Porazom od Huana Pabla Variljasa na US openu, kompletirao je Miomir Kecmanović „zlatni slem“, kako se našalio na svoj račun – ove godine je na sva četiri slema ispao u prvom kolu.

Posle fenomenalne prve polovine prošle godine, kada se činilo da je top 20 pitanje vremena, Kecmanović je pao – prvo postepeno, a ove godine i naglo, uz tek poneki bljesak.

Odgovore traži, luta, u nadi da će ih uskoro pronaći, pa je i razgovor sa novinarima poslužio kao samorefleksija.

Kako komentarišeš poraz od Variljasa u prvom kolu?

„Ne znam, bilo je u ponedeljak, tako da sam već zaboravio. Bila je fudbalska atmosfera i bilo je baš bezveze, iskreno. Mislim za mene je bilo bezveze, a za njega je bilo super. Lepo sam krenuo, posle sam se povukao, što je on iskoristio, pritisnuo me i kako je krenuo da me stiska, odjednom je počeo mnogo bolje da igra. Na kraju je stvarno odigrao dobar meč do kraja. Pazi, čovek koji igra na šljaci napravio mi je 60 vinera na kraju. Ali šta da se radi, jednostavno tako ide ove godine“.

Da, ne ide baš dobro…

„Ne ide nikako dobro, ali šta da radim. Opušten sam, odlučio sam da se ne nerviram uopšte, ni da se stresiram. Trudim se da promenim šta mogu, mora da krene kad-tad, ne može bedak baš sve vreme da bude. OK sam, idem dalje, treniram, radim i to je to“.

Kakav je plan za dalje?

„Da idem kući, napokon, pa Kina“.

Hoćeš li nešto menjati u timu?

„Sa (Ivanom) Cinkušom treniram i dalje, sa njim sam od februara. On će ostati, možda će ovi drugi da se rotiraju malo (kondicioni, fizioterapuet). Nisam još odlučio kakve će promene biti, ali nešto moram da promenim, tako da… Sebe ne mogu, nažalost, moram ja da igram i dalje, ali drugi svi mogu da se zamene. Dobro je što barem znam odakle bih krenuo.

Odakle?

„Ne mogu sada sve da odajem. Zezam se sada, ali znam odakle bih krenuo i šta bi moglo da se promeni. Imamo neke podatke od prošle godine, pa ih upoređujemo sa ovim. Sada baš nemamo mnogo vremena jer se samo igraju turniri, pa nema vremena za trening, ali čim budem imao vremena, radiće se“.

Kakav je plan za Dejvis kup?

„Pozvan sam, biću u Beogradu na pripremama, a na selektoru je da odluči da li putujem ili ne. Može sve da se menja i dalje. Znam samo da ja verovatno neću igrati singl, a za dalje ne znam“.

Kakvi su ciljevi u narednom periodu?

„Nije mi uopšte teško da to odredim – cilj mi je da dobijem neki meč, to mi je najveći cilj sada. U stvari ne… Cilj je da sledeće godine dobijem meč na grend slemu, pošto sam ove godine napravio zlatni slem poraza, ha-ha sledeće godine da pobedim u jednom meču“.

Da li postoji razlog za ovako lošu sezonu – da li ne treniraš kako treba, šta se događa?

„Moguće, sve je moguće. Nema niko da ti kaže: ’E, ovo je dobro, a ovo ne!’ Može da bude milion stvari, ali ako probam da napravim onako kako sam radio pre, onda mogu opet možda da se vratim na taj nivo“.

Kad kažeš nema ko da ti kaže, koji je onda posao trenera?

„Trener napravi trening koji mi odradimo, E, sad, nema ko da oceni da li će zbog tog treninga da bude fenomenalno ili ne. Možda mi treba nešto drugo, sve zavisi šta ti legne. Videćemo. O promeni trenera nisam razmišljao, on je čovek došao u februaru, usred sezone, ništa. Plus sam ja jurio da igram turnire sve vreme ove godine, nije bilo vremena za pošten trening. Do njega nije sigurno, pošto čovek nema kad da radi. Videćemo kada se odrade pripreme da li je to to“.

Bio ti je rođendan u četvrtak, imaš li neku želju?

„Nemam, samo da se vratim gde sam bio“.

Kao na početku prošle godine?

„Taj početak je bio ’bomba’. Kako sam krenuo onaj Majami i Indijan Vels, mislio sam ’to je to’, ali neće tako lako. Mora da se radi. Nažalost. Nisam lenj, ali nisam ni oduševljen radom. Voleo bih da mogu da dođem i da zabijam asove, da puknem forhenda 500, a ne da moram da trčim, pa da gradim poen. Nema šanse da bude lako. Probao sam, ne ide“.

Šta da kažemo osim – srećno, Miomire.