Srbija je na prvenstvima Evrope od 2006. godine osvojila pet zlatnih medalja, uz srebro u Malagi 2008. i bronzu 2010. u Zagrebu. Poslednja medalja bila je zlato 2018. u Barseloni. I sada je želja da se u žestokoj konkurenciji stigne do odličja. U Budimpešti 2020. Srbija je bila peta, u Splitu 2022. deveta, a u Zagrebu pre dve godine sedma. Podsetimo se zlatnih srpskih vaterpolo priča.

2006. Beograd ( 1 – 10. septembar)

Turbulentno leto počelo je igranjem i pobedom Srbije i Crne Gore na Svetskom FINA kupu u Budimpešti, nastavljeno, zvanično, pod istim imenom i trijumfom na Svetskoj ligi u Atini i konačno krunisano, pod imenom Srbija na prvenstvu Evrope u Beogradu, od 1. do 10. septembra. Tašmajdan je potpuno bio preuređen, tribine su ukupno mogle da prime i 8.000 gledalaca. Petra Porobića je zamenio mladi stručnjak Dejan Udovičić, dokazan sa brojnim zlatnim medaljama u mlađim reprezentativnim kategorijama i radom u Partizanu.

Opredelio se za sledeći sastav: Denis Šefik, Slobodan Soro, Filip Filipović, Petar Trbojević, Aleksandar Ćirić, Vladimir Vujasinović, Dejan Savić, Vanja Udovičić, Branko Peković, Slobodan Nikić, Duško Pijetlović, Aleksandar Šapić, Danilo Ikodinović, Andrija Prlainović i Živko Gocić.

Vidno motivisana da pred svojim publikom, prvi put pod zvaničnim imenom Srbija i uz intoniranje „Bože pravde“ Srbija je igrala odlično. U grupi je lako pobedila sve protivnike: Rusiju 13:6, Holandiju 17:10, Slovačku 19:2, Španiju 16:11 i Rumuniju 11:4. U drugoj grupi je rivale ubedljivo dobijala odlična Mađarska i bilo je jasno da će čitav šampionat stati samo u finalnu utakmicu dva tima, čiji je rivalitet poslednjih godina bio na vrhuncu. U polufinalu je Srbija ponovo odmerila snage sa Rumunijom 13:6 dok je Mađarska nadigrala Španiju 16:10.

Uveče 10. septembra, po prohladnom vremenu, na Tašmajdanu nije mogla ni igla da padne na tribine. Selektori su se do poslednjeg momenta nadmudrivali oko sastava, koga od 15 igrača ostaviti na tribinama. Svestan važnosti susreta, očekujući veliki broj isključenja Dejan Udovičić je za razliku od Deneša Kemenja izveo tim sa jednim golmanom Šefikom. Svoje mesto je dobio treći centar Pijetlović koji je u finišu odlično odigrao na mestu beka. Mirniji Mađari su bolje počeli, posle deset minuta su vodili 5:2. Tada su se Srbi razigrali. Do kraja četvrtine su postigli četiri gola (Filipović, Vujasinović, Ikodinović i ponovo Filipović). U trećem delu preko Vujasinovića i Udovičića Srbija vodila 8:6 ali su uporni Mađari do poslednjeg odmora izjednačili na 8:8. Gol odluke bilo je delo kapitena Vladimira Vujasinovića tačno 3,33 minuta do kraja. Tih 9:8 se nije menjalo do kraja, sa zvukom sirene nastupilo je ogromno slavlje igrača, trenera i navijača. Ukupno 32 izbačaja, dva peterca, obeležili su žestoku borbu u bazenu. Po prvi put pod tim imenom, zlato se našlo na grudima naših igrača. Strelci su bili: Šapić 33, Vujasinović i Nikić 10, Trbojević 8, Udovičić i Ikodinović 7, Filipović, Savić i Prlainović 6, Peković 4, Ćirić 2, Gocić 1.

