Branislav
Ivanović, kapiten reprezentacije Srbije i jedan od najvažnijih igrača
londonskog Čelsija, privlači pažnju širom sveta. Američki sportska televizija
ESPN, na svom sajtu, objavila je fantastičnu priču o kapitenu Orlova.

Bilo
bi šteta kratiti tekst, pa vam ga prenosimo u celosti:

„Od momenta kada je stigao na Stamford bridž u
januaru 2008, svestrani srpski internacionalac Branislav Ivanović nije se samo
ustalio kao prvotimac Čelsija, već je postao i heroj i legenda navijača
Plavaca, koji sa zahvalnošću gledaju na njegov „razbijački“ stil i umeće da
postigne i gol u odlučujućem momentu.

U prethodnoj sezoni, Ivanović je za Čelsi
nastupio 50 puta, više od ijednog drugog igrača. Uprkos tome, dve nedelje pred
početak sezone neizvesno je da li će menadžer Žoze Murinjo da mu vrati „četvorku“
ili će igrati na nekom drugom mestu.

Osnovni razlog za pretpostavku da Ivanović neće
igrati na svom mestu, jeste potpisivanje 20 miliona funti vrednog ugovora sa
Filipeom Luisom. Za Luisa je prirodno da igra levog beka, a Aspilikueta će doći
na desnog beka, jer Ešli Kol nije u milosti kod menadžera Žozea Murinja.

Ukoliko Aspilikueta dođe na desnu stranu, Geri
Kejhil će nastaviti saradnju sa Džonom Terijem u sredini odbrambenog reda. Za
mesto u timu mogao bi da se izbori i mladi Kurt Zouma, tako da bi lako moglo da
se dogodi da tridesetogodišnji Ivanović bude višak.

Da li su mu dani u Čelsiju odbrojani? Da biste
razumeli zašto je ovo gotovo nemoguće, potrebno je (i vredno toga) uploviti
malo dublje u njegovu istoriju kao igrača Plavaca.

Stigao je iz moskovske Lokomotive za 9,7 miliona
funti u januaru za vreme mandata Avrama Granta. Ipak te sezone nije igrao.
Morao je da sačeka dolazak novog menadžera, Luisa Felipea Skolarija, a
debitovao je u septrembru u Liga kupu protiv Portsmuta.

U vreme Skolarijevog vođenja tima, era igranja
Bosingve, Rikarda Karavalja, Džona Terija i Aleksa kao centralnog beka, je
nastavljena. Kada je Skolari otpušten 2009, Gus Hidik, koji ga je zamenio na
klupi, Ivanović je ostao u senci, sve do marta kada se Bosingva povredio, a
Ivanović ga zamenio u timu.

Igrao je na mestu levog beka u meču protiv
Liverpula na Enfildu u Ligi šampiona i postao je heroj utakmice sa dva
postignuta gola u pobedi Čelsija od 3:1. Kasnije ga je na Stamford Bridžu pred
utakmicu Nil Barnet najavio kao „Branislav Ivanović, dva gola“, a popularnost
srpskog fudbalera među Plavcima skočila je do neba. Ali, i pored toga, povratak
Bosingve na teren, značio je povratak na klupu za Ivanovića.

Kafda je na klupu Čelsija došao Karlo Anćeloti u
sezoni 2009/10, Bosingva je i dalje imao prednost u prvom timu na mestu desnog
beka. Povreda kolena okončala je sezonu za Portugalca, a Ivanović je postao
nezamenjiv u ekipi Plavaca koja je osvojila Premijer ligu i FA Kup.

U narednoj sezoni, Bosingva se oporavio, ali su
povrede pratile Džona Terija i Aleksa, tako da je Ivanović redovno igrao na
mestu centralnog beka, a to je pozicija koja se pokazala kao idealna za njega.
Relativno redovno je postizao i golove, a navijači su se zaljubili u njega.

Sezona 2011/12 bila je odlična za Ivanovića koji
je igrao odlučujuću ulogu u timu. Sezona je počela sa novim trenerom, Andre
Viljaš Baoš ju je počeo, a azvršio je Roberto di Mateo. Karton u drugoj
polufinalnoj utakmici polufinala Lige šampiona protiv Barselone za Ivanovića je
značio da propušta finale, ali i najsjajniji trenutak u istoriji kluba u
trijumfu protiv Bajerna iz Minhena. Uteha je stigla naredne sezone. Ivanović je
postigao odlučujući gol u finalu Lige Evrope, za Čelsi koji je tada vodio Rafa
Benitez.

Ivanović je za Čelsi model doslednosti. Dobar u
vazduhu, jak i pouzdan kao vođa tima, strastven, odan, igrač koji nikada ne
odustaje i Plavci ga vide kao retku zverku u svetu modernog fudbala.

U predsezoni, Mrinjo je dobro razmotrio sve
opcije u odbrani i sigurno će nastaviti to da radi i dalje. Ivanović neće
odustati od svog mesta u timu bez borbe, a navijači Čelsija neće odustati od
Ivanovića. Pitanje koje šef Plavaca treba da postavi sebi kada postane teško, a
hoće, jeste – ko će dati sve od sebe i ići do kraja kada je teško da se
pobedi?-  „Branislav Ivanović, dva gola“.“

Author: Maja Todić