Karolina
Voznijacki sprema se za njujorški Maraton. I kaže da ima noćne more – u tom snu
koji je muči nije završila trku i odvoze je u invalidskim kolicima.

Kao i svako
ko prvi put učestvuje na maratonu, i Voznijacki je planirala da odvoji dovoljno
vremana da se pripremi za trku. Ali, pojavio se drugi „problem“ – počela je sve
češće da pobeđuje u teniskim mečevima i to joj je ostavilo malo vremena za
pripreme.

„Znam da
sam trebala da obavim bolje pripreme, ali igrala sam toliko dugih mečeva.
Mislim da većina ljudi koji se spremaju za maraton ne igraju tenis po
tri-četiri sata dnevno.“

Najviše što
je do sada uspela, jeste da istrči polovinu rute.

„Kada sam
stigla do polovine rute, pomislila sa –OK, mogu ja to!“

Veliki broj
vrhunskih sportista trčao je maraton, ali po okončanju karijere. Karolina kaže
da ne poznaje nikoga ko je tokom karijere istrčao maraton.

„Mislim da
za ovaj poduhvat morate biti pomalo ludi. Ali, mislim to u pozitivnom smislu.“

„Mislim da
mogu da uradim ovo. ne plašim se povrede ili nekog sličnog peha. Svaki
sportista poznaje svoje telo i svoje granice. Iskustvo igranja dugih mečeva
može da mi pomogne da istrčim celu trku.Mislim da je ovde potrebnija mentalna
od fizičke snage.“

Voznijacki
jedini problem vidi u tome da pije vodu i trči u isto vreme. Na tome će još
raditi dok se priprema.

Author: Maja Todić