„Mi o vuku, a vuk na vrata“, s osmehom je Novak Đoković privodio razgovor s novinarma dok nas je čekala zvezda dana, zvezda koja je upravo ušla u istu salu – Olga Danilović.

ROLAN GAROS

Olga Danilović emotivno – o borbi, kolenu, Novaku, inatu…

Novak Đoković: Imam ekskluzivu! Voleo bih da Jokić igra

Emotivni Olgin trenutak posle pobede karijere (FOTO)

Novak: Posvećenost nije pala, zatežem mehanizam

Kišni dnevnik dolaska na Rolan Garos (VIDEO)

Razgovor je tekao ovako:

– Olga, hoćeš i ti na Olimpijske igre?

– Moram da osvojim Garos ako mislim da učestvujem.

– Eto, znači znamo šta treba da uradiš. Samo da osvojiš!

– Sada moramo da igramo za mene.

– Ništa, daću ti ja malo svojih bodova!

Koji minut kasnije, Danilovićeva se našla na Đokovićevom mestu, u glavnoj konferencijskoj sali. Svetla reflektora i pitanja novinara nikada joj nisu predstavljali problem, vladala je situacijom i na engleskom jeziku, a sa nama – svojim zemljacima – bila opuštena kao i uvek.

No, krenimo redom, od još jednog tmurnog pariskog jutra. Taman kada je Olga i Danijel Kolins trebalo da zakorače na teren, spustila se kiša.

Amerikanka je opasna. Hit ove godine, dve titule i još jedno finale, gubila je uglavnom od Švjontek i Sabalenke, a ovde je niko nije želeo u žrebu.

„LET’S GO“, posle mirnog početka meča zaurlala je i inače temperamentna Kolins u smeru Olginih navijača. Pri tom, verujte mi ljudi, ništa posebno nisu radili – tipično „hajde“ i „bravo“, ali to vam je Kolins.

„Pričajte mi“, govorila bi Amerikanka svojoj loži posle grešaka kojih je u prvom setu bilo malo. I na drugoj strani takođe, bio je to kvalitetan meč u kojem su obe želele prve da se nametnu. Za nijansu je Kolins bila ispred jer je bila spremnija da agresivnije napade druge servise, što je na kraju i presudilo.

NAJČITANIJE NA SPORT KLUBU:

Nole, da se ne zalećemo, ali…

Poginuo bivši košarkaš Partizana Dru Gordon

Luka Dončić poveo Dalas u finale pa popio pivo s ćaletom

Srpkinje ispustile Tursku, drugi poraz u Arlingtonu

“Pređi, je**m ti mater, pređi“, naljutila se Olga na loptu posle jednog neuspešnog drop šota. I onda se okrenula na drugu stranu, kao da ništa nije bilo. Jedan od ključnih faktora pobede bio je i taj što je Olga kontrolisala emocije: nije je mogla poremtiti kiša, izvanredna igra Kolins u produženom periodu nije joj slomila duh, a nisu je doticale ni sitnice posle jednog srećnog poena Amerikanke. Ni to što se Danijel nije izvinila.

„Stala je kiša, idem da gledam Olgu“, rekao sam kolegama, „Može Nole i bez mene“. Razmahani Đoković je u tom trenutku pravio dupli brejk u drugom setu, konačno je ličio na sebe.

„Come on!“, čujem kako se približavam terenu deset. Vesti nisu dobre, Kolins je vratila brejk zaostatka u drugom setu i loptama pod oštrim uglom mučila Danilovićevu.

Ipak, manirom velike teniserke, Olga koristi najmanji prozor za povratak u meč, tek nagoveštaj pada koncentracije suparnice. Zatim pronalazi prave servise, i odjednom smo na korak do trećeg seta:

„Hajde sad, molim te, Olga, hajde!“, rekla je sebi pred treću set loptu. Realizovala ju je.

Obe su se umorile, nivo je malo pao u odnosu na prvi set, ali su zato emocije i drama rasli na sad već krcatoj „desetki“. Ne samo da je bila krcata, već su redari morali da sklanjaju ljude koji su stajali iza tribina („mora da ima mesta makar da se prođe“).

Danilovićeva je zadržala hladnu glavu, sačekala nervozu Kolins i realizovala već prvu meč loptu. Neverica, suze u očima, zagrljaji sa timom.

„Moram da idem, teraju me, ima još mečeva“, uz osmeh je rekla navijačima.

Nije sporno, znali smo da Olga poseduje taj kvalitet u sebi, pogotovo na šljaci. Prošle godine je pobedila i Emu Navaro i Džasmin Paolini, koje su otad bile i u top 20, a ispustila je i Ons Žabur u Parizu.

Ono što od Danilovićeve želimo, ono čemu se za nju nadamo jeste – kontinuitet. To će joj omogućiti da se probije na listi do mesta koje joj po talentu pripada, a iz bolje početne pozicije je sve lakše. Bilo je i nekih pogrešnih Olginih izbora, ali najveći krivac je ipak telo.

„Svi me poznajete jako dobro, znate koliko puta imam traku na kolenu… U ovom momentu je dobro, ali to vučem dugo vremena. Učim da se nosim sa time, da ublažim bol. Trenutno je dobro, ali nije uvek dobro, kako mu se ćefne“, rekla je Olga i dodala:

„Nikada nisam volela da pričam o povredama… Problem sa kolenom je hroničan, ali sam u vremenu van terena naučila vežbe koje mi više odgovaraju, tretmane koji mi odgovaraju. Poznajem bolje tu povredu, postajem prijatelj sa njom. Tipa – ovaj bol je podnošljiv, mogu dalje. Ovaj bol nije podnošljiv, trebalo bi da prestanem. Ne razmišljam o tome u toku mečeva, naučila sam da se sprijateljim s povredom i da je sklonim što više mogu. Jeste hronično, to moje koleno više je dosadilo i bogu i narodu. Nadam se da će biti bolje“.

Nije želela da zvuči arogantno kada ju je jedan od stranih novinara upitao koji misli da su joj dometi ukoliko bude zdrava. Prvo je izrazom lica, a naposletku ipak i rečima poručila da „može mnogo“.

Prvi sledeći izazov je Dona Vekić, od 11.00 na stadionu Simon Matje. Vremena za odmor malo, premalo, ali moraće neku energiju da izmisli Olga, i mentalnu i fizičku.

Šta god da se desi u tom meču, mnogo je važnije da Danilovićeva u kontinuitetu može da trenira i da igra blizu sto posto. Ako bude tako, treće kolo slema postaće uobičajeno.

I zapamti, Olga, ako sve bude kako treba, za Los Anđeles 2028. godine neće ti biti potrebni ničiji bodovi, moći ćeš ti da ih deliš.

Bonus video: