Posle sedme vimbldonske titule, Novak Đoković je sa velikom količinom emocija govorio o Jeleni Genčić, ženi koja mu je bila prvi teniski trener i koja je umnogome zaslužna za sve što je Novak postigao.

Ozmo na travi:

Keš za SK: Ovakav Kirjos bi dobio svakog drugog osim Novaka

Wimbledon

11. jul 2022 18

Wimbledon

11. jul 2022 18

Mnogo toga se skupilo, ali sad je još slađe: To, legendo!

Skener

10. jul 2022 26

Skener

10. jul 2022 26

Na pitanje šta bi joj sada rekao da može, Novak je odgovorio:

„Ja bih je prvo – zagrlio! Koliko mi je žao što nije više sa nama, toliko mi je drago što sam imao priliku da posle ostvarenja tog istorijskog uspeha i osvajanja mog prvog trofeja ovde 2011. da to podelim sa njom, da je je zagrlim i da budemo u njenoj kući na Dedinju gde smo provodili mnogo vremena – sanjajući zajedno“.

Nije bilo potrebno postavljati dodatna pitanja, Novak je seo u vremeplov…

„Ona me je toliko toga naučila o životu – a da ne pričam o tenisu – i taj profesionalizam i posvećenost dolazi od nje. Ona je bila toliko temeljita u svojim analizama, pripremama… Ja sam sa osam-devet godina boravio kući kod nje, na kasetama smo gledali video-snimke velikih šampiona: objašnjavala mi je igru, taktiku, zašto radim određene vežbe, kako moram da živim… Takođe, znalo se da je bitno kakve ocene imam u školi, šta jedem, kada se ide na spavanje i kada se budim, da znam da spremim svoju torbu i da je bitno da se uvek sportski i sa poštovanjem odnosim prema ljudima“, kaže Đoković i dodaje:

„Ona je imala veliko poverenje i podršku mojih roditelja, i zajedno sa njima je na jedan neverovatno veliki način uticala na mene. Bez daljnjeg – ona je moja teniska majka i najvažniji teniski mentor – žena koja mi je dala mogućnost da budem ovde. Znam da je sa mnom ovde u mislima“.

Đoković je istakao da će joj večno biti zahvalan na svemu što je učinila za njega.

„Zahvalan sam na svemu što mi je pružila u mojim počecima, vremenu koje mi je posvetila – jer, da ne zaboravimo, ona je bila reprezentativka u rukometu, trener Ivaniševiću i Moniki Seleš, legenda našeg sporta u periodu kada sam kao klinac počinjao da igram tenis – značajna ličnost u srpskom društvu. I ona je takva želela da mi posveti vreme i provede godine i godine sa mnom na terenu i van njega – i da me uputi, nauči, usmeri. Pored mojih roditelja, ona ima najveće zasluge za sve ovo što se meni dešava“, zaključuje Đoković.