Dva Mandina dana za čitav život!

Vaterpolo 8. jun 202417:30 2 komentara

Nepravedno je što na završnoj ceremoniji dodele medalja nije bilo proglašenja najboljeg igrača fajnal fora Lige šampiona. Verovatno nikada nije bilo lakše podići ruku za jednog igrača, jer je Dušan Mandić, srpski reprezentativac i vaterpolista Ferencvaroša mogao da dožive ovacije na otvrenoj sceni. Manda, pauza, pa ostali.

U dve najvažnije utakmice sezone, 10 golova i neverovatna igra u odbrani su predstavili Mandu u najlepšem izdanju, Mandu kakvog želimo uvek da gledamo, Mandu koji je sa trećim klubom osvojio Ligu šampiona i drugi put bio bez premca.

Manda nije krio da je čekao dugo trenutak susreta polufinala sa Novim Beogradom. Sve što mu se dogadjalo od trenutka izbacivanja iz tima Novog Beograda posle neuspeha u Regionalnoj ligi na način kakav nije zabeležen u našem vaterpolu predstavljalo je zapravo pražnjenje pa onda punjenje baterije levorukog bombardera. Uzgred osim šturog objašnjenja o nedisciplini svog kapitena čelnici Novog Beograda nikada nisu javno rekli šta se dogodilo. Nije rekao ni Mandić osim saopštenja na instagramu na kojem je imao veliki broj lajkova saigrača. Tako su ostale mogućnosti za razne abrove o kojima zvaničnih potvrda nije bilo.

Fajnal ejt je prošle godine gledao sa tribina novobeogradskog bazena. Gledao je i nemoć svojih drugara u velikom finalu sa Pro Rekom. Kada su Djenovljani primili pehar došli su do tribina gde je sedeo Dušan Mandić i skandirali njegovo ime. Manda je 10. jula bio u Ferencvarošu i koliko god to krio, čekao je trenutak kada će pokazati koga je Novi Beograd izgubio. Bio je junak polufinala u kojem je njegov tim petercima stigao u finale. Mnogi su smatrali da takvu partiju ne može da ponovi u meču za trofej. Kakva greška, pun adrenalina odigrao je ponovo sjajno, ali četiri gola su ostala u senci završnog bloka, sedam sekundi pre kraja kada je ugasio poslednju nadu Pro Reka da može da dodje do peteraca.

LEN/Istvan Derencsenyi

Stekao se utisak da je posle dve utakmice Mandi pao ogroman teret sa srca. Toliko je želeo da sve izgleda ovako, da pokaže moć, da u sportskoj borbi pobedi i druge i sebe. Nije sagoreo u želji, neko će reći, da se osveti. Nije posle utakmice krio da je imao motiv, da je duel i lično a ne samo timski shvatio i da je srećan što se sve tako završilo, stavljajući tačku na bilo koju dalju priču sa i oko Novog Beograda. Dočekao je svojih pet minuta. Sukob sa čelnicima kluba je završen sa njegove strane definitivno. I toj priči treba da bude kraj, da svako izvuče pouke. Ide se dalje, igraće se vaterpolo još, biće pobeda i poraza, slabih i dobrih igara.

I taj meč sa Novi Beogradom je imao jednu specifičnost. Od 2012. do 2016. godine takozvanu nezgodnu stranu reprezentacije su činili kapiten Gocić, danas trener Novog Beograda, Filip Filipović danas kapiten Novog Beograda koji se opraštao na ovom prvenstvu od fenomenalne, neponovljive karijere i Dušan Mandić igrač Ferencvaroša.

LEN/Istvan Derencsenyi

Nekada trio za pamćenje, režiseri velikog broja medalja sa ostalim asovima, sada su vodili svoje borbe u tom polufinalu. Silno je želeo Gocić plasman u finale i meč sa Rekom. Silno je Filipović želeo da dodje do finala i mogućeg oproštaja sa peharom namenjen najboljem klubu u Evropi. Silno je želeo Manda da ih u tome sportski spreči.

Sve se zna, Gocićev sastav je mogao da pobedi ali nije, Filipović je prestrogim isključenjem završio i takmičenje i karijeru a Manda se iz bazena u Valeti, katapultirao u visine, na mesto koje pripada najboljem. A na upravo završenom fajnal foru Manda i jeste bio jedan, jedini, najbolji. O tome pričaju Mađari, novinari, igrači. Manda je i do sada imao sjajnu karijeru, ali 5. i 7. juni 2024. će biti jednog dana medju njegovim najlepšim uspomenama u karijeri.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare