Naši tinejdžeri vratili su srebro sa Svetskog prvenstva u Buenos Ajresu. Kolega Dejan Stevović pisao je malo o tom uspehu, a više o tome šta će biti od istog uspeha.

Prija srebro srpskih 18-godišnjaka sa Svetskog prvenstva u Buenos Ajresu.

Mađari su kao i pre dve godine bili bolji u finalu, imaju u svim kategorijama izvanredne generacije kao plod višedecenijskog sistemskog rada od kojeg se nije odustajalo ni kada nije išlo.

Naravno, ovih dana ljubitelji vaterpola u Srbiji su pratili vesti iz Argentine. Sada, kada je sve završeno, treba videti koji je način da se od mladih igrača naprave nosioci seniorskog tima za nekoliko sezona. U poslednjih pet godina srpske mladje kategorije su osvojili devet medalja na deset takmičenja.

Zlato je osvajano u Pragu, na Malti i dva u Podgorici. Četiri puta su izgubljeni finalni susreti, jednom je osvojena bronza.

VIŠE IZ BUENOS AJRESA:

Srbiji svetsko srebro, Mađari odbranili zlato

Crnogorskim juniorima svetska bronza

Srbija preko Crne Gore do finala Svetskog prvenstva!

Bilo je na tim takmičenjima dosta pojedinačnih priznanja koja su osvajali Marko Radulović, Vladimir Mišović, Viktor Urošević, Vasilije Martinović, Nikola Kojić, sada odlični Strahinja Krstić.

Možda je neko i zaboravljen.

Radulović i Mišović su još uvek na spisku reprezentativnih kandidata za Pariz. Tu su i Petar Jakšić i Vuk Milojević takođe osvajači odličja na mlađim prvenstvima. Zbog povrede je otpao Dimitrijević, Gladović je predvodio igrače do 18 godina u Argentini a bio je na seniorskom Svetskom prvenstvu u Dohi. Na spisku više nisu Martinović, Pljevančić i Gavrilović. Najbolji igrač SP u Beogradu 2022 Nikola Kojić nastavlja u Špandauu i ni traga od igrača koji je mnogo obećavao. Možda će mu boravak u Berlinu pomoći da se vrati.

Medalje u poslednjih pet godina

2019. SP Kuvajt / srebro
2021. SP Prag / zlato
2021. EP Malta / zlato
2022. SP Beograd / srebro
2022. SP Volos / bronza
2022. EP Podgorica / zlato
2022. SP Podgorica / zlato
2023. SP Otapeni / srebro
2024. SP Malta / 8. mesto
2024. SP Buenos Ajres / srebro

Utisak je da nešto koči napredak igrača koji vladaju na prvenstvima mladjih kategorija. Zbog čega razvoj nije brži, zbog čega je stagnacija prisutnija od napretka? A sveža krv je potrebna jer od 2021. seniorska selekcija nije osvajala medalje na velikim takmičenjima. Zbog toga je Stevanović vratio iskusne Ćuka i Dedovića, kanfidat za golmana je posle dve godine ponovo Rističević. Dobar rezultat je baš potreban srpskom vaterpolu.

Sa mlađim kategorijama su ogroman posao radili treneri Stevanović, Korolija, zatim Ličanin i sada Saković. Baza je tu, temelja ima. Partizan je ponovo dao najveći broj reprezentativaca. Kada se zna u kakvim su se uslovima razvijali, kroz šta su prolazili, onda na Banjici mogu da budu ponosni na doprinos argentinskom srebru. Ali zato drugi klubovi, koji su imali daleko bolje mogućnosti za razvoj igrača, moraju da se zamisle zašto ponovo zaostaju u broju reprezentativaca za crno-belima.

Partizan je dao Dimkovića, Bodirogu, Canepu, Đokanovića, Adamovića, Krstića, Dimića, Čonkića i novog člana Novog Beograda Gladovića. Šabac koji preko Save ima odlične rezultate u srpskim prvenstvima je dodao Novakovića, Lazića i Tomića, Radnički pridružio Kojića, Bečej Ićitovića, Crvena zvezda golmana Savića. Dakle Partizan devet, ostali šest. Nema nekada snažne Vojvodine. Medalja je potvrda da je Saković, inače trener Valisa, dobro izabrao.

Vratimo se Partizanu koji je ostao bez velikog broja igrača. Sigurno je da će baza novog crno-belog tima biti iz Argentine. Kolika će biti njihova snaga, koliko će moći da nose trofejni klub veliko je pitanje. Kao što je i velika opasnost da izgore u želji da urade nešto više. Ostali reprezentativci iz argentinskog sastava će imati mesto u svojim klubovima jer, prvo imaju talenat, drugo ne remete odnos stariji-mlađi ali kolika će im biti minutaža…

Sećam se jednog sastanka stručnog saveta 2009. godine posle, za javnost, neočekivanog zlata na SP u Rimu. Legendarni Vlaho Orlić je tada postavio pitanje da li se znaju reprezentativci za 2020 godinu. Odgovor nije dobio, mada su rezultati pokazali ispravnost rada Nenada Manojlovića i Dejana Udovičića. Jer rimska baza je bila mlada. Ne računajući Sora, Udovičić je bio najstariji sa 27 godina . Buduće legende Filipović i Prlainović su imali 22, Pijetlović 24 i sa njima je mogla da se stvara šampionska ekipa koja je ostavila neizbrisiv trag u svetskom vaterpolu.

Posle Pariza će verovatno doći do još jedne smene generacija. Šansa će morati da se ukaže mladima pa makar i po cenu slabijeg rezultata. Ali o tome zajednički moraju da razmisle svi relevantni stručnjaci u Srbiji. Njih na žalost nema toliko da bi svi zajedno mogli bezbrižno da gledamo napred.

Jer, srebro iz Argentine će se brzo zaboraviti a dugo će ostati pitanje ko će od ovih 13 biti svetska klasa. Ako trojica to postanu napravili smo posao. Ako ih ne dobijemo onda sigurno igrači neće biti jedini krivci.

Stručnjaci imaju reč, imaju zadatak da od brojnih talenata generacija 16, 18 i 19 godina stvore dvadesetak moćnih koji će Srbiju držati visoko na svetskoj lestvici. Zadatak nije lak ali zato su treneri. Ako slabo rade u klubovima reprezentacija teško da će moći optimistički da gleda u budućnost.