Rođena je 18. decembra 1971. a i njen DNK je verovatno u obliku reketa ili
loptice. Aranča Sančez Vikario je tokom celog detinjstva gledala kako njena
braća Emilio i Havijer briljiraju u svim mogućim kategorijama u tenisu i drugog
izbora nije bilo.

Ali, nju nikada nisu puštali da igra sa njima, čak ni kada treninzi i
mečevi nisu bili ozbiljni. Zato je mala Aranča igrala protiv zida. Po ceo dan,
svakog dana. Mnogi uzvik „vamos“ povezuju sa Rafaelom Nadalom. Ali, to je njen
brend, čak se i biografija Aranče Sančez Vikario zove „Vamos, Aranča – životna
priča jedne žene i jedne teniserke“.

U konkurenciji Emilija i Havijera, nije ni čudo što se brzo probila u sam
vrh WTA tura. Sa samo 17 godina osvojila je Rolan Garos 1989. savladavši Štefi
Graf. Recept za pobedu je bio jasan, a važio je pogotovo na šljaci. Sve ono što
nije imala u visini i snazi, nadoknađivala je upornošću i radom. Veoma je retko
grešila, a za svaki osvojeni poen protiv nje, teniserke su uvek morale da izvedu
jedan udarac više nego obično.

Čuveni komentator Bad Kolins je rekao da „za nju nijedna lopta nije
dovoljno daleko i da njena upornost na terenu i da je njena nepresušna želja za
pobedom često umela da isuši protivnice“. Ako možemo da se usudimo da je
uporedimo sa nekim, pčelica iz Barselone je David Ferer pre Davida Ferera.
Karijeru je završila sa četiri osvojena Grend Slema, tri Rolan Garosa i jedan
US Open, i osam izgubljenih finala.

Štefi Graf je jedina sa kojom Aranča nikako nije mogla da se izbori. Sa nemačkom
legendom je imala skor od 2-7 u finalima najvećih turnira. Ušla je bar u finale
svakog od Grend Slemova, a jedna je od teniserki koje su najduže trajale. Bol i
poraz su dve stvari koje nikada nije priznavala. Prvi put se povukla 2002, da
bi se vratila 2004. i na Olimpijskim igrama u Atini trijumfalno definitivno
okončala karijeru.

Iz godine u godinu, vredno je radila, igrala i osvajala turnire i
sakupljala bodove. Sve to je konačno bilo nagrađeno 1995. kada je došla do
prvog mesta na svetu. Tu je provela 12 nedelja, a zanimljivo je to da je jedna
od retkih teniserki koja je u isto vreme bila prva na svetu i u singl i u dubl
konkurenciji. I dok su Monika Seleš i Štefi Graf zauzimale naslovne strane, ona
je  samo igrala i čini se da joj je to
savršeno odgovaralo.

Kada smo već kod dubla, treba pomenuti, da ako je bila dobra u singlu, onda
je bila fantastična u dublu. U pojedinačnoj konkurenciji je karijeru okončala
sa 29 titula, u dubl konkurenciji je osvojila 40 pehara više. Šest puta je
osvajala Grend Slemove u dublu, i još četiri puta je stajala na pijedestal u
miksu. Često je menjala partnerke, ali najviše uspeha je imala sa Helenom
Sukovom i sa Janom Novotnom.

U Španiji se njeno ime uvek izgovara sa posebnim poštovanjem, jer osim
pomenutih uspeha, nikada nije odbijala poziv reprezentacije. Ona drži rekord po
pobedama i u singlu i u dublu u Federejšn kupu, a sada je selektor španske
reprezentacije. Vikario je jedina i među teniserima i među teniserkama koja je
odigrala pet olimpijskih turnira, četiri medalje, mada se nikad nije okitila
zlatom. Ne, ni to nije sve. Osvajala je i Hopman kup dva puta.

Aranča Sančez Vikario se udavala dva puta. Prvi brak sa poznatim španskim
sportskim novinarom Huanom Vehilisom, za koga se udala 2001. trajao je samo
deset meseci. Sedam godina kasnije, zavetovala se na večnu ljubav biznismenu
Hoseu Santakani. Sa njim ima ćerku Aranču i sina Lea. Tenis magazin ju je
svrstao na 27. mesto najboljih igračica svih vremena, se mnogi neće složiti sa
tim. U tenisku kuću slavnih uvrštena je 2007.

Nedavno se ponovo pojavila u novinama optuživši roditelje da su protraćili
celo njeno bogatstvo i da je trenutno u dugovima prema poreskoj upravi. Istraga
je u toku.

Author: Branislav Jocić