Mol u Njujorku. Stotinu radnji. Potraga za koferom. Stari je jedva izdržao put do Amerike. Izlomljen sa svih strana. Na aerodromu nemaju milosti. Samo bacaj.
-Gde prodajete kofere? – pitam gospođu na kasi u Mejsisu.
Najpoznatiji lanac prodavnica u Americi. Ima ih na svakom koraku. Prodaju sve.
-U prizemlju gospodine. Spustite se stepenica i odmah sa desne strane- ljubazno mi je objasnila.
Potrefio sam iz prve. Ogroman prostor popunjen koferima. Mali, veliki, pet u jednom. Jedan “Samsonajtov” košta 500 dolara. Deluje obično.
– Gospodine, mogu li da vam pomognem – stao je čovek ispred mene.
Indijac. Kao da peva dok priča. Kosa proseda. Naočare na glavi. Jako ljubazan.
-Treba mi kofer. Veliki.
- Mogu da vam preporučim ovaj. Marka „Tomi Hilfiger“. Bio je 320, sada je na popustu 99 dolara. Prostran je. Ojačan. Odlični točkići. Izuzetno povoljno – peva Indijac.
-Koliko je težak?
-U avion može da se unese samo 52 funte. To je oko 23 kilograma. Znam jer uvek prepakujem stvari kada idem u Indiju. Kombinujemo žena i ja – smejao se Indijac.
Čovek mi objašnjava pravila u avio saobraćaju. Kao da sam plivao do Amerike.
-Znam, nego kofer koliko je težak? – podigao sam „Tomija“.
-Kada je krenem u Indiju – počinjao je opet. Batalio sam. Okrenuo sam kofer sa druge strane. Piše težak devet funti. Malo manje od četiri kilograma. Kopkala me samo cena. Zašto toliki popust.
– Imam isti takav kod kuće. Izdržao je put do Indije i nazad.
Navaljuje Indijac. Rešio da proda „Tomija“. Zagledao sam ga još malo i prelomio.
-Uzeću ga.
-Prava odluka gospodine. Kažem vam sa istim takvim sam išao u Indiju.
U međuvremenu ušla je sredovečna gospođa i prodavač se srećom prebacio na nju.
-Gospođo, jel mogu da pomognem? – zapevao je. Platio sam i popeo se uz stepenice. Vučem kofer. Na točkićima. Kada sam se približio izlazu osetio sam da ne ide glatko. Okrenuo sam. Kofer se nageo na jednu stranu. Točkić je stajao deset metara iza. Otpao. Novi„Tomi Hilfiger“.
– Otpao je točak – rekao sam Indijcu kada sam se vratio u radnju.
– Stvarno. Kako je to moguće. Imam isti takav kod kuće i izdržao je put do Indije.
Neverovatan lik. Stalno peva istu pesmu. Vratio sam kofer i dobio pare nazad.
– Možda neki drugi kofer, gospodine.
– Ne, hvala.
Indijac je uzeo mog nesuđenog „Tomija“. Ugurao je točkić i udario ga nekoliko puta rukom. Kofer je ponovo bio „nov“. Vratio ga je na mesto. Sačekaće novog Indijanca. Da mu pričom o Indiji, uvali „Tomija“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare