Peta avenija. Najbogatija ulica na svetu. Negde oko 10 ujutru. Sunce se lagano promalja kroz oblake.Pali asfalt na Menhetnu.
U japankama, bermudama i majici sa rancem na leđima krećem ka Interkontinentalu. Odatle hvatam autobus za Flašing. Vreme je za nove radne pobede.
Stižem do 60. ulice. Odatle do 49. nalaze se radnje najpoznatijih svetskih modnih marki. Ko se tu ne prodaje, taj ne postoji u svetu mode. Tako kažu. Ja se ne razumem.
Ne znam zašto, prešao sam ulicu. Valjda iz radoznalosti da vidim šta nude. Radnja „Luj Vitona“ ofarbana je u neke ljubičaste boje. Odmah do nje „Dolče i Gabana“.
Sledeći je Guči. Italijanska pravila. U izlogu stoje braon mokasine. Cena 700 dolara. Sitnica. Ušao sam u radnju, da vidim šta je u unutra. Da li je po onoj „koliko u izlogu, toliko u dućanu“.
-Izvolite, gospodine – reče momak u elegantnom odelu.
Na pločici stoji Majk.
– Samo da pogledam.
– Muško odeljenje je na spratu – uputio me je.
Popeo sam se pokretnim stepenicima. Ponuda je sjajna. Cipele, jakne, odela. Ali od cena boli glava. Neke crne, naizgled obične cipele za 2.200 dolara. Ovi nisu normalni. Kod njih je tri puta više u dućanu. Nemam ja ovde šta da tražim. Mahinalno sam pogledao u svoje japanke. I one su vredele 2.200. Dinara.
-Doviđenja – rekao sam Majku.
Izašao sam napolje i naleteo na Puči. Kao da se neko šali. Nikada nisam čuo za tu marku. Guči i Puči, jedan do drugog. Kada sam već bio kod Gučija moram i kod Pučija. Da se ne naljuti.
Bio sam jedina „mušterija“. Na nekih deset metara od mene stajala je devojka u plavom kompletu. Duga crna kosa, plave oči, iskvarcovana. Noge do glave. Srećne oči što je vide.
– Izvolite, gospodine – obratila mi se ljupkim glasom.
– Jel imate muško odeljenje? Hteo bih da po pogledam cipele – pade mi to na pamet.
Odmerila me onako od glave do pete, a onda mi se obratila sa prezirom.
– Gospodine, u radnjama Emilija Pučija prodaju se samo ženske stvari.
– Stvarno – ko zna na šta sam ličio kada sam to rekao – Izvinite, nisam znao.
Kakav blam, što kažu mladi. Okrenuo sam se nalevo krug i izašao na ulicu. Kročio sam u Pučijevo carstvo bez ikakvog predznanja. Kobna greška. Više nisam pogledao ni u jednu radnju. Požurio sam na autobus. Da što pre stignem na tenis. Dubl Guči i Puči me više sigurno neće videti.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare