Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Pritisak je privilegija. Često Serena Vilijams ponavlja ove reči čuvene Bili Džin King. Međutim, ni ta mala psihološka igra nije joj pomogla da se oslobodi tereta očekivanja u mečevima u kojima se borila za 24. Gren slem titulu.
Bez obzira na to da li je u datom trenutku fizički spremna ili ne, da li je motivisana ili emocionalno iscrpljena, da li je prva ili 101. na WTA listi, Serena Vilijams uvek će sloviti za favorita na Gren slemovima. Tako jednostavno mora biti kada je reč o najboljoj teniserki svih vremena. Tako jeste jer je na 23 turnira opravdala tu ulogu.
„Nikada nije lako izboriti se sa pritiskom, ali naučila sam da je to privilegija. I draže mi je da je tako, nego da se od mene ništa ne očekuje. Bolje je da me ljudi doživljavaju na taj, nego na bilo koji drugi način“, jasna je Serena.
Amerikanka u svojoj kolekciji ima 23 najveće titule, više od bilo koga drugog u Open eri. Ipak, na večitoj rang listi ispred njenog je još jedno ime – Margaret Kort. Legendarna Australijanka je rekorderka sa 24 osvojena Gren slema.
Povezano
Iako i bez tog rekorda Serena zavređuje zvanje najbolje svih vremena, s obzirom da je ona sve svoje trofeje osvojila u Open eri, poslednjih godina njena karijera svela se na poteru za tom titulom koja nedostaje. A koja konstantno izmiče.
Tako je zapravo od Australijan Opena 2017. godine. Tada je Serena u Melburnu osvojila svoj poslednji Slem i to pošto je u finalu pobedila sestru Venus. Do titule je došla u četvrtoj nedelji trudnoće, zbog čega je propustila ostatak sezone. Iste godine u septembru je rodila kćerku Olimpiju.
Od kada se posle porođaja vratila tenisu, učestvovala je na osam Gren slemova. Po dva puta je igrala finala Vimbldona i US Opena. Iako je do borbe za titulu u sva četiri slučaja delovala samouvereno, koncentrisano i spremno, u odlučujućim mečevima bila je odsutna, neprepoznatljiva i u svakom poražena. Zbog prevelike želje i još većih očekivanja, Serena nije ličila na sebe.
Prvi Slem posle porođaja odigrala je u Parizu. Iako je planirala da se na teren vrati u Melbrunu 2018, odustala je jer nije bila dovoljno spremna. Zaigrala je na Rolan Garosu, gde je stala u četvrtom kolu.
U žrebu Vimbldona se odmah potom našla kao 25. nosilac, iako je u tom momentu bila 181. teniserka sveta. Te sezone na turniru na Ol Ingland Klubu nijedna od prvih deset favoritkinja nije stigla do četvrtfinala. Serena je u borbi za polufinale savladala Kamilu Đorđi, te tako postala najslabije rangirana teniserka koja se našla među četiri najbolje na Vimbldonu. Lako je potom savladala Juliju Gerges, ali je u finalu ipak izgubila od Anđelik Kerber 6:3, 6:3.
„Bila je ovo odlična prilika za mene. Pre nekoliko meseci nisam znala gde sam, a sada sam pokazala da mogu da se takmičim i da budem kandidat za Gren slem titulu. Ovo je tek početak. Napravila sam veliki korak na Vimbldonu, ali moje putovanje je tek počelo“, rekla je posle poraza.
U mesecima koji su dolazili pokušavala je da uskladi ulogu majke i teniserke od koje se uvek mnogo očekuje.
„Mnogo radim, treniram, trudim se da budem najbolja što mogu. Iako sam s kćerkom svaki dan, to nije ni blizu onome koliko bih želela da provodim vremena s njom“, objasnila je.
Na US Openu je u četvrtfinalu pobedila Karolinu Pliškovu i to je bio prvi trijumf koji je posle porođaja ostvarila nad Top 10 igračicoma. U polufinalu je slavila protiv Anastasije Sevastove. Ipak, u finalu je ponovo doživela poraz. Bolja od nje bila je Naomi Osaka 6:2, 6:4.
Taj finalni duel obeležila je rasprava Amerikanke sa sudijom Karlosom Ramosom. Portugalac je prvo opomenuo višestruku Gren slem šampionku zbog „koučinga“, potom joj je oduzeo poen zbog lomljenja reketa. Serena ga je verbalno napala, nazivajući ga lopovom i lažovom. Posle svega ga je optužila i za seksizam.
Iako se nekoliko meseci kasnije izvinila Osaki zbog svog ponašanja, ponovila je i da je morala da se bori za sebe.
Narednu sezonu Serena je počela na Australijan Openu, gde je zaustavljena u četvrtfinalu. Pred Rolan Garos se mučila sa povredom kolena, pa je u Parizu takmičenje završila u trećem kolu.
Ipak, na Vimbldonu se ponovo borila za titulu. Sa 37 godina, postala je najstarija finalistkinja u Open eri. U finalu je izgubila od Simone Halep u dva seta za manje od sat vremena 6:2, 6:2. Amerikanka je bila neprepoznatljiva, a Rumunka je ostvarila ono o čemu je sanjala.
#related-news_0
I na US Openu je Vilijamsova ponovo stigla do finala. Za titulu se borila sa Bjankom Andresku. Mlada Kanađanka je brzo došla do prvog seta i 5:1 u drugom. Iako je Amerikanka uspela da se vrati i izjednači na 5:5, Andresku je ostala mirna i osvojila je prvu Gren slem titulu u karijeri. Krajnji rezultat bio je 6:3, 7:5.
„Moram da pronađem način kako da učinim da se Serena pojavi u Slem finalima“, rekla je Vilijamsova.
Njen dugogodišnji trener Patrik Muratoglu uveren je da će se to desiti.
„Moramo da prihvatimo činjenicu da naš plan ne radi. Možda treba da sagledamo stvari iz drugačijeg ugla, osmislimo novu strategiju ili postavimo druge ciljeve“, rekao je Muratoglu.
„Potrebno je da se suočimo sa stvarnošću, ali Serena i dalje veruje da može da obori taj rekord. U suprotnom, ne bi više ni igrala. Ona je ubeđena, zbog toga i ja verujem. Nije toliko daleko, samo treba da promenimo nekoliko stvari. Ne znam koliko će još igrati, ali dovoljno govori to da je posle porođaja igrala četiri finala. Moramo da shvatimo zašto nije uspela da trijumfuje u makar jednom“.
Ovu godinu počela je osvajanjem titule u Oklandu, bio je to prvi trofej koji je osvojila posle tri godine. Na Australijan Openu je bila osmi nosilac, ali je takmičenje završila u trećoj rundi.
Potom je sezona prekinuta zbog pandemije koronavirusa. Po povratku na teren Serena je na dva turnira odigrala pet mečeva, svaki u tri seta. Nije pokazala igru koja bi joj u sedam mečeva, pred praznim tribinama terena u Njujorku donela pobede. Ipak, pred početak US Opena, sva pažnja je posvećena Amerikanki. Pogotovo jer u glavnom žrebu nema šest od deset najboljih teniserki sveta – Ešli Barti (1), Simone Halep (2), Jeline Svitoline (5), Bjanke Andresku (6), Kiki Bertens (7), Belinde Benčić (8).
Možda su nesvakidašnji uslovi upravo ono što joj je potrebno kako bi igrala bez pritiska i uradila ono što se od nje obično očekuje.
„Nije mi toliko bitno da jurim rekord, samo pokušavam da pobeđujem što je više moguće. Porazi u finalima jesu frustrirajući, ali ću ja i dalje biti tu i davati sve od sebe kako bih pobeđivala“, jasna je Serena.
I biće sigurno tu dok ne osvoji tu famoznu 24. titulu. A onda i 25, čisto da potvrdi da je najbolja koja je igrala ovu igru.
A ovi porazi u finalima… Pa oni samo pokazuju da su i legende ‘obični’ ljudi.
