Markos Bagdatis je govorio za Sport Klub o svojim obavezama kod kuće na akademiji i koliko ga u njima menja supruga Karolina Šprem, a pričao je i o razvijanju tenisa, travnate podloge, igrača...

Polufinalista Vimbldona iz 2006. godine je sada vođa sopstvene akademije na Kipru. Ipak kada nije on tu posao vodi njegova supruga Karolina Šprem sa kojom je u braku od 2012.

„Neko mora da radi na akademiji kada ja nisam tamo. Mada uvek je ona šef, čak i kad sam kod kuće govori mi šta da radim. Ali kada nisam kod kuće onda je stvarno šef“, kaže Bagdatis.

Progovorio je Kipranin i malo hrvatskog, ali su on i Neven Cvijanović ipak intervju nastavili na engleskom.

Bagdatis je svake godine na Vimbldonu, učestvuje na turniru legendi i kaže da mu je uvek drago da dođe.

„Slušajte, emocije su uvek neverovatne. Kada god vidite tu zgradu, kada vas kola dovedu, kada uđeš u tu zgradu. Kada sam prvi put sanjao da ću biti tu 1992. kada sam gledao finale Gorana Ivaniševića i Andrea Agasija… Kada sam video Agasija kada je dobio meč i plakao. Uvek sam sanjao da sam ovde i u toj poziciji. Uvek je posebno da se vratiš“.

Markos je poredio i stanje trave na Vimbldonu. U njegovo vreme i sada nije ista.

„Deifinitivno je sporija podloga. Loptica odskače više nego pre. Drugačije je, ali tenis se razvija, život generalno. Moramo to da prihvatimo i da uživamo u tome koliko god je moguće. Da se zabavljamo. Ali trava je trava poseban je događaj. Jedan od istorijskih događaja u sportu. Treba uvek da budemo srećni što smo tu“, kaže Kipranin.

Isto tako kaže da su današnji teniseri različiti u odnosu na njegovu generaciju, ali poručuje da je sve to normalno.

„Radimo drugačije, mi smo radili drugačije. U sadašnje vreme se više radilo više na tome da se ne povrediš. U teretani ali bez tegova, više vežbi tela, manje trčanja, više rada nogama na terenu. Oni rade drugačije. Mi smo više bili u teretani, više tegova, trčanja, trčanja uzbrdo, mnogo snage.Drugačije je i ne mogu da kažem da li smo mi spremniji ili oni. Razvija se sve, različite su generacije. Kao naša generacija i Mekinroova. Sve se menja, oni su igrali drvenim reketima. Uvek je tako i moraš da se prilagodiš i da nađeš način da se unaprediš. Ja to tako jednostavno gledam“.

Bonus video