Gost novog Sportlajta bio je Srđan Dragojević. Uz priče i anegdote iz njegovog života i posla bilo je mnogo priče i o aktuelnim sportskim temama, posebno stanju u Partizanu. Za vas smo izdvojili nekoliko zanimljivih delova, a celu emisiju možete pogledati na YouTube kanalu Sportlajta i našem sajtu.

Bilo je reči i o navijačima Crvene zvezde u upravi Partizana:

„Ja se sećam jedne jedine Skupštine, u tom turbulentnom periodu kada sam otišao. Ja sam bio iznenađen, pojavilo se jedno 20 novih ljudi za koje sam ja, neke sam znao, neke ne, a ove koje sam znao znao sam da su zvezdaši, da navijaju za Zvezdu. I rekoh, pa čekaj, ovo sad stvarno nije normalno. Da primaju sad u Skupštinu Partizana ljude koji su zvezdaši. Evo, nakon jedne decenije propadanje, stvari su mnogo jasnije. To više nije neki zdravi rivalitet između Zvezde i Partizana. To je prosto neka tendencija, mogu da je nazovem i patološkom potrebom da se Partizan uništi“.

I uvek aktuelna tema – privatizacija klubova, dobila je jasan odgovor:

„To zavaravanje oko privatizacije. Pa neće niko da kupi Zvezdu i Partizan za jedan dinar kad uz svaki klub imaš hiljadu idiota. Naoružanih. Potpomognutih od svih tajnih službi. Koji su u službi režima uvek kada to režimu treba, da zastražuju i tuku. Te priče o privatizacijama su besmislene“.

Neizbežna je bila i sveprisutna tema ugovora selektora reprezentacije Dragana Stojkovića koji je Dragojević uporedio sa svojom ličnom zaradom:

„Napravio sam osam dosta uspešnih filmova. Ali, cela moja karijera, svi moji honorari su otprilike jedan mesec Piksijevog honorara. Majke mi. Ali, nema veze. Ja sam odlučio da se bavim poslom koji nije ultimativno profitabilan. Ali, nešto tu nije u redu“.

Fudbalska priča nije mogla da prođe ni bez pominjanja Nemanje Vidića:

„Ja mislim da kad je ovaj divan čovek Nemanja Vidić došao da je bilo najmanje 30 posto ljudi koji su likovali. Kao, ma šta ti ima tu da nam dolaziš iz Mančester junajteda da nam soliš pamet. Mislim da su nekim ljudima bliži ovi koji su iz njihovog blatnjavog sokaka. Nekako se oni lakše identifikuju sa njima. Kako ćeš sa Nemanjom Vidićem da se identifikuješ? To jeste jedan deo problema koji mi imamo“.

A šta je to što je sličnost rediteljskog posla i sporta?

„Ja da sam znao da će ova profesija biti skopčana sa toliko frustracija i opterećenja, možda je nikad ne bih izabrao. Mislim da je u tome sličnost između moje profesije i sportista. Ti često budeš odbijen na nekom konkursu, pa se ponovo digneš, pa ponovo konkurišeš… Čak su upsesi ređa stvar od neuspeha. To je prosto tako. Čovek navikne, pomiri se da živi sa tim, ali prosto nešto ga tera da ide dalje“.

Pred sam kraj emisije povela se priča i o Vaterpolo klubu Partizan:

„Šest meseci se ceo klub selio od Tašmajdana, 11. aprila, Košutnjaka.. jer nisu mogli da poprave bazen i grejanje u bazenu. Znači, najttrofejniji naš klub nije mogao da koristi svoj bazen šest meseci. I to je ta zloba i osveta. Sve što nosi ime Partizan je nažalost podvrgnuto jednoj ružnoj, malicioznoj zlobi. I Partizan je dovoljno jak brend, izboriće se sa tim. Ali, ružno je to, nema potrebe. To potiče od osoba ili osobe koje nemaju ideju šta je to sportski duh. Nemaju ideju šta je to fer-plej. Nama trebaju ljudi koji imaju fer-plej u glavi i u srcu, a toga je nažalost jako malo“.

Bonus video