Leri je bio četvrto od šestoro
dece Džoa i Džordžije Bird u Frenč Liku, Indijana.

Bio je izuzetno siromašan i
jedina stvar koja mu je imala smisla u životu je da igra košarku u dvorištu sa
starijom braćom.

Već u srednjoj školi, porastao je
do dva metra i bio potpuno dominantan centar. Skauti sa koledža su stajali u
redu. Ali, samo nekoliko dana nakon mature, roditelji su mu se razveli, da bi
ubrzo otac izvršio samoubistvo. Skrhani dečak je odlučio da upiše univerzitet
Indijana kako bi bio što bliže majci.

Ali, ni tamo mu se nije dalo, jer
jednostavno nije mogao da podnese ćudljivost Bobija Najta, pa je samo nakon 20
dana odlučio da pređe na mnogo manji Indijana Stejt. Kada se spakovao i otišao,
Bobi Najt mu je rekao: sine ne zanosi se, takvih kao ti ima kol’ko ‘oćeš u
Indijani. To je bila jedna od retkih grešaka koje će ovaj neverovatan stručnjak
napraviti tokom karijere.

Ali, po NCAA pravilima, ne možete
da igrate za dva koledža u istoj godini, pa je Leri morao da sačeka sledeću
jesen. Da bi skrpio kraj s krajem, radio je kao čistač ulica, a u svakom
slobodnom trenutku je šutirao na stari dobri koš u dvorištu. Kada je počeo sa
mečevima, Leri je odmah eksplodirao, kao frešmen je imao prosek od 32.5 poena
po meču. Već nakon te godine, izabran je za nacionalni tim za Univerzijadu u
Sofiji, a 1978. neponovljivi vidovnjak Red Ojerbah ga je izabrao kao šestog
pika na draftu, iako je znao da će morati Birda da sačeka još jednu godinu.

Prvi ugovor sa Bostonom bio je
2.5 miliona dolara za pet godina i on se priseća da nije umeo ni da izbroji taj
novac. Da razjasnimo još jednu stvar, momak iz Indijane je bio potreban Bostonu
ne samo zato što je bio sjajan košarkaš, već i zato što je bio belac, a
Seltiksi su tada i dalje držali do tradicije da imaju što manje obojenih
igrača. Upravo zbog toga, naići će na mnogo kritika, jer, ruku na srce, nije
bio preterano inteligentan i elokventan, a Ajzea Tomas je jednom rekao „da
je taj tip bio crnac, bio bi samo još jedan običan košarkaš iz komšiluka“,
mada je to kasnije ublažio.

Ono što je odvajalo Lerija Birda
od ostalih je njegova neverovatna želja za pobedom. Uvek je, različito od
američkog shvatanja profesionalnog sporta, igrao za tim, a ne za sebe. Nije
bilo bitno šta treba, da asistira, skače, iznudi faul u napadu, ili postigne 68
poena, radio je sve za tim i za pobedu. Lorens Džozef Bird je karijeru tako
posle 14 sezona završio sa tri titule (1981, ’84 i ’86).

Pored toga, tri puta je bio MVP
(1984-1986), 12 puta Ol Star, dva puta MVP finalne serije, devet puta u prvoj
petorci NBA, tri puta u najboljem odbrambenom timu. NBA karijeru je završio sa
21.701. poenom (24.2 po meču), sa 10.477 skokova (9.9 po meču), kao i 6.757
asistencija (6.4 po meču). Jednom je bio NBA MVP, kao i najbolji koledž igrač 1979, a ne zaboravimo da je
na klupi Pejsersa bio NBA trener godine 1998. i da ih je uveo u finale 2002.

Naravno, kada se priča o karijeri
Lerija Birda, ne može a da se ne pomene Medžik Džonson. Oni su sudbinski
povezani još od velikog koledž finala 1979. između Indijana Stejta i Mičigen
Stejta, koje je i dalje najgledanija NCAA predstava ikada. Trijumfovao je Bird,
ali će mu Medžik više puta vratiti u NBA kao 2.05 visoki plejmejker Lejkersa.
Tokom godina, njihovo rivalstvo na terenu se pretvorilo u veliko prijateljstvo
van njega i Leri je jedan od prvih koji je priskočio u Medžikovu odbranu kada
mu je otkriven HIV virus.

U poslednje dve igračke godine,
realno, nije bio ni senka Lerija Birda, ali je i kao takav izabran za jedini i
pravi olimpijski Drim tim u Barseloni 1992, gde je osvojio zlato i tako se
oprostio od košarke. Kao što smo naveli, nije bio preterano inteligentan, niti
cje bio cvećka. Pre svega, on se smatra osnivačem „treš toka“.
Zadirkivao je protivnike čak i na takmičenju u šutiranju za tri poena na Ol
Star vikendu. Za vreme jednog finala protiv Lejkersa, potukao se u sred noći u
jednoj birtiji, povredio prst, a Boston kasnije izgubio seriju. Uspeo je da se
kači sa Džuliusom Irvingom, Čakom Personom, Bilom Voltonom…Njegova supruga
neretko se pojavljivala modrog lica, mada nikada nije rekla da je to on uradio.

Ali, prošetate li se glavnom
ulicom Frenč Lika u Indijani, istom onom koju je čistio nekih 30-ak godina
ranije, videćete natpis „Bulevar Larija Birda“. Možda je i najbolje
da kraj priče o Leriju Birdu, sadašnjem direktoru košarkaških operacija
Indijana Pejsersa, prepustimo Medžiku Džonsonu.

„Druže, mnogo smo pričali
tokom godina, i za sve vreme, samo jednom si me izlagao. Rekao si mi da će
sigurno biti još jedan Leri Bird“.

Author: Branislav Jocić