Igrala je sa najboljima, bila među deset na svetu, osvajala turnire, vodila blogove, pisala eseje, snimala emisije – a sada, kada više nije profesionalna teniserka, Andrea Petković ne propušta nijedan veliki turnir, ali iz druge perspektive.

Ozmo na travi

U razgovoru sa srpskim novinarima, Petkovićeva je podelila svoja razmišljanja o razlici između igračkog i novinarskog života, o mentalnim izazovima s kojima se suočavaju teniseri na vrhunskom nivou, i o tome šta bi ona promenila u svetu belog sporta kad bi imala apsolutnu moć.

„Sada vas iz medija mnogo više poštujem“

Sada si tu svaki slem, ceo slem…

Više nego kada sam igrala!

Upravo to smo želeli da te pitamo. Kao teniserka i sada kao novinarka, koje su osnovne razlike?

Dani su mnogo duži u medijskom svetu. Poštujem vas sada mnogo više nego ranije! S druge strane, nema toliko pritiska kao kada sam bila igračica. Kao teniserka, pritisak je bio prisutan čim se probudim – ili da dobro treniram ili da dobro odigram meč. Toga sad nema: znam šta moram da odradim i pripremim, i to je to. Dani su duži – fizički je teže, mentalno lakše, hajde tako da kažemo.

„Sami smo rešavali mentalne probleme, sad se otvorenije priča“

Baš o tom pritisku se mnogo govori. Novak se nadovezao na reči Saše Zvereva o teškoćama na mentalnom planu… Kako ti komentarišeš ceo taj problem?

Ja sam isto imala takva osećanja, to je sve i pre postojalo, ali smo nekako sami sa sobom rešavali takva osećanja. Jednostavno, teniska sezona je jako duga – ni u jednom drugom sportu ne postoji da počinješ prvog januara i da u novembru još igraš, uz samo četiri-pet sedmica odmora. To nije baš normalno. Ranije se samo nije govorilo tako otvoreno o tim problemima. Pritom sada dosta turnira traje dve nedelje, igrači se organizuju u nadi da će Tur biti kraći, ali mislim da ta nada nije osnovana. Možda se igrači i više zato otvaraju u vezi s tim problemima, kako bi se skratila sezona, ali u tenisu je to dosta komplikovano.

Kako si se ti nosila sa takvim problemima tokom karijere?

Ja sam imala samo jedan takav period. Uvek sam volela to što sam teniserka, osim kada sam sa 28-29 godina osetila da sam malo starija i da ne mogu više toliko da se takmičim sa mladima kao nekad. Onda sam se pitala – želim li još da igram? Uzela sam pauzu od četiri meseca, nisam igrala tenis, bila sam kod kuće i samo sam se odmorila. Posle toga sam se zapitala šta bih htela da radim osim tenisa i shvatila da zapravo želim još da budem teniserka. Onda sam i igrala dok je telo moglo da me izdrži. To je bio moj način.

Konkretno, Nole i ostali najbolji – Rafa, Rodžer – oni su uvek izdvajali vreme za odmor i zato su imali tako duge karijere. Saša (Zverev) voli da igra mnogo turnira, ali nema više 18, ima 28 godina i teže mu je da izdrži. Mislim da će morati da nauči da igra manje turnira, da napravi bolji raspored.

„U svetu fantazija…“

Da možeš da lupiš šakom o sto i da kažeš „ovo mora da se promeni“, šta bi promenila u tenisu?

U svetu fantazija, volela bih da tenis ima jednu krovnu organizaciju koja pravi sistem i pravu, zdravu finansijsku strukturu. Ovako imamo ATP, WTA, ITF i slemove kao posebna tela. To će se teško rešiti, ali mislim da bi to bio pravi put.

A jedno pravilo koje bi promenila u samoj igri?

Da samo Andrea Petković može da pobeđuje. Onda bih se vratila na Tur, ha-ha.

„Alkaraz i Novak su 50-50“

Za kraj, kako ocenjuješ Novakove šanse za titulu?

Uverena sam da može. Mislim da je Karlos Alkaraz blagi favorit, a odmah iza njega je dole. To sam rekla na početku turnira, a sada mi je možda čak 50-50, jer mi se Nole čini stabilnijim od Karlitosa u ovom momentu. Pitanje je uvek fizički, videli smo šta se Dimitrovu desilo, mišić mu je otkazao… Igrački su 50-50 Nole i Karlos.

Bonus video: