Petar Porobić je suviše zadužio vaterpolo kako u Crnoj Gori i Srbiji tako i u čitavom svetu. Njegov prerani, šokantni, odlazak neće se svesti samo na uobičajeno i opravdano veličanje njegovog dela i ostvarenih rezultata već i analizi rada u sportu čoveka koji je svojom inteligencijom, obrazovanjem i talentom mogao da bude uspešan i u drugim sferama.

Nebrojeno smo puta razgovarali, posebno u vreme kada je bio blizak saradnik Nenada Manojlovića (2000-2004) i kada je samostalno vodio reprezentaciju SCG (2005-2006). I kasniji česti susreti su bili zapravo susreti ljudi koji su kroz druženje postali prijatelji.

Oproštaj od Petra Porobića: Počivaj u miru legendo!

Vaterpolo

9. okt 2023 3

Vaterpolo

9. okt 2023 3

Mogao je rođeni Kotoranin, igrač Primorca da se bavi i politikom. Imao je neku funkciju u vreme previranja u Crnoj Gori ali se srećom pravnik Porobić opredelio za sport. Njegov zemljak, veliki Vlaho Bata Orlić je Porobiću video materijal za svoju školu velikih trenera. Pozvao ga je na predlog Aleksandra Krstonošića u Bečej, smestio u jednom trenutku pored sebe na klupu a onda im zajedno poverio, u vreme sankcija, praćenje i razvijanje ženskog vaterpola.

Ono pravo međutim dogodilo se 1997. kada se Porobić uputio ka Herceg Novom, sa ciljem da od posrnulog Jadrana napravi nešto. Ulažući, sa saradnicima, ogroman trud u napredak mladih, bio je spreman da čeka (a to je možda najteže u vaterpolu), da njegovi talenti postanu igračine. U to vreme Partizan je pod Dejanom Udovičićem takodje imao sjajan mlad tim, pa je dominacija crno-belih bila konkretna, čak i u dobijanju jedne utakmice u finalnoj seriji 6:0.

Partizan tada nije imao snage da sistemom sačuva svoje bisere. U Herceg Novom, sa Đurom Marićem i Borom Mračevićem Porobić je taj sistem napravio. Uz razvoj svojih igrača spremno je dočekana mogućnost da beogradski biseri postanu deo Jadranove priče. Tako su se u Jadranu pojavili Udovičić, Šefik, Nikić, Soro, Gak, Petrović, Latković… Preuzeto je kormilo namenjeno najboljem timu i do raspada SCG vidjeno je nekoliko odličnih finala dva mlada tima u kojima je Jadran bio uspešniji. Kruna je bila finalni turnir Lige šampiona u Budimpešti kada su Novljani u finalu, možda i uz sudijsku pomoć, poraženi od domaćeg Honveda.

U karijeri što se tiče klubova Porobić je imao uspeha sa Šturmom u oproštajnoj igračkoj godini Aleksandra Šapića a sve drugo vreme je posvetio reprezentaciji. Posle ostavke Nikole Stamenića 1999. Orlić je odlučio da Nenad Manojlović i Petar Porobić povedu reprezentaciju na Svetski kup u Sidnej. Porobić je vodio tim koji je uz jedan poraz bio peti.

Manojlović je početkom 2000. godine preuzeo reprezentaciju i naravno za prvog saradnika izabrao Porobića. Bio je to jedan od najuspešnijih tandema, ne samo zbog reprezentativnih rezultata ( olimpijsko bronza i srebro, svetsko srebro i bronza, dva evropska zlata, bronza na Svetskom kupu i srebro u Svetskoj ligi) već i zbog već potvrdjenog kvaliteta kroz pretvaranja talenata u velike igrače. Nena je na spisku već imao Savića, Trbojevića, Ikodinovića, Markovića, Maljkovića, Šefika, Kuljaču, Pero je izašao sa Gojkovićem, Jokićem, Zlokovićem, kasnije Ivovićem. Prlainovićem… Nekoga sam i zaboravio ali je poenta jasna.

Obojica su vrednoćom, pričama o vaterpolu, analizama, gledanjem snimaka znali i da nerviraju okolinu. Nekada bi bili i rivali kada je Manojlović vodio Niš i u tim duelima nisu bili nežni, šta više bilo je i sporova koji bi se brzo zaboravili. Planski Manojlovićev odlazak posle Igara u Atini 2004. je bio znak da na scenu stupi Petar Porobić. Ali na tim daskama je igrao samo 18 meseci. Osvojio je bez poraza svetsko u Montrealu, Ligu u Beogradu, Kup u Budimpešti. Sva tri puta je rušio u finalu Mađare, u Beogradu čak 16:6. Postao je noćna mora za Kemenja a to su kasnije nastavili Dejan Udovičić i Dejan Savić.

Svestan političke situacije, priklonio se opciji otcepljenja Crne Gore nadajući se da bi zajednička sportska priča mogla da potraje. Postojala je ideja da vodi Srbiju posle razlaza ali je bilo, kada se sve analiziralo, malo nelogično da se Srbija opredeli za njega pored Manojlovića i Dejana Udovičića takođe već dokazanog stručnjaka. Tadašnji predsednik saveza Velibor Sovrović je izuzetnio cenio Porobića, bili su veliki prijatelji ali je i sam shvati da se zajedno dalje ne može. Saradnja je prekinuta, prijateljstvo ostalo.

Pera se okrenuo Crnoj Gori. Na EP u Malagi 2008, pobedio je upravo Srbiju u finalu za koje će poraženi uvek reći da su sudije bile ključni faktor, zatim je bio prvak Svetske lige u Podgorici 2009. Tada su vaterpolisti bili istinski sportski junaci Crne Gore a Petar Porobić svakako najpopularnija ličnost o čije su se usluge otimali brojni sponzori. Tako je te 2009. Porobić bio na svakom bilbordu u državi a reprezentacija svojim imenima najavljivala pokoravanje vaterpola sveta.

Od toga nije bilo ništa. Uvek precizan i analitičan Porobić nije uspeo da spreči stvaranje atmosfere gde je dovoljno pojaviti se i čuće se na kraju „Oj svijetla…“. Usledili su neočekivani porazi od Nemačke, Rumunije…
Umesto Crne Gore pojavila se i dugo vladala Srbija. To se Porobiću nije oprostilo. Bio je smenjen, kasnije je u nekim funkcijama bio u stručnom timu, direktor saveza ali je svoj rad pokazivao u Kini i Nemačkoj. Spremao se da Primorcu pokloni u narednim danima stručno i organizacioni znanje.

Na žalost…

Nena Manojlović je preminuo u novembru 2014. vozeći automobil od posledica infarkta. Imao je 60 godina.

„Ne znam da li će ljudi u Srbiji iz vaterpola ikada shvatiti koliko je Nenad učinio za ovaj sport“ rekao mi je u poslednjem razgovoru u Podgorici 2022. Petar Porobić je preminuo u oktobru 2023, u avionu kojeg se užasno plašio, od posledica infarkta. Imao je 66 godina.

Verujem da će u Crnoj Gori znati da cene sve što je omiljeni Pero uradio za vaterpolo.