Ne pojavljuje se često kao ranije, ali jednako britko, Danilo Ikodinović zna da potkači vlast, posebno svog nekadašnjeg saborca iz bazena, a sadašnjeg gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.

Dača to čini direktno, u glavu, bez dlake na jeziku, podsećajući na dane kada je bio najinteresantniji lik za medije, jer su njegova glasna, sočna razmišljanja bila prava poslastica.

Sjajan igrač – podsetimo se Montreala – Pro Reku je doneo titulu prvaka Evrope 2005. godine, a bilo je toga još mnogo. Sve se baziralo na njegovom „bolesnom“ uverenju da reprezentaciji za koju igra – niko ništa ne može. Baš pred taj Montreal prvi je lansirao rečenicu da ga medalja ne interesuje, već samo zlato. I tako je i bilo.

Van bazena bio je zanimljiv zbog načina života – burnog, mladalački razuzdanog – koji ga je 28. juna 2008. doveo do situacije da mu život visi o koncu. Često je to isticao kao primer koji mladi ne treba da slede.

NAJČITANIJE NA SAJTU SPORT KLUBA

Jokić: Igrao je jedan tim, nema izgovora za Portera

„Novak želi da igra barem do OI u Los Anđelesu!“

„Ne mogu da zamislim EL bez Zvezde i Partizana, oni su temelji“

Poznate sudije za F4 Evrolige – Belošević predvodi osmoricu

Preskočimo neke kasnije godine, ali možemo zaključiti da se skrasio pored ikone srpskog sporta – Maje Ognjenović.

Evo epizode koju pamtim. Predlog je bio da, kao njegov prijatelj, s njim gledam finale Svetskog prvenstva u odbojci, u kojem je, naravno, svoju besprekornu rolu imala Maja. Na moje čuđenje, prihvatio je:

“Dođi, ali sam. Šta ćeš da piješ?“

“Ne pijem na zadatku”.

Zaključio je:

“Prihvatam, onda ćemo šljivu”.

Bio je to pun pogodak. Ne šljiva – nego gledanje s njim. Komentarisao je, ustajao, i kada se sve završilo, izašli smo na terasu i glasno skandirali Maji i njenim drugaricama. Pozivi na mobilni su se ređali.

“Hajde, vozim te u redakciju”.

Ponuda kao poručena – trebalo je napisati tekst. Seli smo u njegov Smart i krenuli. Sve vreme je pričao mobilnim. Druga ruka, ona koja je stradala 28. juna, nije imala funkciju. Obećao mi je da će pokušati da mi obezbedi intervju s Majom.

Nekoliko dana kasnije, na prijemu, prišao sam Maji i predstavio se:

“Znam, rekao mi je Danilo. Naći ćemo vremena”, odgovorila je.

Sutradan su Dača i Maja došli u Žurnal. Sačekao sam ih u holu sa koleginicom Aleksandrom Tubić. I dok su njih dve čekale lift, meni je sinulo:

„Čekaj, bre, kad si me vozio, sve vreme si držao mobilni u zdravoj ruci”.

„I?“

„Kako si vozio?“

Usledio je smeh – onaj njegov, prepoznatljiv:

„Pa nogama, bre!“, i opet smeh.

Često to ponavljamo kada se vidimo. Samo čekam da se vrate u Beograd da uradim razgovor s Majom – ali da me on ne vozi. Što je sigurno, sigurno je. Kao što je sigurno da je Danilo Ikodinović Dača po mnogo čemu jedinstven lik srpskog sporta.

Bonus video: