„Da je odluka bila da Novaka ne diskvalifikuju, a da sam ja tražio da ga diskvalifikuju, opet bi se svelo na isto – ne bi mene poslušali, sudija donosi odluku“, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Sport klub Pablo Karenjo Busta, protivnik Novaka Đokovića u onom čuvenom meču kada je Novak diskvalifikovan pošto je pogodio linijskog sudiju loptom.

Zbog povrede je Karenjo Busta dugo odsustvovao sa terena, tek je u procesu oporavka, a sa nekada desetim teniserom sveta razgovarali smo tokom Rolan Garosa.

Teme su bile brojne – od toga koliko je oporavak bio komplikovan i potcenjivačkog odnosa prema odličnoj karijeri Karenja Buste, preko Rafaela Nadala i njegovog uticaja na tenis, pa sve do Pablove pobede nad Đokovićem na Olimpijskim igrama, kao i te diskvalifikacije na US openu 2020. godine.

Gore-dole sa povredom

Da li ti je malo neobično to što si bio ovde na Rolan Garosu, uzevši u obzir koliko si odsustvovao?

Pročitajte i:

„Đoković mora da rizikuje da bi imao motiv“

Wimbledon

1. jul 2024 2

Wimbledon

1. jul 2024 2

Sport Klub od sutra obojen u zeleno: Vimbldon „uživo“ u 4K!

Wimbledon

30. jun 2024 13

Wimbledon

30. jun 2024 13

Neodoljiva lepota takmičenja

Wimbledon

1. jul 2024 0

Wimbledon

1. jul 2024 0

Jeste malo neobično, dugo me nije bilo na Turu. Žarko sam želeo da se vratim, da budem na terenu i da se ponovo osetim kao teniser. Došao sam na Rolan Garos da počnem povratak. Znali smo da će biti teško, još nisam u takmičarskom ritmu, dugo sam bio van terena – telo to primećuje. Ipak, mislim da je nedelja u Parizu bila vrlo pozitivna – u singlu sam igrao tri sata protiv čoveka koji je u odličnoj formi (Marijano Navone), pogotovo na šljaci.

Odigrao sam dobro, uzeo sam prvi set, ali posle sam fizički pao. Bilo je kišovito, spora lopta, to baš nije pogodovalo mom laktu, ali nisam osećao bol. Igrao sam i u dublu – iako sam imao dva dana odmora, telo se umorilo, takmičenje nije isto što i trening. Ipak, srećan sam jer mi je lakat u redu, to je ono najvažnije.

Sa mentalnog aspekta, šta ti je bilo najteže kada si se vraćao?

Najteže mi je bilo kada sam radio apsolutno sve što su mi govorili lekari i fizioterapeuti, a pomaka nije bilo. OK, nekih dana bude dobro, pa budem zadovoljan, a onda se već narednih dana pogoršavalo. Nisam se osećao dobro na terenu, svakog dana sam trenirao, ali mentalno je bilo teško izlaziti na teren motivisan kada znaš da nije u redu i kada sam osetio bol.

Prošlog novembra sam se operisao i tada sam ’resetovao’ misli: ’U redu, počinjem opet od nule, sada imam i približni datum kada se vraćam’. Međutim, ni tu nije bilo lako, komplikovana je povreda, bilo je boljih i gorih dana, teško je oporaviti se sto posto. Sada moram da budem strpljiv kako bi se svi mišići i ligamenti prilagodili opet na ritam takmičenja. Na treningu je u redu, ali moram da budem strpljiv tokom ovih prvih turnira.

„Posle meča sam dva dana bio uništen“

Ko ti je najviše pomogao u tom mračnom periodu u karijeri?

Najviše su mi pomogli bliski ljudi – supruga, roditelji, porodica, kao i moj tim: trener, fizioterapeut… S njima sam provodio najviše vremena, uvek su pokušavali da me oraspolože, govorili mi da se još malo borim, pa da će bol sigurno proći u nekom trenutku. Ipak, dugo je trajalo i nekada je bilo teško ostati usredsređen na ceo proces, ali oni su mi najviše pomogli, i hvala im.

