Dvadesetogodišnjakinja na 18. mestu na svetu, osvojila je tri titule na tri različite podloge ove godine. Ipak, čini se da ljudi još nisu upoznali Dijanu Šnajder onako kako bi trebalo.

Ozmo u Velikoj Jabuci

Ruskinja rođena u Žiguljevsku počela je da se bavi tenisom sa četiri godine, a sa osam se već preselila u Moskvu radi boljih uslova. Pre dve godine se upisala na koledž Severna Karolina, ali postajala je sve bolja i odlučila je da se usredsredi na profesionalnu tenisku karijeru.

Poznata po tome da igra sa maramom na glavi („Imam crvenu, žutu, svetoplavu, roze, tamnoplavu“, rekla je jednom), čeka se proboj Šnajderove na najvećoj pozornici, na nekom od slemova. Najbolji rezultat joj je treće kolo, na Vimbldonu ove godine, a sada se na US openu u drugoj rundi sastaje sa Klarom Tauson.

„Cilj mi je bio da uđem u top 20 do kraja godine. Jesam to očekivala, ali ipak treba uložiti rad i ostvariti to. Desilo se ranije nego što sam mislila, i sad ću raditi još jače“.

U intervjuu za Sport klub, Šnajder je govorila o svom treneru Igoru Andrejevu (nekadašnjem 18. teniseru sveta), o osećaju pobede, o tome na čemu treba da radi, muzičkom ukusu i brojnim drugim stvarima.

Šta najviše voliš kod teniskog života, a na šta ti je teško da se prilagodiš?

Samo volim tenis, volim da igram tenis! Najveće uživanje jeste pobeda, naravno, ali ipak – igrati sjajne mečeve protiv kvalitetnih protivnica, to je ono za šta se sve borimo. Najteže mi padaju sama putovanja, to što nisam mnogo kod kuće, Baš sam razgovarala s porodicom o tome kako ne znam kada ću imati normalnu novogodišnju noć s njima, rođendane takođe… S druge strane, ovo je život koji smo odabrali, želeli smo da budemo u ovoj poziciji.

Od početka sezone na travi radiš sa Igorom Andrejevom – šta je to što tražiš kod trenera, kako funkcioniše komunikacija?

Igor je bio pravi za mene u pravo vreme. Radimo mnogo na tome da se suočim sa negativnim mislima na terenu. On ima mnogo igračkog iskustva, mnogo je situacija u kojima može da se poistoveti s onim što osećam. Ima prave savete koji mi pomažu.

Ako si negativna prema sebi, on pokušava da te podigne. Možeš li da nam navedeš neki primer?

Negativna sam ako grešim. Ljudi smo, nismo roboti, ali nekada mi je teško da prihvatim da je u redu i grešiti, da treba samo da idem dalje. Igor me uči da je to način da postanem bolja i uči me važnosti toga da se borim za svaki poen i da budem usredsređena tokom celog meča.

Mentalno, smatram da je važno shvatiti da se nekada može izgubiti zato što je protivnica bila bolja toga dana, ne nužno zato što sam ja uradila nešto pogrešno. To mi je najteže da prihvatim.

A teniski gledano?

US open:

SK intervju: Novak je industrija, kipući lonac i divan čovek

Ko osvaja? Alkaraz! (VIDEO)

Njujork iz drugog ugla: Iz Beograda „s ljubavlju“

Mnogo radimo na servisu. Takođe, radimo na mom izboru udaraca u izvesnim situacijama i iz različitih pozicija na terenu. Pravimo mala prilagođavanja, nije sad baš da menjamo tehniku ili nešto tako ludo. Ipak, na najvišem nivou i mala prilagođavanja mogu da naprave veliku razliku.

Dominik Tim je pre nekoliko dana rekao da je osećaj pobede u velikom meču „pomalo kao da si na drogama“. Kakav je za tebe osećaj pobede?

Takav! Naročito ako je meč dug i težak, ili protiv rivalke koju dotad nisam pobedila, onda je neverovatno. Kombinacija osećanja – radost i olakšanje u smislu „oh, uspela sam“. Sjajan osećaj.

Hajde da te ljudi malo upoznaju i van terena – na primer, koju muziku slušaš?

Veoma sam otvorena po pitanju muzike. Naročito u avionu, slušam sve vrste muzike, a i ovde u kolima, u Njujorku je dugačka vožnja do kluba, ha-ha. Bilo šta – rok, pop, neka tužna pesma, zavisi od raspoloženja. Volim da gledam serije i filmove ili samo da šetam. Najveći deo vremena volim da se opustim sama u krevetu – u svetu tenisa smo svakodnevno okruženi sa mnogo ljudi, tako da kod kuće želim samo da se opustim, da nađem vreme za sebe kad me niko ne gleda. Tako punim baterije.

Levoruka si, da li je bilo nekih levorukih igrača na koje si se ugledala?

Hm… Rafael Nadal je levoruk, ali nemamo baš sličan stil igre. Nije bilo mnogo levorukih kada sam odrastala, tako da nije bio niko posebno. Naravno, gledala sam Rodžera Federera i Novaka Đokovića, ali ne sećam se levorukih. Podsetite me.

Možda Petra Kvitova?

Da, bila sam vrlo uzbuđena kada sam igrala s njom prošle godine. Ona je velika igračica, Kerber takođe, ali odrasla sam uglavnom gledajući muški tenis.

Koji je prvi veliki meč kojeg se sećaš da si gledala na TV-u?

Ne mogu tačno da se setim, ali negde u mozgu mi je slika Davidenka kako igra. Da budem iskrena, nisam mnogo gledala tenis dok sam odrastala, jer nikada nisam mislila da ću biti u ovoj poziciji kao danas. Tenis je polako postajao glavni za mene, i tada sam počela više i da ga gledam.

Koji su ti dugoročni ciljevi, jesi li razgovarala s Igorom o tome?

Ne još, ali dugoročni cilj jeste da ostanem zdrava i da budem u vrhu što je duže moguće. Kako bih ostala zdrava, moram da se hranim zdravo i da budem odgovorna u smislu oporavka i rada na fizičkoj spremi. To je sve što čovek može da uradi, da tretira telo onako kako treba, jer tenis iziskuje mnogo napora. Takođe, nužno je i mentalno ostati svež dugo, zadržati pozitivan stav prema tenisu.

Osvojila si tri titule na tri različite podloge ove godine, na kojoj se osećaš najkomfornije?

Prva titula, ona na betonu, bila je luda, velika pobeda (Hua Hin). Za mene je Bad Homburg bio neverovatan jer nisam mislila da mogu da budem tako dobra na travi, ali odigrala sam neke izvanredne mečeve u kojima sam uživala. Budimpešta je bila posebna jer sam prebrodila neke teške momente mentalno – u prvom meču sam bila umorna, nije bilo emocija, ali sam nekako pobedila i posle je postalo lakše.

Da ste me pitali pre dve godine, dok sam bila u juniorima, rekla bih da mi je šljaka omiljena, ali sada samo želim da budem što bolja na svakoj podlozi.

Za kraj jedno neobično pitanje – sanjaš li tenis ikad?

Oh, da, naravno! Nekada kad nisam na turniru i pokušavam da se opustim, sanjam tenis i turnire. Kada se probudim, kažem sebi: „Odmaramo se Dijana, nema turnira sada čak ni u mislima. Budi ’kul’, ha-ha“.

Bonus video: