Miloš Raonić plasirao se u polufinale Vimbldona, gde će snage odmeriti sa Rodžerom Federerom. Na konferenciji za štampu, Kanađanin je izneo svoja očekivanja povodom tog meča.

-Kako se
osećaš?

-Osećam se
dobro. To je sve što ću vam reći. Šalim se, dobar je osećaj. Meč je bio veoma
težak, nisam znao šta da očekujem. Igrao sam protiv njega pre nekog vremena,
ali su uslovi bili drugačiji ovoga puta. Srećan sam zbog rezultata i načina na
koji sam uspeo da se vratim.

-Tokom ovog
turnira bilo je reči o četvorici najboljih tenisera današnjice. Šta ste naučili
od njih? Šta se u međuvremenu promenilo i kako ste uspeli da im se približite?

-Stvar je u
tome da ništa ne možete da uradite preko noći. Novi momci moraju da dođu i da
se pokažu. Sve smo bolji i bolji, naročito tokom ove godine i mi smo uspeli da
se izborimo za svoje mesto. Dobro je biti deo svega toga i lepo je videti da
oni pokazuju da su veliki ljudi kada igraju protiv nas, a na tebi je samo da
izađeš na teren i igraš dobro.

-Da li sada
u svlačionici igrači pokazuju veće samopouzdanje i ne osećaju toliki pritisak,
kao što osećaju ova četvorica?

-Ne vidi se
to toliko u svlačionici, to se vidi kada igrač izađe na teren. Ne prilazimo
jedni drugima i ne govorimo ‘moraš više da veruješ u sebe’, to nije tema kojom
se bavimo. To se više vidi u igri i stavu tenisera kada izađe na teren. Velika
je razlika u odnosu na ono od pre godinu dana, a da ne pričamo o razlici između
onoga od pre 2 ili 3 godine. Tada se već znalo da će neko od najboljih osvajati
turnire.

-Teniserke
koje su došle do polufinala kažu da nisu iznenađene činjenicom da su stigle
dotle. Kakva je situacija sa tobom, da li si ti iznenađen ili ti je to oduvek
bio cilj?

-Mislim da
je veće iznenađenje bilo to što na prethodna dva Gren Slema nisam daleko
dogurao. Posebno sam mislio da ću biti bolji u Australiji, na tvrdoj podlozi. Sreća
u nesreći je bila što sam se povredio početkom godine i što sam uspeo da se
spremim za Ozi open. Kad pogledam unazad, mislim da nemam niti jedan poen na
manjim turnirima koji nisu iz masters ili Gren Slem serije, ali konstantno
napredujem, radim na svim aspektima svoje igre i mislim da imam veću šansu da
se ozbiljnije suprotstavim pomenutoj četvorici tenisera. Znam da sam svaki put
sve bliži protiv njih i da sam na korak od toga da preokrenem rezultate u svoju
korist.

-Igrao si
protiv rivala koji je mlad poput tebe. Koliko ti znači kada takve igrače
dobiješ na velikom turniru, kao što je to danas bio slučaj sa Grigorom?

-Sve se vrti
u krug. Mislim da je najvažnije da na kraju godine ostvariš što bolji plasman,
ali takođe mislim i da je jako važno da dođete do pobede protiv igrača kao što
su Novak ili Rafa, jer to jednostavno jednom morate učiti. To vam donosi
podstrek i samopouzdanje. Tako je meni bilo kada sam posmatrao mlade igrače
koji su ih dobijali u Dejvis kupu i pomislio sam ‘zašto i ja ne bih mogao
ovako’.

-U
polufinalu igrate protiv Federera koji juri osmu titulu ovde, na Vimbldonu.
Stvara li vam to dodatni pritisak?

-Ne, igrao
sam protiv njega 4 puta do sada. Svaki put je bio bolji od mene, ali mislim da
nisam igrao sa njim više od godinu dana. Sada sam mnogo drugaćiji igrač i
mislim da je svaki put bilo dosta neizvesno, te smatram da upravo zbog toga
moram verovati u sebe. Ne želim mnogo da pričam o tome, već moram da izađem na
teren i uradim sve što je u mojoj moći kako bih pobedio.

-Važili ste
za igrača sa velikim potencijalom, ali na vašem razvojnom putu je bilo dosta
uspona i padova. Šta ste morali da uradite na tom putu da biste sada bili u
polufinalu Vimbldona?

-Ima još
stvari koje moram da popravim. Možete da se borite sa njima pre nego što se
probijete ili nakon toga. Uvek ima trenutaka kada vam opadne vera u sebe, kada
sumnjate, a opet, s druge strane, ima i onih kada vam je samopouzdanje na
najvišem nivou. Ali, sa svim tim morate da se suočite, bili 30. ili 10. na
svetu. To su izazovi sa kojima morate da se izborite ukoliko želite da dođete
do vrha u ovom sportu. 2011. sam uspeo da se probijem i mnoge stvari prođem
veoma brzo, ali nisam mogao da kažem da sam već uspeo u tenisu. Nisam tada
mogao da kažem da sam ja prvi sledeći velikan ovog sporta, već je predamnom
mnogo rada, dosta učenja, upoznavanja sebe, ali situacije koje se događaju u
tenisu, zatim koje se događaju van terena… Ima mnogo stvari sa kojima morate
izborite. Mislim da sam bolji iz godine u godinu i da sam ove sezone napravio
stvarno veliki korak, za razliku od 2011. do 2013. godine. Sad mnogo bolje
shvatam neke stvari. To ne može da se uradi za godinu dana. Koraci koji slede
su mnogo teži.

-Koje si
pouke izvukao u trenucima kada si sumnjao u sebe?

-Naporan
rad se uvek isplati. Morate da budete strpljivi, da čekate. Iako niste među
najboljima, težak rad će se uvek isplatiti i zato ne tražite prečice.

-Rodžer će
igrati skoro kao kod kuće.. O čemu ćete razmišljati, s obzirom na to da igrate
protiv čoveka koji je osvojio 7 titula ovde, ali i ima 32 godinu?

-Izaći ću
na teren i razmišljaću tako da igram protiv čoveka koji ima 32 godine,  a ne protiv sedmostrukog šampiona Vimbldona.
Neću razmišljati kao da igram protiv čoveka koji ima dva para blizanaca, što ja
verovatno nikada neću imati. Ne igram protiv igrača koji je osvojio sve što se
moglo osvojiti, a mislim da bih mogao da nabrojim sve njegove titule, već igram
protiv čoveka koji stoji na putu onome što ja želim da ostvarim. Moram da se
fokusiram na sve što će činiti taj duel i uradim sve što mogu kako bih ostvario
što veći uspeh.