Postoji jedan
čovek, koji je prošao sve revolucije reketa. Postoji jedan čovek, koji nije
išao na svečanu večeru na Vimbldonu jer je imao trening. Postoji jedan čovek,
koji je igrao prtiv predstavnika barem tri teniske ere i u svakoj se pokažao
uspešnim.

Džejms Skot
Konors prvi put je udahnuo 2. septembra 1952. u jednom opasnom predgrađu Sent
Luisa. Jedin način da se skloni sa ulice bio je da se bavi nekim sportom. Na
sreću, odmah do velikog Misisipija bili su teniski tereni. Kada nije bio kući,
sigurno ste malog Džimija mogli da nađete tamo.

Konors je sa
samo osam godina osvojo američko prvenstvo u kategoriji do 11 godina. To je
događaj koji mu je promenio život u svakom smislu. Samo nekoliko dana posle tog
uspeha, on i njegova porodica su napadnuti u pretučeni. Najgore je prošla
Džimijeva majka, Glorija, koja je zaradila trajne ožiljke na licu i preko 100
kopči. Nakon toga je stalno govorio da bi se, kada je bio pred porazom, setio
tog trenutka i izvlačio dodatnu motivaciju i snagu iz sebe.

To je donelo
do odluke da se Konors preseli u Kaliforniju. Otišao je da radi sa Pančom
Segurom, koji mu je postao trener, drugi otac i najbolji prijatelj. Tenis je
postao njegov život, a studirajući na univerzitetu Kalifornija, kao frešmen,
odnosno brucoš, postao je NCAA šampion. Bilo je vreme da se pređe u
profesionalce, ali on je odlučio da se ne pridruži ATP-ju, nego da igra seriju
turnira koje je organizovao poznati promoter i privatnik Bil Rajordan.

Godinu dana
kasnije, ipak je pristao da se pridruži ATP turu, ali Francuzi mu nikada nisu
oprostili to što je uradio i zato je samo četiri puta učetvovao na Rolan Garosu
i nikada ga nije osvojio. Zato je pet puta osvajao US Open i jedini je koji ga
je osvajao na sve tri podloge na kojima je igran: na travi, zelenoj američkoj
šljaci i na betonu.

Ukupno, u
karijeri, osvojio je osam Grend Slemova: pet US Opena, dva Vimbldona i Jedan
Australian Open. Ni na Vimbldonu nije bio omiljen. Isto kao i Džon Mekinro,
član buntovničke „bitničke“ generacije, uvek je imao nešto da prigovori sudiji.
Vrhunac je bio kada je odbio da dođe na svečanu večeru jedne godine pred
početak turnira rekavši da je u to vreme zakazao trening. Ali, Džimi Konors
nije igrao zbog publike. Igrao je zbog Džimija Konorsa.

Ubedljivo
najbolja sezona u njegovoj karijeri bila je 1974. Imao je neverovatan skor od
99-4 i osvojio je 15 turnira te godine. Da je igrao na Rolan Garosu , verovatno
bi smo i njega ubrajali u igrače koji su osvojili sva četiri Grend Slema jer je
teško videti ko bi ga pobedio te godine u Parizu. Rekao je da nikada ne žali
zbog toga, da bi ponovo sve isto uradio, a da li je zaista tako, to samo on
zna.

U Open Eri, on
je jedan od samo šest tenisera koji su osvojili tri Grend Slema u jednoj
godini. Do prvog mesta na svetu stigao je 29. jula 1974. godine. To mesto je
ljubomorno držao 160 uzastopnih nedelja, a nakon toga se još nekoliko puta
vraćao na teniski presto. Ukupno, bio je 268 nedelja najbolji igrač na svetu.

Pošto mu je
karijera trajala neverovatno dugo i pošto nije bio baš momak za primer ni u kom
pogledu, imao je i bezbroj rivalstava. Ali, pre nego što pomenemo njih, treba
pomeniti da mu je najbolji prijatelj bio Ilije Nastase. Sa popularnim
„Nestijem“ je odigrao mnogo dubl turnira i može da se pohvali sa zavidnim
brojem pehara i u toj konkurenciji.

Vodio je
teniske ratove sa Džonom Njukonbom, Roskom Tarnerom i Manuelom Orantesom,
kasnije sa Džonom Mekinroom, Bjernom Borgom i Ivanom Lendlom. Ukrštao je rekete,
verovali ne, i sa Andreom Agasijem i Pitom Samprasom. Najviše od svih, bar na
terenu, mučio ga je Borg, sa kojim je imao skor 8-15.

Najveći rival
mu je bio, ipak, tamnoputi zemljak Artur Eš, po kome sada centralni teren US
Opena nosi ime. Kada mu je zabranjivano da igra na ATP turu, pogotovo na Rolan
Garosu, Konors je tužio i pomenutog promotera Rajordana sa kojim se u
međuvremenu posvađao i Eša, koji je konstantno zahtevao još drakonskije kazne
za igrače koji su se protivili ATP turu i njihovom monopolizmu. Rivalstvo je
dostiglo vrhunac u finalu 1975. kada je su se sastali u finalu Vimbldona.
Pobedio je Eš.

Konors je
odigrao poslednji meč 1996. u Atlanti, kada je izgubio od Ričija Reneberga.
Izračunajte sami koliko je godina imao. Prošao je sve evolucije reketa, od drvenog,
preko gvozdenog do grafitnog, a naravno, nijedan mu nije odgovrao, pa bi često
iskalio bes na njima. Prvi je počeo da udara lopticu potpuno ravno, u penjanju.
Možda namerno, možda i ne, ni po koju cenu nije želeo da igra servs volej
stilom kojim su igrali svi ostali.

Konors je
osvojio više titula (109) nego bilo koji drugi muški teniser. Dobio je više
mečeva nego bilo koji drugi teniser (1337). Pobedio je na 82.4% svojih
profesionalnih duela, a nastupio je na 401. turniru, što je nedavno prestigao
Fabris Santoro.

Konors je uvršten
u tenisku kuću slavnih, član je NCAA kuće slavnih, a ima i svoju zvezdu na
bulevaru slavnih u Sent Luisu. Komentator Leri Švarc ga je možda najbolje
opisao. „To je bio igrač bez preterano dobre, ali bez i jedne slabe tačke.
Njegova najveća oružija bila su besprekorna fizička sprema i neprevaziđena
želja da pobedi. Nije bitno da li je trebalo da naljuti publiku ili da trči pet
i po sati, našao bi način da vas nadmudri i pobedi“.

Iako je uvek
tvrdio da nije bio dobar sa ženama, mnogi bi mu pozavideli i na tom polju. Bio
je u vezi sa Kris Evert. Igrali su u takozvanom „Ljubavnom dublu“, ali za
razliku od filma sa Odri Tatu, njihova veridba nije dugo trajala. Onda se verio
sa bivšom mis sveta Mardžorin Volis, ali i to se završilo na isti način. Konačno
se skrasio sa plejboj zečicom Peti Mek Gvajer, sa kojom se oženio 1979. i sa
kojom ima dvoje dece.

Author: Branislav Jocić