Daleko od toga da je debitant. Strahinja Rašović, vaterpolista Vašaša će 9. marta napuniti 31. godinu. Jedan je od onih koji je dugo čekao šansu da uđe u onu zlatnu generaciju. Od 2013. godine je stalno na pripremama, godinu dana kasnije bio je nezvanično najbolji igrač Svetskog kupa u Kazahstanu. Do prave velike smotre na Olimpijskim igrama u Tokiju dobijao je priliku u Svetskoj ligi i Svetskom kupu.

Bio je i jedan od najboljih 2019. godine na SP u Gvandžuu kada je selektor Dejan Savić odmarao najbolje. U Tokiju je bio otkrovenje, posle toga zgodna (desna) strana ne može da se zamisli bez njega. U Fukuoki, na SP je bio najbolji strelac sa 25 golova. Odigrao je za desetku. Među poslednjima se uključio u rad reprezentacije u Kragujevcu. I tu je na svome. Posle Beograda i Crvene zvezde, imao je jednu od glavnih uloga u Radničkom. Odatle je otišao u Novi Beograd da bi danas bio član Vašaša.

„Kao da nisam ni odsustvovao. Osećam se kao smo juče završili Svetsko prvenstvo u Fukuoki i da sada nastavljamo u istoj atmosferi dalje. Kompletniji smo, tu je Mandić ponovo, vratio se i posle povrede moj brat Viktor, čekamo još pozitivan signal za Jakšića“ počinje priču Strahinja.

Od prošle godine Kalinin otac, Strahinja je sada još ozbiljniji. Nije bilo 2022. reprezentativne medalje, ali je stigla sjajna porodična. Svaki slobodan trenutak…

„ Zna se, ona je najvažnija. Ipak sada sam posvećen poslu onome što nas čeka. Znate da sam uvek optimista. Dakle, pišite, iz Zagreba i Dohe hoću olimpijsku vizu i bar jednu medalju“.

Hrabro, nema šta. Taj zarazni optimizam nikada nije napuštao najboljeg strelca Fukuoke. Sportski drzak nikada se nije uplašio da uputi projektil i prema najboljim golmanima sveta.

„Nije pojedinac bitan. Mi smo ekipa i to treba da se zna. Svako je motivisan, imamo želju, hoćemo da pokažemo ko je Srbija“.

Neko bi rekao kako se Straja razgalamio. Podsećam ga na deveto mesto u Splitu, razlog zbog čega u Zagrebu sve mora težim putem.

„Jeste počinjemo iz grupe sa lakim rivalima a onda pre vremena stižu teški. Kako cenim Crna Gora ili Francuska. Nama je nebitno, samo da se spremimo. A mislim da smo došli na pripreme u dobroj formi. Manda je tu, zadovoljan sam kako mi ide u Vašašu, atmosfera je ta koja nas nosi. Možda je i bolje da na papiru imamo tri lakše utakmice pa da se spremimo za one najvažnije.“

U šali dodajem da je plasman medju osam napredak u odnosu na Split.

„Da, tako zvuči. Tamo nismo bili dobri ali nikoga od nas ne interesuje osmo mesto. Ponavljam zadovoljiće me samo borba za medalju. Ne samo mene, to je opšti stav“.

Srbija, to nije šala, nema onu snagu koju je imala. Razumljivo, teško će se generacija Prleta i drugova ponoviti.

„Znamo koliko možemo. Nagovestili smo to u Fukuoki. Vraćamo se“.

Cimer je sa Ubovićem, tu je brat Viktor. Proizvodi VK Beograd.

„Da, bila su lepa vremena. Sada je ozbiljnije, sada smo na svetskim ispitima. Jedva čekam da sve počne“.

Na kraju konstatacija da Srbiju mnogi ne tretiraju ozbiljno.

„Stvarno? Više volim kada nas se plaše, ali ni ovo nije loše. Neka probaju da nas potcene…“ zaraznim smehom je završio razgovor, željan odmora pred trening.

Bonus video