s kolenom, ima goriva u rezervoaru do potencijalnog kraja turnira, Novak odgovara:

„Moram da imam. Ne znam šta drugo da odgovorim, moram da imam te rezerve. Nadam se da ću igrati toliko setova, to znači da sam u finalu. Trenirao sam i spremao sam se za takve stvari, za najteži scenario. Nadam se da nema većih oštećenja, kada popuste efekti lekova, sutra (utorak) ćemo videti pravu sliku. Vreme će pokazati, ponosan sam što sam uspeo da izvučem još jedan meč iz još dubljeg ponora. Opet se publika digla, hvala im što su odgovorili na moj poziv“.

Đoković je u 38. godini života, i dalje igra i pobeđuje u nestvarnim mečevima, a mnogi se pitaju – kako? U svom stilu, Novak odgovara:

„Od svoje šeste-sedme godine, dakle 31 godinu sam svaki dan posvetio teniskom životu koji obuhvata mnogo stvari, jer sam u pojedinačnom sportu i niko ne može da me zameni. Svakodnevno moram da se pojavim u najboljem svetlu na treningu, da ne propuštam nijedan oporavak, da konstantno motivišem sebe. Jedno je kada te drugi podržavaju, osećam to i zahvalan sam na tome – porodica, uža i šira, tim, Srbija, svet i svi ljudi koji mi daju energiju i ljubav – ali potpuno je nešto drugo kada pravu motivaciju moraš da izvučeš iz sebe. Nakon godina i svega postignutog, nije lako ustajati svaki dan i ponovo imati bistrinu, jasnoću, želju da ponovo uradiš neke stvari – po ne znam koji put. Ali stvarno volim to, uživam to, to nije kliše, već jaka emocija, govorio sam to i pre“, priča Novak i nastavlja:

„Pored toga, treba da se poklope mnoge stvari u privatnom i profesionalnom nivou da bi čovek mogao da izdrži na ovom nivou. Stav je značajan – da li želim nešto, koja je svrha, koji su ciljevi, da li ja to stvarno želim ili neko drugi, pa ja kao pratim… To su pitanja koja mi se vrzmaju po glavi više nego ranije, već smo pričali o motivaciji i putovanjima… Ovakvi trenuci su oni o kojima sanjam, oni koji me guraju i inspriišu – pet setova sa 10-15 godina mlađim na najvećim stadionima, da im pokažem da mogu, to su stvari koje me nalože da nastavim dalje. Kad osetim da ne mogu da im pariram, onda ću da se povučem. Opet sam u četvrtfinalu, posle devet sati tenisa, pokazujem da imam fizičku izdržljivost i da mogu da se takmičim sa mnogo mlađima. Nemam želju da stanem. Gurao sam i sada uprkos povredi, da probam da završim pobedom, sad idemo dan po dan, pa dokle doguramo“.

Bonus video: