Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Žamor. Kao u košnici. Ne prestaje na „Eš stadionu“. Posebno noću. Glasovi sa svih strana. Na teren kao da malo ko gleda. Alkaraz se muči protiv Australijanca Tua. Stojim u prolazu. U donjem delu stadiona. Jedan deo je rezervisan za novinare. Ne mogu više da sedim. Bolji je vizir kada si na visini.
povezane vesti
Pažnju od početka meča privlači dama blizu novinarskih mesta. Ne možeš da je ne vidiš. Plavuša. Između 30 i 40 godina. Od nekih 175 centimetara. Štikla dodaje još minumum 15. Jaka šminka. Oči krupne, nos prćast, kosa duga. Negovana.
Kako pogled ide na dole, utisak je još jači. Majica bez rukava. Bela. Do pupka. U predelu grudi nekoliko traka. Isprepletanih. Jedva drže ono unutra da ne pukne. A dosta toga je ispalo.
– Da zakopčam jeleče, ne treba mi nano.
Dole bele pantalone. Takve da se posebno istakne zadnji deo. U donjem delu leđa tetovaža. Pet zvezda. U rastuće, padajućem nizu. Mala, srednja, velika, srednja, mala. Bezobraznica. Prava.
Došla je sa drugaricom. Drugarica. Nije vredna pomena. Stara priča. Dovela je da još pojača utisak o sebi. Tačno zna šta radi. Na svakoj pauzi ista priča. Lagano ustajanje. Pa okret prema ostatku tribina. Pogled prema ložama. A onda kao nešto govori drugarici. Zna da je na meti pogleda. Mnogih.
Iznad njih dve, sede tri drugara. Sa kačketima. Blizu su nekim šezdestim godinama. Obučeni ko da su trojke. Farmerke, karirane polo majice i kačketi. Sva trojica u ruci drže koktel. Onaj od tričavih 23 dolara. Klizi niz grlo. Izgleda da je žestina malo udarila u glavu.
– Jeeaaaaa – jedan od njih bi se prodrao. Dođe im. Nevezano za dešavanja na terenu.
Povremeno jedan drugom nešto šapnu. Guranje ramenom i cimanjem glavom. U pravcu “gospođice zvezdice”. Kao da ih je hipnotisala.
Došla je i pauza između dva seta. Jedan od tri drugara ustao je da slika ovu dvojicu. Zvezdica je bila okrenuta leđima. Namestili su se “mladi momci” tako da je tetovaža bila između njih. A oni su sa osmehom od uva do uva pokazivali prstom na zvezdice. Perverznjaci matori.
Fotograf je završio. Onaj koji je bio levo oduševljeno je podigao prst. I krenuo da se nasloni misleći da je iza stolica. Nije je bilo. Car je proleteo kroz prolaz između dve stolice. Puklo je. Istovremeno i za plač i za smeh. Realno više za smeh.
Tačno je pao “Zvezdici” pod noge. Na levi bok.
– Jeste li dobro – upitala ga je uplašena “Zvezdica”.
“Mladi momak” je odmah skočio. Fazon nije mi ništa. A lakat odran. Farmerke progledale. Nazire se krv. Razbio se. Momački.
– Dobro sam – rekao je dok su mu prilazili drugari.
Valjaju se od smeha. Seli su u stolicu. Da ranjenik dođe sebi. Vidi se da se ugruvao. Ustali su posle nekoliko trenutaka. I krenuli prema izlazu. Ranjenik je šepao. Saborci su ga pridržavali. I smejali se. Prošli su pored mene.
– Šta se smejete, idioti? Boli – rekao je “mladi momak”.
– Hoćeš da se slikaš? Hoćeš glavu da izgubiš zbog…..
Nisam jasno čuo tu poslednju reč. Nestala je u prolazu. Sigurno je neka mudrost u pitanju. “Mladi momci” su se izgubili u tunelu “Eš stadiona”.
“Zvezdica” je i dalje bila na svom mestu. Svesna svojih kvaliteta. I atributa. I nesvesna šta se dešava iza njenih leđa. Da može glava da se izgubi zbog…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare