„Nemoj da mu kažeš da ga nismo prepoznali, promenio se dosta“, rekli smo Laslu Đereu kada nam je saopštio ime svog novog trenera, neposredno posle treninga na terenu broj 15. „Neću, neću, ne brinite“, odgovorio nam je uz osmeh.

OZMO NA ŠLJACI:

Rafa: Ne pretpostavljajte da mi je poslednji Garos!

Šta je s Novakom?

Svetski poznato ime novi Laslov trener: OI mi nisu u planu

Ime je – Marijano Puerta, nekada deveti teniser sveta i čovek koji je 2005. godine igrao i uzeo set u finalu Rolan Garosa sa Rafaelom Nadalom.

Posle korone, noge, lakta, koksakija i svega, lepo je videti Lasla ponovo pozitivnog, šta god bilo u Parizu. A sudeći po treningu:

„This f..ckin’ dude“, prokomentarisao je Dan Evans nakon jednog izvrsnog Laslovog udarca u šali. „Sorry“, dobacio nam je momentalno uz osmeh, videvši da smo se prethodno pozdravili sa Laslom.

Dok smo se vraćali s kraja kompleksa, na jednom terenu tribine su bile solidno popunjene, spremale su se Arina Sabalenka i Ons Žabur. Njih dve ipak su u tom trenutku bile sporedni događaj jer je svoj trening trebalo da počne čovek koji je simbol ovog turnira.

„Gde je Suzan Lenglen, hoćemo da gledamo Rafu“, usplahireno me je upitao jedan par. Reko’ evo ovde – pokazah na zdanje pred kojima smo stajali, očito su prvi put tu.

„Oh, hvala“, otrčaše.

Ulazim – krcato. Nema mesta ni na stolicama inače rezervisanim za novinare.

„Danas to nisu vaša mesta, danas su za javnost“, objašnjava čika u uniformi mom kolegi Anhelu.

Ni na stepenicama ne može da se sedi, saznali smo nekoliko minuta kasnije.

„Dobro izgleda Rafa na treninzima, dobio je i Kordu i Vavrinku i Medvedeva“, kaže mi Anhel i dodaje: „Ali, to ništa ne znači“. Dobio je posle i Runea, ali pravi i jedini test je ponedeljak.

„Šta je sa ovim tvojim“, uz osmeh me pita za Đokovića, pitanje koje sam čuo pet-šest puta za nepunih 48 sati u Parizu.

„Malo motivacija, malo fizika…“, odgovaram neodređeno jer, ruku na srce, još ne znamo „šta je“ Noletu. Ali znamo da će biti onaj pravi i tokom ove sezone, ako zagrize.

„Rafa, Rafa“, čuje se skandiranje s tribina, na kojima ima naroda od 7 do 77. Ma, od 3 do 90. I smenjuju se, da bi svi mogli da uhvate malo.

Utom izlazi raspored za nedelju, vidimo da i Laslo i Aleksandra i Olga otprilike igraju u isto vreme, pa će srpski novinari morati strateški da se rasporede. Nije prvi put da se dešava, preteći ćemo, ali uvek mi je žao kada ne možemo sve naše da gledamo.

Nedugo zatim, Nadal stiže na konferenciju za medije. Sala pretrpana, neki novinari stoje i iza kod fotografa, a Rafa je svoj na svome, kao kod kuće. U očima, ali i u rečima, vidi se da mu se još igra, zato i neće da kaže da mu je „sto posto poslednji Rolan Garos“.

Malo smo vršljali po kompleksu, a potom sam izašao da uradim jedan fini intervju koji ćete gledati narednih dana. I, šta se dogodi? Verovatno prvi put otkad ga pratim, Novak je poranio na trening, dobrih dvadesetak minuta.

Srećom, imam brojne „izaslanike“ među navijačima, ali i prave kolege, tako da mi je momentalno prosleđena možda i fotka godine – zagrljaj Novaka i Rafe – dok se nisam priključio.

Pred solidno popunjenim tribinama, Nole je trenirao sa Hamadom Međedovićem, koji je prethodno trenirao i s Lajovićem. Dvojica naših na jednom od najvećih stadiona na svetu, lep je osećaj.

Bio je to standardan trening, i bilo je dobro videti Đokovića na terenu dan nakon meča sa Mahačem, spreman je da iz misije Rolan Garos izvuče maksimum. A naša je nada da će taj maksimum rasti do onoga što je inače Novak Đoković, iako vremena nema mnogo.

Na kraju treninga, tradicionalno boćanje, Hamad je bio najlošiji, pa je pretrpeo uobičajenu kaznu – gađan je, jelte, lopticama u zadnjicu. Podneo je junački.

Da se nulti dan privodi kraju, drugari, od nedelje kreće ono pravo.

Živi mi bili, pozdrav iz Pariza,

Saša

Bonus video: