Nije Split prvi put domaćin Evropskog prvenstva. U vreme SFRJ grad pod Marjanom je 1981. godine dobio priliku da od 5. do 12. septembra organizuje šampionat „starog kontinenta“. Jugoslavija je gajila velike ambicije, činilo se da je selektor Miro Tripun Ćirković stvorio generaciju za velike domete. Godinu dana ranije nesrećno je izgubljena zlatna medalja Igrama u Moskvi.

Prvenstvo je bilo zanimljivo i po promenama. Umesto 11 u sastavu je bilo 13 igrača, izmene su bile češće, a četvrtina je produžena za dva minuta i trajala je sedam. Slično je i danas uz minut dužu četvrtinu.

Splitska razglednica: Toni Kukoč pozvao sve na vaterpolo

Vaterpolo

27. avg 2022 0

Vaterpolo

27. avg 2022 0

Ćirković nije krio optimizam. Radio je, stvarao atmosferu za veliki uspeh. Ali Split nije dočekao. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1. avgusta vozeći po kiši iz Kotora za Dubrovnik. Teško je bio povređen sin Duško koji je kasnije bio jedan od vrhunskih strelaca u vaterpolo prvenstvima, osvajač zlata na Evropskom prvenstvu u Atini 1991. godine. Ćirkovića su u bolnicu odveli njegovi igrači Gopčević i Marković koji danas nisu među živima.

Od tragičnog događaja jugoslovenska reprezentacija se nije oporavila. Nije bilo vremena za veće promene, na klupi je bio Ćirkovićev prvi saradnik Milivoj Petković.

Na prvenstvu je Jugoslavija završila kao četvrta u konkurenciji osam ekipa. Sa samo tri pobede i četiri poraza Jugoslavija je bila daleko iza prve Nemačke, drugog SSSR-a i treće Mađarske. Najbolji strelac reprezentacije je bio Milivoj Bebić, danas jedan od važnijih funkcionera u regionalnom i evropskom vaterpolu.

Ćirković je bio izuzetan stručnjak, temperamentan, harizmatičan, čvrst u stavovima. Živeo je vaterpolo i vremešniji vaterpolo radnici to stalno ističu. I kada se ovde među starim Jadranašima, Poškovcima i Mornarima pomene septembar 1981. u Splitu redovno se čuje.

„Bilo je to onda kada je Miro stradao.“