Nekadašnji fudbaler Liverpula Jon Arne Rise u autobiografiji "Running man" prisetio se "klinča" sa tadašnjim saigračem Kregom Belamijem iz 2007. godine, nekoliko dana pred duel osmine finala Lige šampiona sa Barselonom u Španiji.

Redsi su uvek izgledali kao pravi tim. Ali, šta se, zapravo, događalo iza kulisa?

Liverpul se u portugalskom Algarveu pripremaa za prvi duel sa Barselonom. Treninzi su bili umereni, a menadžer Rafael Benites činio je sve da mentalno rastereti svoje igrače. Zato ih je, između ostalog, slao da igraju golf, uživaju na plaži i slično…

Ipak, na neke stvari Rafa nije mogao da utiče, pa su tako Stiven Džerard, Rise i družina odlučili da bez njegovog znanja iznajme apartman i opuste se uz malo piva i karaoke.

Avaj. Malo i alkohol često ne idu pod ruku. U preterivanju je prednjačio – Kreg Belami. Jedno, drugo, treće, peto… Sve dok mu nije sinula ideja da bi svoje pevačke sposobnosti pred ekipom mogao da pokaže – Rise.

Trezvenom Norvežaninu se predlog nije dopao. Prvi put je odbio uljudno. Drugi, takođe. Kad mu je treći put Belami gurao mikrofon u ruke došlo je do verbalnog sukoba.

„Neću da pevam! Začepi već jednom ili ću te razbiti„, impulsivno je odreagovao norveški igrač.

Usledio je munjevit odgovor Velšanina: Ubiću te, pi***tino!“.

Nekoliko trenutaka kasnije, situacija se smirila. Rise je odlučio da se sa Samijem Hipijom vrati u hotel, dok je ostatak ekipe nastavio u istom ritmu.

Među njima i Danijel Ager, Riseov cimer. To je bio razlog zbog kojeg je Norvežanin ostavio otključana vrata od sobe. I… Napravio kardinalnu grešku.

Nije prošlo sat vremena, Risea je iz sna trglo otvaranje vrata. Imao je šta da vidi. Umesto Agera, ispred kreveta niko drugi do – Belami. Sa štapom za golf u rukama!

Nekoliko sekundi kasnije, isti taj štap sevao je na sve strane oko nesrećnog Risea, koji se branio čime je i kako mogao.

„Niko ne sme tako da mi se obraća pred društvom! Ubiću te! Nije me briga ako odem u zatvor! Deci sam obezbedio dovoljno novca za školovanje i život! Odrobijaću te!„, vikao je velški napadač, pre nego što je štap završio na Arneovoj potkolenici.

Za sve to vreme, Stiv Finan, Belamijev cimer, stajao je sa strane i pratio tok sukoba…

E sad, kako izvući živu glavu? Kako smiriti razularenog čoveka sa štapom u rukama? Nikako drugačije nego moliti ga da spusti „oružje“ i da se tuče na „ferku“. Na ruke.

Upalilo je. Dvoboj je prihvaćen.

„Sutra ujutro u devet se vidimo, da završimo ovo!„, bile su poslednje reči Velšanina.

Jutro je svanulo. Rise je otišao kod doktora da mu pregleda oteklinu na potkolenici, a zatim pravac – Belamijeva soba. Iza zaključanih vrata nije bilo odgovora. Vreme je prolazilo, od Belamija ni traga ni glasa.

Usledio je doručak i njegovo konačno pojavljivanje. Ponašanje nije odavalo utisak da se bilo šta dogodilo, iako su saigrači prepričavali scenu od sinoć.

Prošlo je nekoliko dana. Vreme je za meč na Kamp Nou. Deko dovodi Barsu u vođstvo u 14. minutu, a u 43. Belami poravnava rezultat.

Znate kako je izgledala proslava? Imitacija udaranja štapom za golf…

U 74. mrežu je zatresao i Rise. Znate ko mu je prvi pritrčao u zagrljaj?

Belami!

Meč je završen pobedom Crvenih 2:1. Na Enfildu je Barsa slavila 1:0. Liverpul je prošao dalje. Sve do finala u Atini i Milanove osvete za onu istanbulsku noć dve godine ranije.

A posledice za nasrtaj na saigrača? 80.000 funti, izvinjenje, i Džerardovo priznanje:

„Svaka čast kako si se poneo u celoj situaciji. Ja ne bih uspeo tako da sam bio na tvom mestu„.

Kompletnu ispovest Risea pročitajte OVDE.