Nezahvalno je pisati hvalospeve o momku koji ima 21 godinu i tek je
došao u veliki evropski klub, ali ovaj momak ima potencijal za velike
stvari. Zove se Oskar dos Santos Emboaba Žunior. Nekada su supertalenti
iz zemlje kafe odlazili za vrednost par džakova iste, ali se ekonomija
Brazila poslednjih godina razvila kao pečurka na kiši, tako da majstori
fudbala sada ne daju svoju decu za skroman novac. Oskarov transfer u
London koštao je 25 miliona funti.

U državi koja ima moto „Ordem e progresso“ („Red i napredak“) svi
igraju fudbal. Još kako… Tradicija, konkurencija i bespoštedna borba za
mesto pod fudbalskim suncem je toliko brutalna da zaista samo
vanserijski igrači uspevaju. Mali Oskar je već u 13. godini najavio da
bi mogao da bude jedan od odabranih.

Fudbal je počeo da „pika“ sa sedam godina u klubu Uniao Barbarense.
Sa 13. se preselio u Sao Paolo, a u 17. godini je već zaigrao za prvi
tim “Trikolor Pauliste”. Da, na mestu gde je i Kaka stekao ime. Naravno,
Oskar je usput prošao sve mlade selekcije Brazila i osvojio titulu
svetskog šampiona u konkurenciji igrača do 17 godina.

Bila je 2010. godina kada je klub napravio veliku grešku. Zbog
neisplaćenih zarada, pokušaja potpisivanja ugovora van FIFA pravila i
nekoliko sudskih rasprava u međuvremenu, Oskar je, prvo kao slobodan
igrač, a kasnije za naknadu od oko šest miliona evra, otišao na sam jug
države. U Porto Alegreu je zadužio dres Internasionala. Ovo je bio
trenutak kada su zakazali i evropski skauti i gde se moramo prisetiti
one čuvene priče o “diskontu“ Sao Paola. Prema tvrdnji menadžera
Sabatina Durantea, Oskar je bio ponuđen velikom broju klubova u Evropi,
tačnije Italiji. Tada su mogli da dobiju igrača za 300-400 hiljada evra,
ali su glatko odbili predlog. Osim njega, za iste pare se mogao
angažovati Bruno Uvini (na kojeg je Napoli u junu potrošio tri miliona),
ali i Lukaš Moura, koji će u januaru stići u PSŽ za „sitniš“ od 40
miliona evra. Toliko o tome.

Iako smatramo da nijedan fudbaler ne
vredi toliko para, ali svaki klub  koji želi da vidi Oskara u svojim
redovima moraće „čika Abramoviču“ da uplati na račun 85 miliona evra.
Pa, ko voli, nek’ izvoli. Početak Oskarove karijere u Internasionalu
nije previše obećavao. Doživeo je povredu, ali se posle pauze ekspresno
vratio na pravi put. “Ordem e progresso”, je l’ da?

Brazil je na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina, održanom
2011. u Kolumbiji, jurio svoju petu titulu. U finalu protiv Portugala
naš junak dao je dva gola, ali isto tako i ljudi iz suparničke ekipe.
Igrao se 111. minut, svi su čekali penale, ali je Oskar i treći put
matirao golmana i tako stavio pečat na kartu za put na binu na kojoj
igraju samo najveći.

Ruku na srce, nijedan od tri gola nije bio
spektakularan (dva možda i slučajna), ali ako u finalu FIFA takmičenja
daš tri gola, onda si opasan. Nema greške. Oskarovski tužna priča kaže
da je Oskar ostao bez oca kada je imao samo tri godine. Već u ranoj fazi
tinejdžerskih godina preuzeo je obavezu glave porodice.

Navikli smo već da se svakoj potencijalnoj zvezdi kači etiketa na kojoj
piše „Novi (ubaci ime)“, ali ovaj dečko zaista pretenduje da postane
„novi Kaka“. Ne onaj Riki Kaka, koji se muči u Realu, već onaj koji je u
Milanu svakome bio nepoželjan protivnik. Možda fizički nije toliko
sličan, ali način na koji igra definitivno se ogleda u svemu onome što
je Kaka radio.

Od Oskara nećete videti previše „žoga bonito“
fudbala. Naravno, koreni teraju da se tu i tamo odigra neka „štikla“,
ali tu se sve završava. Oskar igra na kartu da je jednostavnost put ka
savršenstvu. Koristi svaku pukotinu u formaciji rivala, čini se da nema
nijednu „fintu“, a prolazi pored čuvara kao pored znakova na auto-putu.
Baš kao što je Kaka nekada radio. Kada ga gledate u punom trku, deluje
da samo povremeno gurne loptu u stranu i „odjavi“ čoveka koji je pošao
da ga zaustavi. Kada god dobije šansu, šutiraće i sa 30 metara, a protiv
Juventusa smo videli kako gađa.

Oskar ima sve kvalitete prave
„desetke“ i mozak koji radi „šesto na sat“. Shvatanje i pregled igre su
mu fantastični, velika većina pasova poredi se sa hirurgijom, a dodatni
kvalitet mu je odlično pokrivanje bar tri pozicije. Možda uloga pravog,
centralnog veziste deluje kao traćenje njegovog ofanzivnog talenta, ali
Oskar lagano može da briljira i na poziciji igrača koji se brine za sam
temelj građenja napada. Pored svega, nije mu strano ni igranje po boku,
ali frustriranje protivnika kroz sredinu je nešto što mu potpuno leži.

Evropi se predstavio u najkraćem mogućem roku. Prvo kolo Lige šampiona i
meč protiv velikog Juventusa obeležio je upravo klinac iz Amerikane.
Kada je dao ONAJ drugi gol, nekima se prikazao Bergkamp i ONAJ nestvarni
gol protiv Njukasla. Dobro, nije potpuno ista situacija, ali
razmišljanje, pregled situacije i reakcija su bili ravni onome što je
nekad radio Hudini.

Kada je Čelsi u pitanju, „plavci“ su se
obezbedili porcijom igrača koji se vode kao „novi Kaka“. Prošle godine
kupili su i Lukasa Pijazona. Pogađate, iz Sao Paola. Momak koji ima 18
godina uskoro će dobiti priliku da se pokaže. Prolazilo je mnogo
talentovanih klinaca kroz sve što nudi „Stamford Bridž“ (mnogi su već
zaboravili Gaela Kakutu), ali ova dvojica definitivno će obeležiti
godine koje dolaze. Za sada, Oskar radi sve ono što se od njega očekuje.
A Čelsi? Pa, ima dvojicu potencijalnih. Koji god da postane novi Kaka,
igraće na „Bridžu“.

Selektor Brazila Mano Menezes sasvim jednostavno je opisao sve ono što Oskar može.

– On nosi broj deset u reprezentaciji Brazila, a mi „desetku“ ne dajemo bilo kom igraču.

Author: sportal.rs