2012. Ajndhoven (16 – 29. januar)

Prvo prvenstvo Evrope koje je održano zimi. Srbija je brige oko učešća na Igrama u Londonu prebrinula pola godine ranije, pobedivši na Svetskoj ligi u Firenci. Zbog toga je savezni selektor Dejan Udovičić doveo u Ajndhoven ekipu bez pritiska, sa ciljem da odigra maksimalno dobro u tom momentu. U sastavu nije bilo Marka Avramovića, priliku da dobio Aleksa Šaponjić. Takođe na mestu drugog golmana bio je Branislav Mitrović. Odličan čuvar mreže bio je na meti Mađara i Udovičić je želeo da spreči bilo kakve akcije oko njegovog igranja Mitrovića drugu zemlju. Udovičić je doveo sledeći tim: Slobodan Soro, Živko Gocić, Aleksa Šaponjić, Vanja Udovičić, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Milan Aleksić, Nikola Rađen, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović i Branislav Mitrović.
Igralo se u novom bazenu „Peter van de Hugenband“ koji je na jednoj strani tribina imao stolove i stolice pa su se mečevi mogla posmatrati uz jelo i piće. Na dominantan način je Srbija dobila prve četiri utakmice u grupi: Španija 8:5, Nemačka 13:12, Hrvatska 15:12 i Rumunija 14:5. bilo je malo muke sa Nemcima a Hrvatima je održana prava lekcija, posebno u drugoj četvrtini kada su naši vaterpolisti postigli šest pogodaka. U finišu utakmice hrvatski centar Dobud je udario Filipovića u lice a tek posle intervencije delegata Loncija sudije su prekinule susret, isključile Dobuda a Filipović je sam uspešno izveo peterac. U poslednjem kolu, za Srbiju bez značaja, doživljen je poraz od Crne Gore 11:7.

U polufinalu je protivnik bila Italija. Kampanjini puleni su počeli odlično, prvu četvrtinu završili sa vođstvom 5:4. Tada je Mitrović zamenio Sora, Srbija je pojačala odbranu i pobedila 11:8. Rival u finalu bila je odlična selekcija Crne Gore. Drugi susret u meču za zlato. Odlična utakmica u kojoj je Srbija bila češće u prednosti. Kod rezultata 7:5 i 8:6 Crna Gora je našla snage da izjednači. Odlučujući gol je 72 sekunde pre kraja postigao kapiten Udovičić. Do kraja se rezultat nije menjao, posle Beograda 2006, zlato je opet bilo srpsko. Tog dana je Novak Đoković pobedio na Australian openu a rukometaši su osvojili svetsko srebro. Strelci za Srbiju na prvenstvu su bili: Pijetlović i Udovičić 15,Prlainović 9,Filipović 8, Mitrović 7, Aleksić 6, Gocić 5, Ćuk i Rađen 4, Nikić 3, Šaponjić 2.

2014. Budimpešta (14 – 27.juli)

Posle slabog rezultata i sedmog mesta na Svetskom prvenstvu u Barseloni, takmičenje u Budimpešti je bio veliki izazov za saveznog selektora Dejana Savića, debitanta na ovakvom šampionatu. U timu više nije bilo kapitena Vanje Udovičića koji se posvetio politici na mestu ministra omladine i sporta. Svoje mesto je našao Sava Ranđelović a uloga Dušana Mandića je bila sve značajnija. Dejan Savić se poveo sledeći tim: Gojko Pijetlović, Živko Gocić, Dušan Mandić, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović (na dan polaska na put dobio sina), Slobodan Nikić, Milan Aleksić, Nikola Rađen, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović i Branislav Mitrović.

U grupi je Srbija lako izašla na kraj sa Francuskom 16:5 i Nemačkom 12:7. Mađarska je dobila veliki derbi 8:6, usledio je remi sa Hrvatskom 8:8. Susret poslednjeg kola sa Španijom je bio biti ili ne biti, eventualni neuspeh mogao je da izbaci Srbiju iz borbe za visok plasman. Srećom, odigran je dobar meč, rival pobeđen 8:6 uz briljantan dan Gojka Pijetlovića kasnije i zvanično najboljeg čuvara mreže na turniru. Grčka nije bila ravnopravan protivnik u četvrtfinalu, Srbija je lako pobedila 13:9.

U polufinalu je odgran još jedan spektakularan meč sa Crnom Gorom. Počelo je katastrofalno, 96 sekundi pre prvog odmora bilo je 5:1 ali su Filipović i Mitrović uspeli da smanje minus. Ni posle druge četvrtine nije bilo bolje, Crna Gora je vodila 7:4. Tražio je Savić tajm – aut, pokušao da trgne ekipu. Posle dva minuta trećeg dela Crna Gora je vodila 8:4 i činilo se da je meč rešen. Tada su srpski igrači pokazali karakter, odigrali sjajan deo. Za četiri minuta su postigli tri gola, smanjili na 8:7. U poslednjoj sekundi, šraubom sa velike udaljenosti, Nikola Janović je postigao sjajan pogodak. Sa minusom od dva pogotka i Mitrovićem na golu umesto Gojka Pijetlovića Srbija je krenula u poslednjih osam minuta. U prvom napadu je smanjio Stefan Mitrović, sredinom četvrtine Ćuk izjednačio udarcem koji je zaledio Radića a u narednom napadu Nikić je postigao gol odluke, tačno 2,31 do kraja. Odbrana je izdržala do kraja, Srbija je mogla da se sprema za još jednu svetkovinu, finalni meč sa domaćinom Mađarima.

Pune tribine, sa velikim brojem navijača iz Srbije, očekivali su neizvestan meč. Od toga nije bilo ništa. Srbija je odigrala fantastičnu utakmicu, prvu četvrtinu dobila 3:1, sredinom druge bilo je 6:1. Tu spasa za domaćina nije bilo. Životna partija Živka Gocića, ogroman napor da odigra bolesnog Dušana Mandića, svetski nivo odbrana Gojka Pijetlovića, nastavak serije efikasnog na turniru Filipa Filipovića, uz nemerljiv učinak svih ostalih igrača. Na kraju, dok su srpski navijači ovacijama pozdravljali nove-stare šampione Evrope, mađarska publika je dugim aplauzom odala priznanje Srbiji za nezaboravnu igru u kojoj poraz njihovog tima 7:12 i nije bio tako strašan koliko je mogao da bude. Strelci na prvenstvu su za Srbiju bili: Filipović 19, Ćuk 12, Nikić i Mitrović 10, Mandić 8, Prlainović 7, Gocić i Aleksić 6, Pijetlović 4, Rađen 2, Ranđelović 1.

2016. Beograd (10 – 23. januar)

Posle deset godina od premijernog predstavljanja Srbije na vaterpolo sceni, Beograd je ponovo dobio domaćinstvo prvenstva Evrope. Odigran je u „Areni“, u organizaciji koja će teško biti nadmašena. U hladnim, januarskim danima, impresivan je bio odziv publike. Utakmicu sa nedoraslom Maltom pratilo je na primer 12.000 gledalaca. Savezni selektor Dejan Savić je izabrao tim koji je nekoliko meseci ranije osvojio Svetsku ligu u Bergamu (time i vizu za Rio) i Svetsko prvenstvo u Kazanju. Nikolu Rađena je zamenio drugi Nikola Jakšić. Dakle: Gojko Pijetlović, Živko Gocić, Dušan Mandić, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović i Branislav Mitrović.

U grupi su pobeđeni Hrvatska 13:6, Francuska 16:8 i Malta 20:2. Bez većih napora su pobeđeni u osmini finala Slovačka 10:5 u četvrtfinalu Rusija 15:5 i polufinalu Grčka 13:7. Po treći put od 2006. protivnik za zlato je bila,čini se nikad bolja crnogorska reprezentacija, koji je sa klupe vodio veliki prijatelj Dejana Savića, Vladimir Gojković. Interesovanje je bilo ogromno, otvorene su sve tribine, karta za finale je bila najdragoceniji papir. Preko 18.000 gledalaca je posmatralo veliku utakmicu. Utakmicu u kojoj je mirnija Crna Gora bolje počela i povela 3:1. Srbija je izjednačila, ali je rival još tri puta imao minimalno vođstvo. Naša reprezentacija je prvi povela 7:6 preko Ćuka početkom poslednjeg dela. Zatim su bili precizni Pijetlović i Jakšić i 3,24 do kraja se činilo da je sve rešeno. Ali, za samo minut Crnogorci su postigli dva gola, zatim je Mlađan Janović pogodio stativu gola kojeg je u tom delu igre čuvao umesto Mitrovića Pijetlović. Naš golman je 39 sekundi pre kraja presekao kontru, lopta je zatim stigla do Aleksića koji je stavio tačku 10:8 za treću uzastopnu titulu. Prlainović je proglašen za najboljeg igrača turnira. Strelci za Srbiju su bili: Prlainović 18, Mandić 13, Filipović 12, Nikić 10, Ćuk i Pijetlović 9,Aleksić i Mitrović 7, Jakšić 6, Gocić 4, Ranđelović 2.

2018. Barselona (16 – 28. juli)

Od 2014. godine Srbija je uzastopno trijumfovala na tri evropska prvenstva, četiri Svetske lige, na po jednom Svetskom prvenstvu, Svetskom FINA kupu i što je najvažnije Olimpijskim igrama. Taj neverovatan niz je prekinut na Svetskom prvenstvu u Budimpešti 2017. kada je osvojena bronza. Prvenstvo Evrope u Barseloni je bila prilika da se ekipa vrati na stare staze. U sastavu više nije bilo Gocića i Nikića koji su se oprostili od reprezentacije na spektakularan način utakmicom Srbija – Svet u decembru 2016. Umesto njih igrali su Viktor Rašović i Nemanja Vico. Savićev izbor je bio sledeći: Gojko Pijetlović, Viktor Rašović, Dušan Mandić, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Nemanja Vico, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović i Branislav Mitrović.

Zagrevanje u grupi kroz susrete sa Rusima 11:9, Rumunijom 11:5 i Slovačkom 13:5. Usledili su mečevi odluke. Već u prvoj četvrtini (5:0), rešen je duel sa Mađarima 8:5. Polufinale je donelo klasik sa Hrvatskom. Sjajno je počeo Ćuk sa tri gola ali je prestrogo isključen. Na kraju pobeda Srbije 9:7. U finalu težak meč sa raspoloženim domaćinom Španijom. U prvoj četvrtini sjajne odbrane i samo jedan gol u Mitrovićevoj mreži. Imali su Španci i 3:1 a posle golova Prlainovića, Aleksića i Mitrovića za 3;3, Perone je uz zvuk sirene bio strelac za 4:3 pred veliki odmor. Del Toro je odmah povisio na 5:3, Srbi nikako do tada nisu imali rešenja u napadu. Onda se sve promenilo, Ćuk, Mandić i Prlainović su preokrenuli na 6:5 da bi opet u poslednjim sekundama Munariz izjednačio. Jakšić je pet minuta pre kraja pogodio za 7:6, odmah je uzvratio Malarah. I tih 7:7 je ostalo do kraja. Usledili su peterci u kojima je Mitrović bio uspešniji od Fernandeza a na našoj strani su bili nepogrešivi Filipović, Prlainović, Aleksić, Mandić i na kraju za gol odluke 12:11 i četvrto uzastopno zlato Ćuk. Filipović je proglašen za najboljeg igrača turnira. Strelci za Srbiju na prvenstvu u Barseloni su bili: Ćuk 10, Mandić 9, Jakšić i Prlainović 8. Filipović 7, Aleksić 5, Pijetlović, Vico i Mitrović 3, Ranđelović 2, Rašović 1.

Bonus video