Sunce peče na Vimbldonu kao nikad dosad, a sa krova puca predivan pogled ka travnatom tepihu kompleksa Ol Ingland Klaba.

Ozmo na travi

Sedimo na klupi sa Goranom Ivaniševićem, šampionom iz 2001. godine i sada već dokazanim trenerom, a kada se sedi sa Goranom Ivaniševićem – garantovan je zabavan intervju.

Odnedavno Ivanišević radi sa Stefanosom Cicipasom, teniserom kojeg je voleo i pre nego što je počeo da sarađuje s njim. Surovo je iskren u oceni trenutne Cicipasove situacije, ali još uvereniji u to da je Grku mesto među deset najboljih tenisera sveta.

Ivanišević kaže da je nedavno finale Siner – Alkaraz najbolji meč u istoriji Rolan Garosa, i smatra da njih dvojica – sa izuzetkom Novaka Đokovića – nemaju pravu konkurenciju.

Smatra da nisu u pravu oni koji ovaj Vimbldon vide kao Novakovu poslednju šansu za 25. grend slem titulu, a dotakli smo se i Žoaa Fonseke, Džeka Drejpera, najvećih izazova u trenerskom poslu…

„Stefanos mora da reši stvari van terena“

Stefanos Cicipas se nije najbolje proveo na Vimbldonu, ali jeste rekao jednu interesantnu stvar. Da parafraziram – treba mi Goran Ivanišević zato što mi uvek sve kaže direktno. Da li je to tako?

Nisam ja ni očekivao da će proći dobro. Jednostavno, nije u formi ni psihički ni fizički nije spreman. Kod njega je jasna situacija – ako promeni neke stvari na terenu i prevashodno van terena, onda će biti u redu. Predobar je teniser da ne bude u top 10. Ali ako ne uspe te stvari da promeni, onda nema nikakve šanse.

I, kakve su mu šanse da ih promeni?

To je dobro pitanje i pitanje na koje nemam odgovor. Ja mogu da garantujem za stvari na terenu, za neke tehničke stvari koje mora da promeni i da prihvati. Van terena, to mora sam da počne da rešava jednu po jednu stvar. Kao kada beba ide uz stepenice, ne ide dve odjednom, nego jednu po jednu. Tako i on mora što pre da rešava stvari van terena. Kada ih reši, biće tamo gde mu je mesto. Ako to ne reši, i ovo sam ponovio već šest puta, neće niko moći da mu pomogne.

„Nije zaboravio da igra tenis, ali fizički je katastrofa“

Spomenuli ste tehničke stvari. Na čemu tačno najviše treba da radi?

Najveći problem mu je na bekhendu, pogotovo bekhend slajsom. Tehnički tu mora malo da promeni grip, malo i ritern. Nedavno je promenio i reket. Na servisu malo da ne krivi telo, možda da privuče više jednu nogu uz drugu, ali to su stvari koje se menjaju na pripremama, ne pre Vimbldona. I, da budem iskren, to je najmanji problem – tenis. Ovo drugo je veće. Takođe, mora da reši i problem sa leđima.

Rekao je posle meča u afektu da razmišlja o pauzi, čak i da ostavi tenis. Jeste li razgovarali posle kada mu se glava ohladila?

Jesmo. Rekao sam mu da ne igra sada tenis. Sada treba da reši leđa i da se spremi fizički jer je fizički – katastrofalan. Nije mi jasno kako igrač njegovog ranga može tako da bude fizički nespreman. Posle toga može da počne da razmišlja o igranju tenisa. To je osnova i posle toga treba da čeka šansu. Nije on zaboravio da igra tenis, pre dva meseca je osvojio turnir iz serije 500 u Dubaiju, pobedio je dobre igrače. Nezgodan je teniser.

Neke stvari mogu da mu objasnim i da se povežem s njim jer sam se ja tako osećao kada sam pao na 128. mesto. On je 26. na svetu, što je ogromna razlika. Ipak, ja nisam imao problema van terena, već sam sam sebi pravio probleme.

VIMBLDON:

Ne možeš tek tako da uđeš u datoteku: Novak sluša…

Seksi margarite, šampionski kurs i „lufthanza“: Nole, Nole, Nole!

