Istorija duela Dejana Savića sa Crnom Gorom

Foto: Dejan Stevović

Dejan Savić je zvanično preuzeo reprezentaciju Crne Gore protiv koje je, kao selektor Srbije, igrao 24 puta. Njegovi izabranici su slavili 14 puta, Crnogorci osam a dva susreta su završena nerešeno.

Na Olimpijskim igrama Srbija je pobedila 2021. godine u Tokiju 13:6. Na svetskim prvenstvima u Barseloni 2013. godine je Crna Gora bila bolja 9:8, u Kazanju 2015. pobeda Srbije 11:8, 2019. godine u Gvandžuu je bilo 10:10 da bi u Budimpešti 2022. bilo 10:7 za Srbiju. Na evropskim prvenstvima je 2014. godine u Budimpešti bilo 10:9 i 2016. u finalu u Beogradu 10:8. Ostali susreti su bili u Svetskoj ligi, Svetskom kupu i prijateljskim mečevima.

Neki dueli imaju ipak posebnu važnost. U Barseloni je Crna Gora prekinula seriju poraza od Srbije. Nije Srbija bila loša ali su podbacili glavni aduti Udovičić i Filipović. Godinu dana kasnije, činilo se da će u Budimpešti, Crna Gora nastaviti tradiciju. Igrala je odlično u polufinalu EP. Posle tri četvrtine bilo je 9:7. U poslednjih osam minuta je Srbija briljirala i sa tri gola okrenula utakmicu u svoju korist. Finale istog takmičenja u Beogradu je predstvaljao praznik vaterpola. Pred 19.000 gledalaca Srbija je pobedila mada je Crna Gora dobar deo utakmice boljom igrom bila u prednosti. U Tokiju na srpskom olimpijskom zlatnom putu Crna Gora nije bila ravnopravan rival. Ubedljiv trijumf Srbije koja je tada pojačala gas u borbi za zlato.

Savić je za rivale imao velike prijatelje, Ranka Perovića (2013 – 2016), i Vladimira Gojkovića (2016 – 2021). U svom prvom velikom takmičenju SP u Barseloni morao je u četvrtfinalu da pruži ruku Peroviću. Radost pobednika je bila ogromna, razočarenje poraženog ništa manje. Zanimljivost je da su na takmičenju reprezentacije bile u dva komšijska hotela. Kada su se ekipe vratile sa bazena, Savić i Perović su se našli u kafiću koji je podjednako bio udaljen od oba hotela. U nekoliko piva su analizirali utakmicu i činilo se da je Savić, ako je već morao da izgubio bio zadovoljan što je na drugoj strani bio Perović. Opet, crnogorski selektor nije krio da je želeo da pobedi nekog drugog a ne velikog prijatelja.

Godinu dana kasnije u Budimpešti je Crna Gora vodila 5:1, 7:3, 9:7. Činilo se ih ništa ne može da zaustavi. Pamti se čuveni Savićev tajm aut kojim je probudio svoje igrače, ulio im veru da mogu da naprave preokret. Tako je i bilo.

U finalu EP u Beogradu je atmosfera bila veličanstvena. Crnogorci, na tribinama, su u šali pričali, da ako neko sada napadne njihovu državu, osvojiće je za pet minuta jer su svi otišli za Beograd. Pravi praznik vaterpola, divovska borba znalaca, Srbija je bila srećnija i spretnija. Tada je Gojković morao da se zadovolji srebrom, Srbija je u to vreme za sve bila nedodirljiva.

Na Svetskom kupu u Bukureštu Crna Gora će biti u grupi sa Srbijom. Savić će otvoriti novo poglavlje a jedna od prvih utakmica će biti protiv tima na čijoj je klupi bio od 2013. do 2022. Zna se kakav je trag ostavio. Crnogorci očekuju isto. Njegov protivnik će biti Uroš Stevanović koji mu je bio pomoćnik do 2018. godine i koji ne krije koliko ga ceni. Treći selektor Srbije od osnivanja, zapravi prvi, Dejan Udovičić (2006 – 2012) će voditi Amerikance na istom takmičenju.

Selektorska istorija na jednom mestu. Crna Gora je imala takodje trojicu selektora. Petar Porobić je to bio do 2011, Perović od 2012. do 2015. a Gojković od 2016. do 2024. Porobića više nema, Perović nema angažman, dok Gojković vodi Jadran i sigurno je spreman da pomogne Saviću sa kojim je igrao u reprezentaciji SCG i u Kazanju.

Bonus video