Od
tog juna, 2003. godine, prema Forbsovoj listi deveti najbogatiji Rus i
53. svetski bogataš je postavio jedan cilj – da od „plavaca“ stvori tim
koji će osvajati trofeje i pobeđivati rivale u Engleskoj i Evropi.
Abramovič nikada nije štedeo novac za dovođenje igrača i trenera, ali
cilj za sada izgleda da još nije ispunio. Dokaz za to su promene
trenera, sedam od dolaska na čelo tima sa „Stamford bridža“. Jedino je
Žoze Murinjo opravdao očekivanja, zbog čega je na Ostrvu i zadužio i
zaslužio nadimak „posebni“.

Do velikog bogatstva koje potiče
uglavnom od poslova sa naftom i koje se procenjuje na 13,4 milijardi
dolara Abramovič je došao prilično brzo, a postoje brojne verzije
njegovih poslovnih početaka. Koristio je sve moguće „rupe“ u zakonu i
krizna vremena tokom „perestrojke“. Prvi „poslovni poduhvat“ navodno je
bila prodaja ukradenog goriva dok je bio u vojsci, zatim je bio ulični
prodavac, a onda i mehaničar u fabrici. U poslednjim godinama Sovjetskog
saveza u moskovskom stanu počeo je da prodaje gumene patke koje su bile
ilegalno uvezene. Od svadbenog poklona od 2.000 rubalja roditelja prve
supruge Olge (1987.) pokrenuo je posao na „crnom“ tržištu, a veoma brzo
taj kapital je uvećao nekoliko puta. Počeo je i da proizvodi plastične
igračke i delove za automobile. Kako je vreme odmicalo Abramovič se
bogatio, osnivao nove kompanije, a na kratko je bio i zatvoru zbog krađe
državne nafte. Ubrzo je pušten, a njegov uspon se nastavio.

Bio
je u odličnim vezama sa porodicom tadašnjeg predsednika Borisa
Jeljcina, Borisom Berezovskim, što mu je omogućilo da već sa 30 godina
postane veoma moćan, ne samo finansijski nego i politički. Bio je
izabran i za gubernatora Čukotke. Dva puta se razvodio, a nije
razjašnjeno koje obrazovanje ima. Posle pohađanja redovnih državnih
škola navodno je upisao Uhta industrijalski univerzitet, a posle i
Gubkinov univerzitet za gas i naftu u Moskvi. Međutim, obe visokoškolske
ustanove poriču da je Abramovič bio njihov student. U zvaničnoj
biografiji je napisano da je Akademiju za državno pravo u Moskvi završio
2001. godine, ali je i ovaj podatak pod znakom pitanja. Jedni spekulišu
da je tokom školovanja odustao, a drugi da je diplomirao za samo dve
godine, iako školovanje traje četiri.

Gotovo cela poslovna
biografija Abramoviča, a zatim i njegovo ponašanje u Čelsiju, odnosno
„Čelskiju“, kako su mu „tepali“, ukazuje na to da je želeo da fudbalsku
imperiju izgradi podjednako brzo kao i onu u biznisu. Od dolaska na čelo
„plavaca“ Abramovič je promenio Klaudija Ranijerija, Žozea Murinja,
Avrama Granta, Luisa Felipea Skolarija, Gusa Hidinka, Karla Anćelotija i
na kraju Andrea Viljaša Boaša. Trenutno posao trenera obavlja Roberto
di Mateo, ali samo privremeno.

Ranijeri je već bio u klubu kada je Rus došao, a tadašnji završetak
sezone bio je najbolji u prethodnih 49 godina. Bez obzira na drugo mesto
u Premijer ligi iza tada neporaženog Arsenala Ranijeri je morao da ode.
Posao od sezone 2004/05 bio je rezervisan za Murinja koji se preporučio
osvajanjem Lige šampiona sa Portom. Portugalac je na prvoj konferenciji
sebi dao nadimak „posebni“ koji ga od tada prati. U narednim sezonama
usledili su magični trenuci za navijače Čelsija. Osvojene su dve
šampionske titule, dva Liga kupa, jedan FA kup i Komjuniti šild. Stvoren
je jak tim u čijem jezgru su bili Frenk Lampard i Džon Teri, a dovedeni
su Didije Drogba, Mikael Esijen i Rikardo Karvaljo.

Uprkos
uspesima Murinjo je u septembru 2007. godine napustio klub. Objašnjeno
je da je saradnja prekinuta sporazumno, a pretpostavljalo se da je
razlog bilo Abramovičevo mešanje koje Murinjo nije želeo da trpi. Ovakav
postupak je takođe dokaz nerazumnog ponašanja ruskog milijardera. Teško
da bi se bilo koji drugi klub u Engleskoj ili Evropi odrekao trenera
koji je napravio uspeh za tako kratko vreme. Zbog rezultata mnogi bi
zaboravili na sujetu i naviku da ponekad izigravaju trenera ili skauta,
ali ne i Abramovič.

– Da su se navijači pitali imao bih ugovor
na 20 godina i radio bez problema. Mislim da Abramoviča previše vodi
srce. Pomaže ljudima do kojih mu je stalo ne razmišljajući o tome ko je
najbolji za posao – rekao je posle odlaska Portugalac koji je ponovo
kandidat za upražnjeno mesto.

U slučaju nove saradnje „posebni“
bi zahtevao da se niko od članova menadžmenta ili Abramovičevih
saradnika ne meša u rad stručnog štaba.

Sledeći
na klupi je bio Avram Grant koji je od ove zime kao trener Partizana
postao deo srpskog fudbala. Izraelac je prekomandovan sa mesta direktora
fudbala i pod njegovim vođstvom stigao do finala Lige šampiona. Ipak, u
Moskvi posle penala bolji je bio Mančester junajted, a „plavci“ nikad
bliži evropskoj tituli. Veoma brzo, Grant je smenjen jer, kako su
tvrdili engleski mediji, jednostavno nije bio dovoljno poznat, kao što
je to bio Murinjo.

Skolari
se zadržao samo sezonu bez nekog zapaženijeg rezultata, iako je između
ostalog doveden zbog činjenice da je kao selektor Brazila osvojio prvo
mesto na mundijalu u Japanu i Južnoj Koreji. Iskusni Hidink je bio
najkraće na klupi od svih pomenutih trenera, ali se zato može pohvaliti
osvajanjem FA kupa. Holanđanin je istovremeno bio selektor Rusije, a
nasledio ga je jedan od najuspešnijih evropskih trenera. Karlo Anćeloti
je Čelsiju doneo prvu „duplu krunu“ u istoriji. Abramoviču ni to nije
bilo dovoljno. Otpuštanje Italijana je objašnjeno željom da se način
igre promeni, da se umesto onog koji donosi rezultate, ali nije
preterano dopadljiv, uvede onaj koji će atraktivnošću privući publiku.

Posle otpuštanja Anćelotija vlasnik „plavaca“ je pronašao novog trenera
za instant uspeh. To je bio Viljaš Boaš koji je sa Portom osvojio sve
moguće trofeje u sezoni. Abramoviča nije sprečila ni klauzula od 15
miliona evra za slobodu Viljaša Boaša. Jednostavno, morao je da ga dovede. Posle samo devet meseci (uprkos velikom finansijskom gubitku) otpustio ga je zbog loših rezultata, ali i narušenih odnosa sa igračima.

Čelsi je bliži eliminaciji iz Lige šampiona nego plasmanu u četvrtfinale zbog poraza u prvom meču od Napolija,
a u Premijer ligi je trenutno na petom mestu. U FA kupu očekuje ih duel
sa Lester sitijem, a imena o kojima se priča kao mogućim naslednicima
su brojna. Žoze Murinjo, Pep Gvardiola, Joakim Lev, Marselo Bijelsa samo
su neka sa kojima se licitira, ali je jedno sigurno: svaki od trenera
koji bude prihvatio posao dobiće novac za pojačanja, imaće vrhunske
uslove za rad, ali i nestrpljivog i novih trofeja željnog Romana
Abramoviča.

Čelsi je u svakom slučaju posebna „priča“, za neke sramotna.
Šta bi se na primer desilo da je u rukama multimilijardera Mančester
junajted ili Arsenal? Teško da bi se legende trenerskog posla kakve su
Aleks Ferguson i Arsen Venger zadržale. Teško da bi Škotu oprostio
eliminaciju iz Lige šampiona ili Francuzu višegodišnji „post“. Očigledno
je da je Čelsi za Abramoviča igračka, ali ako nastavi sa ovakvim
neracionalnim potezima postaće veoma neisplativa igračka.

Učinak trenera Čelsija tokom „Abramovičeve ere“:

Klaudio Ranijeri: 199 utakmica (107 pobeda-46 remija-46 poraza)
Žoze Murinjo: 182 utakmice (123-39-20)
Avram Grant: 54 utakmice (36-12-6)
Luis Felipe Skolari: 36 utakmica (20-11-5)
Gus Hidink: 21 utakmica (15-5-1)
Karlo Anćeloti: 107 utakmica (67-19-21)
Andre Viljaš Boaš: 38 utakmica (18-11-9)