Šta radimo kad ne gledamo tenis? 5 vimbldonskih novinarskih tajni

Koji su najkonkretniji saveti koje možete da mu date?

Znam kako se osećao ovde. To je onaj osećaj da čekaš da se pojavi neka rupa u terenu, pa da možeš da pobegneš s meča. Ja sam trenirao sedam-osam-devet sati dnevno i čekao svoju šansu. Posle toga sam osvojio Vimbldon. Hoću da kažem – nema tu čarobnog štapića. Ipak, ovo van terena mora sam da preuzme odgovornost i da donese neke odluke jer se sve to reflektuje na teren. Ne možeš da igraš grend slem ili bilo koji turnir ako nisi u glavi na 100 posto. Moraš da razmišljaš o forhendu i bekhendu, a ne o 77 drugih stvari koje nemaju veze s tenisom. „Alkaraz i Siner nemaju konkurenciju, finale AO je bilo smešno“

„Osim Novaka, svi su 100 svetlosnih godina iza Alkaraza i Sinera“

Rekli ste da je on igrač koji je – ako se vrati na taj željeni put – odmah iza Sinera, Alkaraza i Đokovića.

On jeste tu. Iskreno, niko nije iza trojice koje si naveo, oni imaju Tur za sebe. Ova dvojica koji su 15 godina mlađi od Novaka, kao i Novak koji jedini može da im parira i da ih dobija. Onda postoji drugi Tur… Kažem, Stefanos je sigurno za prvih 10 – igrao je dva finala slema, osvajao masterse, završni turnir. On je igračina! Pitanje je samo koliko on to želi, ali između 5. i 10. mesta – verujem u to. Ipak, ovako kako sada radi – nema šanse.

Kako vidite top 10 u smislu kvaliteta? Drejper je četvrti (razgovor vođen pre Drejperove eliminacije), Fric peti, mislim da to nisu mnogi očekivali…

Iskreno, ja sam prvi put video Drejpera kada je Novak igrao prvo kolo s njim ovde na Vimbldonu 2021. godine. Drejper mi se ekstremno sviđa kao igrač, video sam da je momak koji može da bude top 10 sigurno. Njegov napredak me ne iznenađuje. Ostalo… Sve je to nestalno – jedan dan je neko peti, drugi dan sedmi ili osmi. Tomi Pol, Šelton… Ne mogu da kažem da su to bolji igrači od Cicipasa… Generalno – malo je to žalosno jer svi oni treniraju i trude se, a 100 svetlosnih godina su daleko od Alkaraza i Sinera. Tu je i Novak, mada je on pri kraju karijere. Teško je to – igraš, igraš, a znaš da ne možeš da osvojiš grend slem – ili te dobije jedan ili te dobije drugi.

Mislite li da neko od drugih može da napravi iskorak i da se približi Alkarazu i Sineru, da ih ponekad dobije?

Na nekom manjem turniru – da. Na grend slemu – ne. Ne vidim nijednog kandidata za tako nešto – jedino da ih pretuku noć pre, pa onda, ha-ha. Ne vidim kako. Ako pogledamo finale Australijan opena… Imaš Zvereva, trećeg igrača na svetu, koji je fenomenalan teniser, a to je bilo smešno finale – nula šansi, nikakvih za Sašu. Onda vidimo finale Rolan Garosa, vanzemaljski tenis, tenis nekih drugih razmera. Jedina osoba koja ovde može da se umeša između njih dvojice jeste Novak. Možda malo to i emotivno gledam, ali konkurent je za osvajanje.

„Finale Rolan Garosa jedan od pet najboljih mečeva svih vremena“

Dali ste mi dobar šlagvort. Sada kada su se slegli utisci, gde biste rangirali to finale Rolan Garosa, da li je to bio jedan od pet najboljih mečeva svih vremena?

Teško je to reći. Glupo je to upoređivati, tenis pre i tenis sad. Ne može se tako gledati. Pre 15-20 godina su automobili bili lošiji… Ranije, kada si imao onu debelu gumu, mislio si da ’vau’, a sada se te gume stavljaju na bicikl.

Po mom mišljenju, to je bio najbolji meč u istoriji Rolan Garosa. Intenzitet, kvalitet, drama – sve je bilo tu! Bilo je ono polufinale 2013. između Noleta i Nadala doduše, kada je Nole dodirnuo mrežu… Vidim da neki govore da nema šanse da bi Nadal dobio Alkaraza ili Sinera, ali ne slažem se sa time – to su gluposti. Pre bih se kladio tu na Nadala u najboljim danima i protiv Karlosa i protiv Janika. Drugačije je igrati s Nadalom – levoruk, drukčiji odskok lopte… Ali da odgovorim na pitanje – finale Rolan Garosa za mene je sigurno u top pet najboljih mečeva u istoriji.

Novak, Rafa i Rodžer su promenili i način na koji nova generacija razmišlja o tenisu. Alkaraz i Siner već planiraju da će igrati i posle 35. godine, što se ranije nije dešavalo. U tom kontekstu, do kojeg broja slemova mislite da mogu da dođu?

Mogu mnogo jer će se deliti između njih dvojice. Pitanje je još koliko će Novak igrati, on jedini tu može da im zagorča život, ali oni su mladi i sigurno će igrati još deset godina. Pritom – nemaju konkurenciju. Sada je pitanje brojeva, ne znam mogu li da stignu Veliku trojku, ali sve je moguće – rekordi su tu da se ruše. Ponavljam, nemaju konkurenciju, pa će im biti malo lakše. Ovih je bilo trojica, pa Endi Mari, došao Vavrinka, Del Potro… A Sineru i Alkarazu – ko je konkurencija?

„Fonseka ima mentalitet sličan Alkarazovom“

Može li neko da se pojavi – Menšik je baš mlad, tu je i Fonseka, možda i neko za koga sada nismo ni čuli, ko je izuzetno mlad…

Da, može neko da se pojavi. Pojaviće se sigurno za pet-šest godina kada će ovi imati tridesetak godina i već ko zna koliko slemova iza sebe. Menšik je odličan, mada još malo nestabilan. Fonseka je sjajan, počev od ponašanja na terenu – on veruje da može da bude najbolji, tako i igra. Ide po poen, sličan je Alkarazu, ne boji se – kada je frka, neće gurati loptu, već će da udara kao i inače. Igra lepršavo, ima sve u igri, a još će da nauči neke stvari. Može malo da popravi servis, ali mlad je i tek će da uči kroz turnire, pobede i poraze. Ima za njega vremena, ali kažem, došao je u gadnu situaciju jer su Siner i Alkaraz tu. Biće mu malo teže, ali osvojiće grend slem jednog dana.

Na šta najviše obraćate pažnju kada gledate mečeve Alkaraza i Sinera? Siner je konstantniji, ali je Alkaraz u seriji od pet pobeda u međusobnim mečevima, mada su svi mečevi bili neizvesni.

Evo sad je Siner imao tri meč lopte i servirao za meč. Onomad 2022. na US openu je Siner takođe imao meč loptu. U Parizu se malo stegao Siner, pogotovo na trećoj meč lopti, ali ono što je Alkaraz odigrao u završnici meča – ono je nerealno, vanserijski. Mislim da će njihovi mečevi uvek biti tesni, teško će biti ubedljivih pobeda. Stilovi igre su im malo drugačiji i to će uvek biti interesantni mečevi. Problem je sada što ljudi očekuju da će im svaki meč biti kao na Rolan Garosu, podigli su sebi lestvicu najviše moguće. Ne može baš svaki put tako, ali čeka nas još mnogo neverovatnih mečeva.

„Da se Novak nije povredio u Australiji…“

I, gde onda vidite šansu za Novaka? Na Rolan Garosu jeste izgubio 3-0 od Sinera, ali imao je prilike…

Žao mi je trećeg seta, imao je 15-40, dve set lopte, mada ne mogu da kažem da je nešto pogrešno uradio. Ne kažem da bi Novak dobio meč da je uzeo taj treći set, a i da ga je dobijao, svakako je čekao Alkaraz… Ovde vidim šansu – ako gledamo žreb, ne verujem da Drejper može da dobije Đokovića, a od Sinera ovde nikada nije izgubio. OK, Australijan open i Rolan Garos, ali ovde ga je Novak dvaput dobio.

Po mom mišljenju, Novak je favorit, koliko god možda zvučalo nerealno i sa moje strane sentimentalno. Alkaraz ga jeste dvaput pobedio, prošle godine je Novak došao posle operacije kolena, a 2023. se sećamo svi koliko je gusto bilo. Svi govore da je ovo Novaku poslednja šansa, ali nije tako. Pritom, on je najbolji igrač na travi, iskusan je i tačno zna šta je potrebno za ovu podlogu. Biće jako interesantno.

Kako vidite Noleta u bližoj budućnosti? Nekada kaže da mu je cilj da igra do Olimpijskih igara u Los Anđelesu, pa kaže i da se muči malo s motivacijom…

Evo, pre neki dan su Cicipas i on trenirali zajedno. Uživanje mi je bilo da ga gledam, pogotovo sada kada sam sa druge strane. Kada sam mu bio trener, jeste bilo lepo, ali stalno nešto očekuješ – šta će da ti kaže, paziš na neke detalje… Sada sam gledao opušteno. To je takva lakoća kretanja, lakoća igranja – njemu lopta ide 300 km/č zahvaljujući njegovoj tehnici i tajmingu. Ako to gledamo, može da igra do Los Anđelesa. Motivacija je nešto drugo – doći, trenirati, 38 mu je godina… Ovde mi se čini spremnim, dobro igra i utiska sam da vidi svoju šansu. Mora da se nosi sa nervozom, nekada ga to malo… Neću reći da ga „pojede“, ali utiče da mu realizacija nije maksimalna. I nije mu poslednja šansa, ne slažem se – ima šansu i na US openu. Evo, ove godine u Melburnu – da se nije povredio, nema šanse da bi ga Zverev dobio, a onda bi finale sa Sinerom bilo zanimljivo.

„Ovo je velika ludnica, niko nije normalan“

Šta vam je najizazovnije u trenerskom poslu – šta vam najteže pada, a u čemu najviše uživate?

Uvek uživaš kada vidiš da rad daje rezultate, da vidiš igrača koji je s tobom na istoj talasnoj dužini, kada se stvori poverenje. Najteže je nositi se sa svim tim igračkim ludilima. Ja mogu to lakše da shvatim jer sam i ja bio igrač i imao te ludosti. Često kažem – niko ovde nije normalan, ovo je velika ludnica, psihijatrijsko odeljenje, ha-ha. Tenis je individualan sport, sâm si na terenu… Možemo mi da spremimo igrača, ali tamo dole je borba. I trener mora da bude psiholog. Sve je manje posao da učiš ljude da igraju tenis, a sve više glava. Za jedno dve-tri godine mogao bih da magistriram na psihologiji, da držim ozbiljna predavanja o psihologiji. Svi znaju forhend i bekhend, ali detalji su u glavi. Kad slušam igrače, svi su na nekim antidepresivima, Zverev kaže da je u kanalu…

Zašto mislite da je to tako?

Ne znam zašto oni sebi stvaraju takav pritisak. Da li je do prevelikih očekivanja spolja, do očekivanja društva, pa oni ne mogu da se nose sa time… Konkretno Zverev – dobar je, a ne može da osvoji grend slem. Imao je šansu 2020, kada je na US openu servirao za meč protiv Tima… Prvo mu je bila Velika trojka tu, a sada su Siner i Alkaraz, i opet je miljama daleko. To rađa frustraciju. On je treći na svetu, trenira, a opet je daleko.

U redu, ali kažete da nije samo on, ima mnogo igrača koji su loše…

To je priroda ovog sporta, nažalost. Ako ne možeš da se nosiš sa time adekvatno, ne možeš da budeš uspešan. Tenis je sve samo ne lagan – to je okrutan sport, težak, nema ko da te zameni, nema poluvremena kao u fudbalu… Zato gledajte Sinera i Alkaraza – imaju svoj tim, svoj put i samo guraju napred, ne gledaju iza sebe.

Bonus video: