Srbija je uradila veliki posao, pobedila je Mađarsku, ušla u polufinale ali praktično, znajući konačan cilj, još ništa nije uradila. Ono pravo posle sutrašnjeg rezultatski ne mnogo bitnog duela sa Crnom Gorom, tek dolazi.

Očekivala se velika utakmica i ona se dogodila. Srbi i Mađari su u nikad punijom Areni odigrali meč za pamćenje, u nekim detaljima sličan duelu iz polufinala SP u Singapuru. Tada su Mađari odmakli na 18:13 da bi uporni Srbi u samom finišu pristigli na konačnih 18:19. U Areni je Srbija posle tri četvrtine vodila 13:8, a na kraju je do poslednjeg sekunda strahovala za pobedu 15:14.

U svetu vaterpola se zna da su Mađari u vaterpolu ono što su bili Brazilci u fudbalu.

„Ako kreneš sa njima da se nadigravaš gotov si. Tehnika, šut, kombinacija sjajni su. Zbog toga mora kontakt, jak, čvrst, u meso„, odavno mi je pričao Danilo Ikodinović.

BEOGRAD JE OVIH DANA VATERPOLO CENTAR SVETA

„Nebitno je sa kim igramo polufinale“

Delfini u glas: Ime rivala u polufinalu? Nije bitno, mi se pitamo

Stevanović: Publika nas malo okovala

I kada sprečiš tu njihovu veštinu, nametneš prsa u prsa sve se menja. U toj igri se Mađari teže snalaze, postaju slabiji u napadu, nervozniji u odbrani. Tako je bilo i u nedelju uveče. Dok su srpski vaterpolisti uživali gledajući pune tribine, Mađari su gledali ka Glušcu. Prva tri napada i 3:0.

Tada su domaći vaterpolisti, tačnije Nikola Jakšić, konačno pogledali u vodu. Poveo je kapiten tim u preokret, dva gola u prvoj četvrtini, poslednji sa zvukom sirene, izboren peterac. To je bio Jakša kojeg odlično zna mađarski selektor Žolt Varga.

Sa 4:4 na kraju prvog dela, ubijen je mađarski početak i psihološki je bilo drugačije. U drugih osam minuta je Srbija pojačavala da bi u trećem delu sa sjajnim Ćukom stigla do neverovatnih 13:8. Tu bi priči obično bio kraj.

Međutim, Mađari se ne predaju nikad.

I krenuli su beskompromisno, na sve ili ništa. I skoro dobili sve. Da nije bilo dva gola Strahinje Rašovića i da je meč trajao još minut-dva, pitanje je šta bi bilo.

Na kraju, radost pune Arene, srpskih igrača i trenera, razočarenje i tuga Mađara koji su se osvrnuli i na kvalitet Srba ali i loše suđenje Margete i Švarca. Izraelac je izgledao kao da je slučajno došao na utakmicu. Prvo je žestoko nervirao Stevanovića, zatim Vargu. Nažalost, u ovakvim mečevima su sudije nužno zlo i poraženi nikada neće biti najzadovoljniji.

Po završetku utakmice stigla je poruka zlatnog olimpijca Đorđa Perišića:

„Dve stvari, pobedili smo Mađare i imamo golmana. Na pravom smo putu.“

Golman je Glušac i to je možda dovoljno. Nema mnogo čuvara mreže, posebno onih koji debituju, da nađu snagu i posle tri „nule“ na početku utakmice u narednih 16 napada uhvate 11 lopti, susret završe sa 28-14. Vogel, koji se možda na iznenađenje pojavio na golu je imao 16-5.

Upoznati smo sa izjavama iz pobedničkog tabora. Za svoje medije Mađari su izrazili nezadovoljstvo suđenjem ali sa druge strane bili su ponosni zbog učešća u velikom meču, odajući priznanje srpskom kvalitetu.

Selektor Žolt Varga je rekao:

„Čestitam mom timu. Bila je velika borba. Bio je to pravi domaći teren, u jednim trenutku je bila velika razlika u isključenjima ali se kasnije to donekle izjednačilo. Imali smo svoje šanse. Mislim da je utakmica imala naša dva dobra dela. Prvi je bio u početku, da bi tada srpski tim zaigrao na dobrom talasu. Imaju rutinu, iskustvo, mi smo mnogo mlađi, ali smo se borili to je najvažnije. Moramo da naučimo da materijalizujemo prilike kao na početku. U poslednjem delu smo ponovo eksplodirali što je utakmicu učinilo zanimljivom i lepom.“

Akoš Nađ je blistao kod Mađara, ostali su dalo veliki doprinos spektaklu i nema sumnje da će duel sa Španijom u utorak biti još jedan prvoklasni događaj.

Analiza u studiju Sport kluba: