Manuel Pelegrini provodi poslednje dane u Mančester Sitiju. Paradoksalno, čak i da napravi najveći uspeh u istoriji kluba, osvoji Ligu šampiona, svakako će otići i ustupiti mesto Pepu Gvardioli. 

Čileanac je jedan od najboljih trenera Evrope, ali kod poslodavaca nema autoritet koji zaslužuje. U malim klubovima poput Viljareala i Malage je parvio čuda u Ligi šampiona, a sada je konačno doveo i Mančester Siti blizu evropskog trona.U velikoj ispovesti za špansku Marku, Pelegrini otvoreno priča o svim nepravdama koje su ga zadesile tokom karijere. 

– Za mene su ovo tri divne godine u klubu. Uradili smo neke velike stvari. Postali smo ekipa sa najviše postignutih golova u jednoj sezoni u istoriji Premijer lige, osvojili smo šampionsku titulu, napredovali u Ligi šampiona. Pre mog dolaska, Mančester Siti nikada nije prošao grupnu fazu u Ligi šampiona. U prethodne dve sezone smo to uspeli, ali smo u osmini finala eliminisani od Barselone, dobri delom zavaljujući našim greškama.

Liga šampiona je posebno takmičenje za Manuela Pelegrinija. Sa Viljarealom je bio veoma blizu finala 2006. kada je Rikelme promašio penal protiv Arsenala, a i dalje se pamti eliminacija Malage iz četvrtfinala od Borusije Dortmunda u nadoknadi vremena 2013. Međutim, iskustvo u Realu je bilo možda i najbolnije.

– Trudio sam se i uspevao da u svakom klubu ostavim bolje stanje od onoga koje sam zatekao. Tako je bilo i u Realu. Nisam osvojio titulu, ali smo osvojili rekordnih 96 bodova za klub, igrali smo dobar fudbal i imao sam odlične odnose sa igračima. Znao sam da me to neće spasiti i da sam otpušten. Još u avgustu sam znao da mi je potpisana smena. Rezultati nisu imali veze sa tim. Ni eliminacija od Alkorkona u Kupu kralja, ni eliminacija od Liona u Ligi šampiona. Ostali smo bez dva ključna igrača. Prvo bez Robena koji je sa Bajernom dogurao do finala, potom i Snajdera koji je sa Interom pobedio u tom finalu. Bio sam toliko razočaran zbog njihovih prodaja da sam želeo da dam ostavku još pre početka sezone, ali me je Valdano ubedio da ostanem. Takođe, nedostajao nam je kvalitetan centralni vezista. Imali smo previše napadača, a malo veznih igrača.

Iako je znao i u Realu, ali i u Sitiju, da je unapred smenjen, trudio se da napravi što bolje rezultate i nije padao.

– Bio sam potpuno posvećen radu sa ekipom. Maksimalno sam se posvetio igračima i imao sam dobar odnos sa direktorom Valdanom. Sa ostatkom rukovodstva nisam. Niskada nisam imao osećaj da su navijači i Bernabeu protiv mene. Uvek sam osećao njihovu podršku. Posle eliminacije od Liona, 75 odsto navijača me podržalo u jednoj anketi. Ekipa je igrala dobro iako nije imala sve uslove za to. Ovde sam u dobrim odnosima sa vlasnicima kluba, sa direktorima Sorijanom i Begiristajnom… Daleko boljim nego što sam imao u Realu. Razumeo sam njihovu želju za promenom posle tri godine. Svi su znali da Pep dolazi. To je logično s obzirom na njihove odnose još iz vremena kada su sarađivali u Barseloni. Čak i da sam osvojio dve Lige šampiona i dve Premijer lige zaredom, bilo bi isto. Oni bi doveli Gvardiolu. Ali ne tražim izgovore i samo me zanima da se plasiramo u finale i da tamo pobedimo.

Iako je pun reči hvale za Kraljevski klub, Pelegrini otkriva da je upravo želeo Madriđane.

– Dobili smo na žrebu protivnika kojeg smo želeli. Real Madrid je tim koji može da vam da gol ni iz čega. Veoma su moćni u kontranapadima. Imaju vezne igrače koje bi svaki trener poželeo, poput Iska, Rodrigeza, Modrića, Krosa… Našu šansu vidim u njihovoj odrbani jer svi veliki timovi su najranjiviji u odbrani. Ko bude bolje iskoristio greške protivnika, ide u finale. Napašćemo Real.