Uroš Stevanović je odlučio da, posle najnovijih, promena u savezu, podnese ostavku. Odlazi kao olimpijski prvak i evropski šampion, sa titulama koje je teško neko mogao da očekuje u oktobru 2022. godine kada je u haotičnoj situaciji preuzeo odgovornu funkciju.

Uroš Stevanović podneo ostavku!

Nasledio je trofejnog selektora Dejana Savića kada reprezentaciji nije imala svetlu budućnost. Odlazak velike generacije, osvojeno peto mesto na SP u Budimpešti i deveto na EP u Splitu, uz određene probleme su uticali da Savić napusti reprezentativni brod, posle deset godina uspešnog, teško ponovljivog rada i rezultata.

Predsednik saveza Viktor Jelenić ni jednog trenutka nije imao dilemu:

“ Selektor će biti Uroš Stevanović. Odličan je trener, radio se sa mlađim igračima i treba da dobije šansu„.

NAJPOPULARNIJE NA PORTALU

Zvezda „razbila“ Zlatibor za poluvreme i plasman na Fajnal-for

Šabački spektakl: Tribine krcate, Mačva se vratila u elitu!

Oglasio se Adem Ljajić o eventualnom povratku u Partizan

Za razliku od velikih prethodnika, njegovih igračkih dana se malo ko seća. Ali trenerski posao sa kojim je rano počeo, je davao rezultate. Kruna je bio rad u reprezentaciji. Stabilan, samouveren, pronicljiv, nekad i težak izabrao je put kojim će da ide.

Posle tri i po godine Uroš Stevanović može ponosno da podvuče crtu. U 2023. je bio četvrti na svetskom prvenstvu u Fukuki, godinu dana kasnije je osvojio sedmo mesto na evropskom prvenstvu u Zagrebu i šesto na svetskom šampionatu u Dohi. Olimpijsku priču u Parizu je završio kao najbolji, treće zlato uzastopno za Srbiju. Bio je to podvig sa jedne strane ali sa druge i potvrda njegove stalne, jake vere u izbor igrača, rad i hemiju. Eksplozija je bila u finalu protiv Hrvatske, najsjajnija medalja je definitivno skinula teret rezultata prethodne velike generacije. Tom pobedom je Srbija osvojila treće olimpijsko zlato, napravljen je skok na tabeli učesnika najvećeg takmičenja.

Uspeh u Parizu je sa strane praćen i omalovažavanjem, pominjana je sreća, splet okolnosti. Stevanović i ekipa se nisu obazirali, nastavili su sa radom. U Singapuru na SP 2025. reprezentacija je samo u poslednje dve utakmice podbacila i te igre je Stevanović žestoko kritikovao. Četvrto mesto ga nije zadovoljilo.

Rezultat je predstavljalo zlato na EP u Beogradu uz promociju novih bisera srpskog vaterpola u nezaboravnoj atmosferi Arene. Nestao je posle pobede, kažu da se autobusom vozio do kuće, da se između autobuskih stanica oslobađao stresa koji ga je pratio sve vreme.

Ne treba zaboraviti da su Stevanovićevo godine obeležili i događaji u Novom Beogradu, tačnije kluba sa Dušanom Mandićem koji je zbog toga 2023. propustio SP i Nikolom Jakšićem čija je igračka sudbina, iste godine, visila o koncu. Zbog toga su njegovi odnosi sa Novim Beogradom bili, da kažemo, „klizavi“. Kako je nova vaterpolo vlast ima temelj u ovom klubu, Stevanović je cenio i procenio da tu za njega nema mesta.

Izjave novog predsednika Slobodana Sora da će selektor morati da bira ili klub ili reprezentaciju, zatim konstatacija da su uspesi reprezentacije u Parizu i Beogradu plod trenutne reprezentacije a ne stvarnog kvaliteta onog kojeg su imale ranije ekipe, kao i konstatacije da su selektori imali veliku moć kod angažovanja igrača, određivanja sudija za velika takmičenja (ne navodeći imena) su kod sada već bivšeg selektora samo pojačali stav da u ovoj priči ne vidi sebe.

Vodio je reprezentaciju 87 puta, zabeležene su 54 pobede i 33 poraza. U isto vreme je sa Radničkim pravio odlične rezultate.

Odlazi kao olimpijski i evropski prvak, kao četvrti na svetu. Olimpijske igre i evropsko zlato se ne osvajaju samo trenutnom inspiracijom. Ima tu i nešto drugo, mnogo važnije pored kvaliteta: želja, hemija, motiv da se da maksimum, znanje selektora. Tu je Stevanovićev doprinos ogroman i pred njegovim naslednikom biće jako, jako težak zadatak.

Bonus video