Najjača vaterpolo liga Srbije u poslednjih nekoliko godina ima za cenu i različite sudbine trenera. Nikada se u Srbiji a verovatno i pre nije dogodilo da se u roku od samo nekoliko dana dogode tri promene na klupi superligaša.

Krenulo je sa Crvenom zvezdom, Mirko Vičević je nasledio Aleksandra Filipovića. Neposredno pred početak drugog turnira Regionalne lige Nemanja Ličanin je preuzeo Šabac umesto Anta Vasovića. I na kraju, najzvučnija promena se dogodila u Novom Beogradu. Posle odlaska Vladimira Vujasinovića klub kojeg mnogi vide kao favorita za osvajanje Evrope se opredelio za iskusnog Dejana Jovovića.

LŠ: Marsej posle preokreta potopio Zvezdu

Vaterpolo

25. jan 2022 0

Vaterpolo

25. jan 2022 0

Tri potpuno različite priče. Kuloari imaju svoje verzije.

PRIČA NOVI BEOGRAD – Drim tim sa Novog Beograda nije odigrao ništa. Skoro ništa jer postoji rezultatska dominacija u Superligi. Međutim sve je pokvario izgubljeni Kup Srbije od Radničkog koji nikako ne leži ovom klubu. Utisci iz Lige šampiona su bledi, rezultati su morali da budu bolji. Poraz pa remi u Budvi su uticali da dođe do promene. O smeni se pričalo i posle Kupa, pominjani su mađarski trener Vince i crnogorski selektor Gojkovića. Od toga nije bilo ništa, klub se opredelio za Jovovića. Da li je Vujasinović sam otišao ili mu je rečeno da bi ostavka bila bolja od otkaza nije toliko ni bitno.

Jedan od najboljih igrača sveta ima trenersku karijeru od 2013. godine. Čini se da je najbolje radio, najmirnije mada uslovi nisu bili idealni, sa mladim timom Partizana sa kojim je dva puta otišao na finalne turnire Evrolige. Vujasinović se trudio da unese novi stil igre. Usledio je zatim boravak u Pro Reku. Kao ljubimac gazde Gabrijela Volpija i čovek koji ima najveće priznanje u mestu, poseduje „Kjuč grada“, imao je zadatak da donosi trofeje. Samo u Pro Reku se računa Liga šampiona, domaći trofeji su recke. Imajući prvi put tim snova u karijeri Vujasinović dva puta nije uspeo, drugi put na svom bazenu. To je zabolelo Volpija i saradnja je prestala.

Godinu dana pauze i onda se Vujasinović upustio u projekat Novog Beograda, dajući istovremeno doprinos u reprezentativnom stručnom štabu. Prošle sezone Novi Beograd se dizao, stigao do finala plej-ofa u kojem je poražen od Radničkog, mada je ostao žal zbog prve utakmice u Kragujevcu, za koju i dan danas u Novom Beogradu tvrde da su izgubili zbog sudija.

Mogu u klubu da pričaju šta hoće, Aleksandar Šapić,iako nema nikakvu funkciju koliko znamo, se pita za sve. Te godine je najčešće sedeo na klupi pored nekadašnjeg kapitena u reprezentaciji.

Drim tim je počeo da se sklapa početkom prošle godine dolaskom Duška Pijetlovića i Drašovića. Zatim je sledila bujica novajlija, braća Rašović, Jakšić, Mandić, Vlahopulos, Vučinić, Gojko Pijetlović, Fernandez ili kako se već preziva. Nedavno je pozvan Lukić koji je glatko odbio ponudu.

Vujasinović je posle Pro Reka ponovo imao tim velikih imena koji će imati dve šanse da osvoji Evropu. I kao da nije uspevao da svoje ideje prenese u bazen. Novi Beograd je dobijao sa priličnim brojem primljenih golova a to je za srpsku doktrinu nedopustivo. Od početke euforije, posle poraza od Olimpijakosa klub je došao u situaciju da nešto može i da se izgubi. Svaki naredni meč protiv jakih evropskih sastava je postajao tvrd zalogaj. Poraz od Ferencvaroša, remi sa Brešom i Barselonetom su uneli nervozu, letargiju, klub nije bio ni blizu onoga što je trebalo da bude. Nekada je, ne često,  Šapić sedeo na klupi, bez ikakvog razloga, trebalo je da ostavi stručni štab da nastavi koliko može. Ali i tada je video šta ne štima.. Videlo se da mu se ne dopada kako sve to funkcioniše i to nije krio. Uz to, Novi Beograd nema tradiciju, nema navijače poput drugih, pa na finalu Kupa Srbije u Beogradu, gotovo kompletna tribina je bila na strani Radničkog. To boli, to smeta. General se menja pre vojnika i zbog toga je klub, čitaj Šapić, povukao radikalan potez dok Vujasinoviću, čiji trenerski kvalitet nije sporan, ostaje analiza i rešenje zagonetke kako raditi sa drim timom ali i kako sačuvati integritet trenera koji drži sve u svojim rukama.

Jovović ima zadatak da manirom iskusnog trenera vrati samo hemiju u ekipu i velika imena natera da igraju ne pod svojim imenom nego pod imenom Novi Beograd. Treba mu vremena. Za klub sezona izgubljenim kupom nije propala, bilo bi čudo da neki trofej ne dođe na „11.april“. Ali prava borba Novog Beograda počinje po završetku sezone, ma kakav on bio. Šta je planirano, šta je urađeno, kako dalje. Jer izvesno je nije kriv samo Vujasinović. Daleko od toga.

PRIČA ŠABAC – U „Predlogu za raskid svih ugovornih obaveza“ (potpuno nemušta formulacija), Vasoviću je odato priznanje za dosadašnji rad ali je konstatovano da rezultati nisu na nivou ali i da su međuljudski odnosi narušeni. Saznali smo da se radi u komunikaciji sa igračima. Čudno je što je takva odluka neposredno pred nastavak sezone a ne u decembru kako bi Ličanin imao više vremena. Uzgred radi se o talentovanom treneru koji je sa generacijom 2008. najbolji u državi i izabran je za selektora te selekcije.

PRIČA CRVENA ZVEZDA – U Zvezdi je izgleda došlo do zasićenja. Filipović, dete kluba, je osvojio Kup Srbije i ostvario plasman u Ligu šampiona. Usledila je kriza rezultata, odnosi su postali drugarski i vrh kluba je odlučio da promeni šefa struke. Izabran je Mirko Vičević, koji godinama nije bio na seniorskoj klupi, ali koji bi autoritetom i načinom rada mogao da probudi „crveno-bele“.

Koliko može da učini do kraja sezone ostaje da se vidi ali po prvim utakmicama, igra Zvezde dobija na strpljenju, disciplinovanoj igri i probuđenom motivu. Kada se sve završi Vičević će sesti sa rukovodstvom videti kako dalje.