Za razliku od Bundeslige, gde se tačno zna kako funkcionišu finansije u fudbalskim klubovima, čelni ljudi fudbalskih takmičenja na Ostrvu su kontrolu neobuzdanog trošenja pokušali da reše na nešto drugačiji način. Poslednji primer odlaska u administraciju videli smo u Glazgovu, kada se veliki Rendžers odlučio na ovaj korak kako bi izbegao selidbu u niži rang takmičenja, a u najgorem slučaju i gašenje kluba.

Prvo i osnovno, klub odlazi u administraciju zbog prevelikog i nagomilanog duga. Iako sve češće možemo videti da veliki fudbalski kolektivi duguju stotine miliona (ubaciti valutu po želji), Mančester junajted i ostali ne idu kroz ovakvu vrstu „terapije“ samo zato što oni koji su im odobrili kredit, smatraju da će tako velike korporacije uspeti da vrate novac u određenom trenutku.

Portsmut, kao još jedan svež primer, prosto nije svojim ekonomskim stanjem i poslovanjem dokazao da će vratiti sredstva na vreme ili u dogovorenom, produženom roku. Već u ranoj fazi analize jasno je da su „mali“ klubovi u podređenom položaju u odnosu na gigante.

Ako fudbalski klub ne uspe da ispuni obaveze plaćanja zarada zaposlenima, a još važnije i vraćanja rata bankama i finansijerima, grupe ljudi zadužene za finansije odlučuju da vođenje organizacije povere takozvanom administratoru. To uglavnom znači da poslovanje kluba preuzima specijalizovana fondacija, kojoj je jedini zadatak da klub dovede do pozitivne nule. Uz, naravno, kvalitenu nadoknadu.

Koliko je situacija u Velikoj Britaniji ozbiljna, pokazuje podatak prema kojem su, između sezona 2001/02 i 2005/06, klubovi iz prve četiri lige Engleske poslovale sa ukupnim gubitkom od preko jedne milijarde funti. Čak 56 klubova je bankrotiralo u periodu od 22 godine, od kako je u britanski fudbal uveden zakon o bankrotu.

Čuveni pokušaj koji se katastrofalno završio bio je ugovor ITV Digital televizije, koja je 2000. godine otkupila prava prenosa nižih engleskih liga. „Genijalci“ iz ove kompanije ponudili su 315 miliona funti za prenose svih profesionalnih liga (osim Premijera) i Vortington kupa. U roku od dve godine nisu ugovorenoj strani predali 180 miliona, uz opravdanje da „ne mogu to da isplate“. Kao rezultat čitavog projekta, sam ITV Digital se ugasio, a više od 10 klubova otišlo je u administraciju.

Od sezone 2004/05 odlučeno je da se klubovima na rubu bankrota oduzimaju bodovi. Tako Premijerligaši idu u minus od devet, dok se ostalima oduzima 10 bodova, zbog broja mečeva u sezoni. Klub ima pravo da uloži žalbu na odluku Saveza, ali samo ako dokaže da administracija nije potrebna (što nikada nije slučaj). Ako se dva puta u sezoni desi da jedan klub ovim putem potraži spas, za svaki odlazak u administraciju će mu biti oduzeto 9/10 bodova.

Prvi klub koji je ovom metodom uspeo da izbegne gašenje bio je Čarlton atletik, 1984. godine. Krajem februara 2010, Portsmut je postao prvi tim iz elitne lige Engleske koji je morao da uđe u administraciju. Tokom godina se pokazalo da najviše problema imaju timovi druge, treće i četvrte lige.

U toku administrativnog perioda klubovi nemaju pravo da dovode nove igrače, ali ih mogu prodavati. Jedini izuzetak je situacija u kojoj je timu hitno potreban golman, ali iz svake dalje kombinacije su isključene čak i pozajmice.

Klub ima šansu da izađe iz administracije i pre dolaska u finansijski plus, ali u slučaju da dođe do dogovora sa organizacijama kojima duguje novac. Ako je u poziciji da dogovori uslove „odmrzavanja“, klub ima određeni period u kojem mora da potvrdi i dokaže da zaista poseduje sredstva i znanje koje će ha u zacrtanom roku dovesti do pozitivnog poslovanja.

Pored Rendžersa, Portsmuta, Kvins Park Rendžersa, Midlzbroa i ostalih, najkomplikovaniji primer suočavanja sa gašenjem kluba imao je Lids junajted.

Dejvid O’Liri je 1998. godine sa mesta asistenta Džordža Grejema preuzeo funkciju menadžera u Lidsu i to je bio početak nestvarno uspešnog poglavlje u istoriji kluba. U timovima Lidsa tih godina igrali su Viduka, Dakur, Ferdinand, Vudgejt, Bojer, Radebe, Kjuel, Smit i ostali. U roku od tri godine došli su do polufinala Kupa UEFA i Lige šampiona. Predsedniku kluba Piteru Ridsdejlu su se očigledno osladili ovakvi rezultati, a onda je počelo i ulaganje koje klub nije mogao pokrije. Loše poslovanje odrazilo se i na izdanja na terenu, pa je po okončanju sezone 2003/04 na programu bila selidba u niži rang.

Usledila je prodaja kluba, a samo tri godine kasnije, 4. maja 2007. godine, Lids junajted se dobrovoljno prijavio za odlazak u administraciju. Oduzimanje 10 bodova samo je potvrdilo ispadanje u treći rang takmičenja. Po dolasku administratorske KPMG grupacije, klub je prodat kompaniji Leeds United Football Club Limited, čiji je vlasnik bio predsednik kluba Ken Bejts.

Da, koliko god čudno zvučalo, ovo je jedan od načina da se poslovanja kluba presele na teret druge kompanije, kako bi se izbeglo gašenje organizacije koja je u problemu. Nova kompanija koja preuzima dugove vodi se pod terminom „finiks kompanija“.

Dakle, Lidsova poslovanja su bila prebačena pod kontrolu Leeds United Football Club Limited, što je omogućilo klubu da nastavi da se takmiči. Međutim, tu problemima nije bio kraj. Bejts je došao do dogovora sa ljudima koji su ranije odobrili kredite, ali je britanska poreska služba, samo nekoliko minuta pre isteka roka za izlazak iz administracije, odbila predlog i klub je još jednom stavljen na prodaju.

Određeni deo javnosti pozivao je na izbacivanje Lidsa u šestu ligu, ali pošto ranije nije bilo ovakvih slučajeva, odlučeno je da klub ostane tu gde jeste. Čitava zbrka je okončana tako što je „pikoksima“ oduzeto 15 bodova. Sredinom jula 2007. godine, klub je pod posebnim uslovima izašao iz administracije, a u narednih 14 meseci poslovanja zabeležen je pozitivan finansijski trend. Lids je bio daleko od velike pozornice, ali je uz pregršt problema i komplikacija uspeo da krene u oporavak.

Poslednja opcija u komplikovanom procesu kontrolisanja finansija je gašenje kluba.

Tako su, među mnogima, svoje postojanje na fudbalskoj mapi završili Čester siti (2010. godine), Alderšot (1992.), Halifaks taun (1998.) i Skarbro (2007.). Ipak, ova četiri kluba nisu praktično umrla, pošto su vlasnici smogli snage da od samog početka ponovo krenu u fudbalsku avanturu. Zbog toga se danas u nižim engleskim ligama takmiče norovođeni Čester, Alderšot taun, Halifaks taun i Skarbro atletik.

Author: Sportal