Da li misliš da ćeš uskoro moći da se takmičiš na sto posto?

Da, samo su mi potrebni mečevi. Na treninzima nema bola, ali ono što zahtevaju mečevi – stres, važni trenuci… Na to opet mora da se navikne celo telo, ne jedino lakat. Posle prvog singl meča koji sam odigrao, dva dana sam bio potpuno uništen, celo telo me je bolelo, nisam mogao da ustanem iz kreveta. Ipak, to je normalan proces, telo mora da se navikne, osećaću se sve bolje i moći ću da budem konkurentan.

„Ako ne osvojiš 15 slemova – loš si, slično je i u Srbiji“

Mnogo si postigao u karijeri, ali oduvek mi se činilo da ljudi potcenjuju tebe i tvoje rezultate. Da li je to i tvoj utisak, i kako si reagovao na to?

Moguće, ne znam da li je stvarno i sigurno tako (da me potcenjuju). U Španiji imamo velike igrače poput Rafe Nadala ili Karlosa Alkaraza, a mi ostali… Ne osvajamo grend slem titule, nismo ih osvojili 20… Ja sam igrao dvaput polufinale US opena, imam i masters titulu, ali u Španiji to ne deluje kao nešto posebno, upravo jer imamo tako velike igrače. Ako ne osvojiš 15 slemova – loš si. Verujem da je i kod vas u Srbiji slično – imate Đokovića, i svi su se navikli na njegove nestvarne uspehe. Ako i neki drugi srpski igrač osvoji masters, to će se činiti nedovoljnim.

Recimo, kao Tipsarević kod vas – bio je top 10, ali kada je tu Novak… Kada Nole prestane da igra i kada Srbija ne bude svake godine imala grend slem prvaka, možda će ljudi posle nekog vremena ponovo uvideti da je sjajno i imati nekog Tipsarevića. Da se vratim na pitanje – možda nekad jesam potcenjen, ali mislim da ljudi koji se razumeju u tenis znaju da sam dobar igrač. Tačno je da nisam onaj najviši nivo, ali veoma sam dobar – ja sam zadovoljan svojom karijerom, a to je najvažnije, na kraju krajeva.

„Najveća pobeda? Nad Novakom u Tokiju!“

Koji je jedan meč koji bi želeo da ponoviš, da ga opet odigraš?

Uh, ne znam… Ne bih to radio, mislim da se mečevi igraju jednom i nikad više. U tenisu je sve lepo – pritisak, kako se nositi s njime… Ne bih ponovio nijednu. Oni mečevi koje sam izgubio pomogli su mi da budem bolji u budućnosti, i iz poraza se uči, i u porazu se pronalaze pozitivne stvari.

A koje su ti najdraže pobede u karijeri?

Čoveče… Za početak bih sigurno izdvojio pobedu nad Đokovićem na Olimpijskim igrama, jedna od najboljih pobeda u karijeri.

To je za nas bilo jako bolno…

Ha-ha, izvinite! Pobediti broja jedan na svetu u borbi za medalju, kakvi su to osećaji bili, uh… Taj turnir je za mene bio nešto posebno, pošto sam u četvrtfinalu pobedio drugog na svetu Danila Medvedeva. Pobediti prvu dvojicu na svetu, baš sam zaslužio tu medalju. Bilo je i nekih drugih važnih trenutaka, nekih mečeva koji nisu toliko privukli pažnju, ali ja intimno znam koliko su pomogli mom rastu.

„Nisam mislio da će Novaka diskvalifikovati“

Moram da te pitam u vezi sa onom situacijom na US openu 2020. godine, kada je Novak diskvalifikovan…

Bila je to komplikovana situacija. Mnogo teža za Novaka, naravno, ali ni meni nije bilo lako… Pandemijska godina, svi smo učinili ogromni napor samo kako bismo uopšte bili tamo, ispunili sva kovid pravila… Meč je bio lep, uživao sam, borio sam se, još smo bili u prvom setu.. Jasno je da to nije najbolji način da se meč završi, niti je najbolji način da se pobedi Novak Đoković, lepše je bilo u Tokiju, prava borba.

Bio je to potpuno nenamerni postupak sa njegove strane, ne bi to ponovio… Pri tom je imao toliki peh da je pogodio linijskog sudiju baš u grlo, u nezgodno mesto… Da ju je pogodio u nogu ili ruku, verovatno se ništa ne bi dogodilo. Sve se poklopilo tako – loša sreća, njegov nepromišljeni postupak… Čudna situacija, čudan meč, ali ja sam posle toga došao do polufinala US opena drugi put – posle sam pobedio Šapovalova u pet setova, izgubio od Zvereva od pet setova u polufinalu, i to pošto sam vodio 2-0.

Mnogi ljudi, pogotovo u Srbiji, govorili su: „Pablo je trebalo da kaže nešto, trebalo je da ode kod sudije“, jesu li takvi stavovi došli do tebe?

Jesu, ne samo u Srbiji, već i na mnogim drugim mestima. Na kraju krajeva, ja ništa nisam mogao da uradim. Da sam ja i rekao da treba da nastavimo da igramo, sudja je taj koji donosi konačnu odluku. Da je odluka bila da ga ne diskvalifikuju, a da sam ja tražio da ga diskvalifikuju, opet bi se svelo na isto – ne bi mene poslušali, sudija donosi odluku. Nedavno su u Dubaiju diskvalifikovali Rubljova, Bublik se bunio, rekao je „ne, ne, hajde da igramo“, a sudija mu je odgovorio da tu odluku donosi on.

U tom trenutku ni ja nisam znao kako da reagujem, retka i čudna situacija. Ja sam u tom trenutku bio veoma koncentrisan na nastavak meča, trebalo je da serviram, čak sam i rekao sudiji: ’Jeste li više doneli odluku, treba da serviram?’ Postajao sam nervozan. Tek kad mi je sudija rekao: ’Smiri se, meč se završava’, tada sam shvatio šta se dešava… U početku nisam mislio da će ga diskvalifikovati, već da će ga upozoriti, i da ćemo nastaviti.

„Rafa mi je otvorio vrata“

Ovo je verovatno Rafina poslednja godina, i zanima me koliko je on značio vama, drugim španskim igračima, i konkretno tebi?

Za mene je Rafa bio veoma važan na početku moje karijere. Bio je u samom vrhu, bio je superzvezda, a ja sam imao priliku da budem tu u blizini – na Dejvis kupu, čak i na turnirima: igrali smo dubl i osvojili skupa titulu u Pekingu, igrali i u Indijan Velsu… Možda je to nekome sitnica, ali za mene je bilo veliko, mogao sam da učim od njega, trenirao sam često s njime, video kako on funkcioniše i sve mi je to pomoglo.

Takođe, imao sam pristup velikim terenima zahvaljujući tome što sam trenirao s njim. Verovatno su i srpski igrači tako mnogo naučili od Novaka. U poslednje vreme nismo toliko u kontaktu, ali Rafa je i te kako zaradio pravo da odluči kada će da prestane – ove godine, ali ako želi da odigra neke turnire i naredne sezone, zašto da ne? On je za mene broj jedan i uvek će biti.

„Novak stekao pravo na GOAT zvanje“

Za kraj, pitanje svih pitanja – ko je GOAT?

Novak je stekao pravo na to zvanje jer je osvojio najviše titula, najviše slemova… Jedino mu nedostaje olimpijsko zlato – medalju već ima (bronzu u Pekngu 2008.) – i siguran sam da će to pojuriti ove godine.

Sva trojica su neverovatni, uvek je ta diskusija, sva trojica su, ali Novak je po titulama najbolji. Sve ostalo je pitanje ukusa – znate kako kažu, o ukusima i bojama se ne raspravlja.

Bonus video: