Vaterpolo reprezentacija Crne Gore nije uspela da stigne do polufinala na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Objektivno, tako nešto se nije moglo ni očekivati, ali isto tako niko nema pravo da zabrani izuzetno mladim momcima da sanjaju veliki snove i ciljaju velika dostignuća. Međutim, u ovom momentu, kada je reč o iskustvu, induvidualnom kvalitetu, Srbija, Mađarska, Španija, Italija, Grčka i Hrvatska su ispred Crne Gore.

Odmah treba naglasiti da sve selekcije koje su ispred Crne Gore imaju daleku veću bazu, daleko kvalitetniju infrastrukturu, veći kvalitet. Istovremeno, treba naglasiti da Crna Gora ima ogroman potencijal, a da su Balša Vučković, Strahinja Gojković, Danilo Stupar, Srđan Janović, kao i ostali izuzetno mladi momci pokazali ogromnu želju i volju da stignu do polufinala, ali…

Ali, u konkurenciji sa ekipama koje poseduju induvidualni kvalitet na mnogim pozicijama, koje imaju igrače kadre da sami reše pitanje pobednika, teško je biti konkurentan, jer ne računajući Petra Tešanovića, Miroslava Perkovića i Dmitrija Holoda, Crna Gora nema igrače koji imaju bogato evropsko i svetsko iskustvo. Uprkos navedenom, Crna Gora je redovni učesnik velikih takmičenja, redovni učesnik Olimpijskih igara, ali su kritike koje stižu preko društvenih mreža, portala i medija sve jače i jače. Jasno je da ljubitelji vaterpola i sporta u Crnoj Gori žele medalju i sanjaju velike mečeve, ali isto tako moraju da budu svesni da niko to ne želi više od izabranika Dejana Savića.

U odnosu na ekipu koja je trenutno u Beogradu, u krugu za mesto u državnom timu nisu sjajni centar Savo Ćetković, koji je šampionat Evrope propustio zbog povrede ramena, Dušan Banićević koji je ostao kući zbog zdravstvenih problema, odnosno Filip Gardašević i Đuro Radović. U pitanju je odluka selektora, odnosno želja da mlađi dobiju više prostora, što ne znači da su Gardašević i Radović otpisani, naprotiv. Istovremeno, veoma je bitno napomenuti da je Dejan Savić od dolaska na mesto selektora, isprobao sve igrače na koje Crna Gora može da računa i koje ima na raspolaganju, te da je na osnovu viđenog doneo odluku o tome, na koga može da računa u godinama koje slede, odnosno u periodu do Olimpijskih igara, uključujući i Igre u Los Anđelesu.

Crna Gora u mlađim selekcijama ima još mnogo igrača čije vreme tek dolazi, ali se postavlja pitanje – kako i na koji način ubrzati proces sazrevanja i rasta seniorskog državnog tima, kako doći do nivoa do kojeg je stigla generacija U18 koja je prošle godine osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu.

Mnogi smatraju da bi Crna Gora mogla da se ugleda na Srbiju, koja je vaterpolistima uoči Olimpijskih igara u Parizu pridružila legendarnog odbojkaša Andriju Gerića, koji se zvanično vodi kao psiholog reprezentacije. Crna Gora, naravno ima psihologa, kao i sve selekcije, ali mnogi smatraju da bi prisustvo asova kakvi su Aleksandar Ivović, Draško Brguljan, Nikola Janović…. u ulozi tim menadžera, ili ga nazovite kako god hoćete, bila od velike koristi mladim momcima u smislu podrške, ohrabrenja, kako to mlađe generacije vole da kažu – čuvanju leđa.

Kada smo kod čuvanja leđa u pitanju i mladih generacija, odnosno momaka koji su već u seniorskom timu ili dolaze, strašno je bitno da istog ovog časa zaborave na društvene mreže. Naime, kritike koje stižu, kao i analize na temu, ko bi trebalo da igra, a ko ne. Ko ima potencijal, da li je bolje imati stariju ili mlađu ekipu, utiču na tim, a to ne sme da se dešava. Igrači koji nose kapicu sa državnim grbom moraju da budu svesni da je lako sedeti pored kompjutera ili telefona, pa posle utakmice pisati kritike, ali je malo tih „pisaca“ imalo priliku da se oproba u nekom od sportova, a vaterpolo spada u jedan od najzahtevnijih. Moraju da ostanu fokusirani na ono čemu teže, a to je da što pre budu konkurentni za osvajanje medalja na velikim takmičenjima.

Pre Evropskog prvenstva, selektor Dejan Savić je rekao da će reprezentacija dati sve od sebe da se umeša u borbe za medalju, a da je Beograd uzlazna stepenica na putu ka Los Ađelesu i Olimpijskim igrama. Crna Gora se nije umešala u borbe za medalju, ali je stekla ogromno iskustvo, a pored toga napravila veliki korak ka Svetskom prvenstvu koje je na programu u Budimpešti 2027. godine. Pre toga, slede kvalifikacije, pa finalni, odnosno TOP 8 turnir Svetskog kupa u Sidneju, narednog leta.

Do tada, vaterpolisti Crne Gore moraju da nastave sa žestokim radom, u svojim klubovima, kao i u reprezentaciji. Dobra je stvar što gro reprezentacije čine momci iz Jadrana iz Herceg Novog i Primorca iz Kotora, pa samim tim imaju uslove za jak rad i mnogo prostora za igru u evropskim takmičenjima i Regionalnoj ligi. Samim tim, osnovni uslovi za razvoj i napredak su tu.

Na čelnicima Saveza i selektoru je da naprave plan – šta i kako dalje. Neki spominju promenu stranca, ali stranac je retko kada donosio prevagu na tasu u bilo kom državnom timu. Tim menadžer u vidu neke od legendi crnogorkog vaterpola, a ima ih stvarno mnogo je dobra ideja, ali je čini se najvažnije i jedino logično, da Crna Gora nastavi sa radom, da nastavi da neguje klince koje ima, da sačeka momenat kada će Vučković, Gojković, Stupar, Janović i plejada ostalih klinaca pokazati prave zube, opravdati nadimak koji nose – „ajkule“.

Iako su mnogi sumnjičavi, utisak je da Crna Gora u skladu sa bazom koju ima, ide pravim putem, a mnogi vrhunski treneri iz raznih sportova su naglašavali da je teško proceniti momenat kada će se potencijal pretočiti u kvalitet. Vreme je potrebno, ali i rad, veliki rad, jer su Srbija, Mađarska, Španija, Italija, Grčka i Hrvatska, trenutno ispred Crne Gore. Cilj je pronaći modus – kako i na koji način stići i prestići selekcije koje su trenutno ispred. Da nije nemoguće, pokazala je generacija U18 koja je najbolja u Evropi!

Bonus video