Prošlo je tačno 12 godina od prve evropske titule Hrvatske. U Zagrebu 11. septembra 2010. godine Hrvatska je sa Rudićem na klupi u finalu pobedila Italiju sa 7:3. U subotu pred devet hiljada gledalaca u Spaladium areni, savladana je Mađarska sa 10:9. Između ta dva trona Hrvatska je osvojila Olimpijske igre 2012. godine i Svetsko prvenstvo 2017. godine u Budimpešti.

Na pravi način je Ivica Tucak iskoristio domaćinstvo prvenstva. Posle Tokija je promenjen tim. U Splitu nisu bili Lončar, Garsija, Joković, Obradović, Macan, Vukićević, Bušlje i Miloš, uz to povredio se Benić. Nije Tucak imao izbora, složio je ekipu, znajući da će tremu i pritisak lakše prebroditi uz pomoć huka sa tribina. I zaista je bilo tako.

Bijač je vodio tim u kojem su junaci postali Burić, Žuvela, Marinić Kragić, Bašić, Harkov… Od početne stegnutosti usledio je rast forme i zaslužen trijumf u finalu protiv Mađarske. Zaslužen? Da, Hrvatska je sve vreme vodila, daleko manje promašivala izgledne prilike, a u ratu peteraca u poslednja četiri napada Marinić Kragić je dva puta pogodio a na drugoj strani Janšik, najbolji igrač prvenstva je samo ublažio poraz koji je bio definitivan posle Manhercovog šuta u prečku sa pet metara.

Bijač je imao samo jednu odbranu više od Vogela 8:7 ali su njegove odbrane imale daleko veću težinu jer su se neke činile nemogućim. Burić je hrabro pogodio tri puta sa igračem više, šutirajući sa stative dovodio je Vogela u tugu, Harkov je to činio dalekometnim udarcima. Marinić Kragić nije pogodio iz igre ali je sa dva peterca ušao u istoriju hrvatskog vaterpola.

„Sumnjali su u nas. Znali smo šta radimo, verovali u sebe. Napravljen je tim koji ne zavisi od pojedinaca. Uvek iskoči neko drugi. Veliko hvala publici, bila je kako smo i očekivali vetar u leđa. Presrećan sam zbog puta koji smo prošli, nikada neću da ga zaboravim, Susreti sa Italijom i Mađarskom su nešto specijalno“, rekao je selektor Ivica Tucak koji ima svetsko zlato iz Budimpešte.

Publika jeste bila igrač više. Toga su bili svesni i rivali i sudije koje su ponekad podlegle pritisku pa selektori Italije i Grčka, Kampanja i Vlahos smatraju da su bili oštećeni. Ali, domaćin uvek ima neku makar malu podršku sa strane.

Mađari nisu imali primedbe na suđenje. Kao i uvek, sportski su priznali poraz.

„Čestitam kolegu Tucaku, igračima Hrvatske i sjajnim navijačima. Moramo da vidimo šta se dogodilo sa nama. Ali, radeći samo nekoliko nedelja uradili smo odličan posao. U finalu smo se borili do poslednjeg sekunda. Za mlade igrače ovo je sjajno iskustvo, na pravom su putu i ponosan sam na njih.

Marko Bijač je proglašen za najboljeg golmana turnira:

„Ne znam šta bih rekao, ostavili smo srce u bazenu. Bio je to pravi finalni susret, Mađari su bili odlični. Verovali smo u sebe od početka do kraja. Počastvovan sam jer sam igrao pred fenomenalnom publikom.“

Najbolji igrač turnira Silard Janšik, kapiten Mađarske je dodao:

„Nismo iskoristili šanse za pobedu. U poslednjim minutima nismo iskoristili igrača više i peterac. Zadovoljan sam kako smo odigrali šampionat. Mislim da smo počeli dug put i nastavićemo na ovakav način. Treba nam vreme da izgradimo tim.

Zavesa je spuštena. Pored učesnika finala veliki doprinos odličnim predstavama dali su Španci, Italijani i Grci. Iznenađenja su Francuska i Gruzija. Ostali, posebno Srbija, ispod očekivanog učinka.