Da je Tejlor Fric pobedio na Ju-Es openu, prvi put bi posle deset godina neko iz trećeg plana došao do jednog od najvećih pehara u tenisu. Još od kada je Marin Čilić za trenutak prekinuo dominaciju velike četvorke i baš u Njujorku trijumfovao 2014, nije se dogodilo da oni iz uskog kruga favorita ne opravdaju prognoze.
I kada je Dominik Tim bio najbolji ovde 2020, videlo se da je sazreo za tako nešto. I kada je Karlos Alkaras, takođe na Flašingu Medouzu, pre dve godine uspeo isto, bilo je jasno da je jedan od favorita. Isto važi i za Janika Sinera zimus na Australijskom openu. Sjajnim igrama u finišu prošle sezone, a pogotovo posle podviga protiv Novaka Đokovića u Dejvis kupu, najavio je kandidaturu za viši nivo svoje karijere.
Od Frica je malo ko pre turnira očekivao da će doći do finala i zato bi njegov trijumf bio senzacija i povratak vremeplova iz perioda smene milenijuma. Tada je smena generacija trajala nekoliko godina – toliko je Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu trebalo da naslede Pita Samprasa i Andrea Agasija. Zato su se na šampionska postolja najvećih turnira penjali teniseri od kojih se to nije očekivalo i nikada nisu ponovili uspeh kao Albert Kosta, Gaston Gaudio, Goran Ivanišević, Petr Korda…
Međutim, sada to izgleda neće biti slučaj. Alkaras i Siner su tako čvrsto zgrabili dizgine svetskog tenisa, ne čekajući da njihovi slavni prethodnici potpuno siđu sa scene, da za one koji vrebaju iz prikrajka neće biti mnogo prostora.
Od 1999. (Agasi) do 2004 (Federer) nijedan teniser nije osvojio dva gren slema u istoj sezoni. A sada takve pauze nije bilo. Đoković je prošle godine pobedio na tri, Alkaras i Siner ove na dva. Nema boljeg dokaza da pauze zbog smene generacija neće ni biti – osim ako povrede sve to ne pokvare.
Ako Ju-Es open u muškoj konkurenciji nije doneo promenu trenda posle deset godina, u ženskoj jeste. Prvi put se od 2014. dogodilo da nijedan gren slem u celoj sezoni ne osvoji teniserka koja već to nije uradila. Arina Sabalenka je pobedila u Melburnu i Njujorku, Iga Švjontek u Parizu a Barbora Krejčikova u Londonu. Sve tri su već pobeđivale na ovakvim takmičenjima.
Očigledno je da se Poljakinja i Beloruskinja izdvajaju od ostalih i da će narednih godina najverovatnije njih dve dominirati. Jelena Ribakina i Koko Gof su najavile slično, ali ove godine to nisu opravdale. Krejčikova ima dva velika pehara, ali nekako nije u prvom planu, prečesto se u njenoj karijeri dešava da u dužim periodima potpuno nestane.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare