Vladimir
Novak, novinar magazina i portala ForForTwo napravio je interesantan intervju
sa Branislavom Ivanovićem koji vam prenosimo u celini:

-Koji vam je momenat najbolji na profesionalnom planu
u 2014?

-Iskreno, ne mogu da izdvojim samo jedan. Bila je ovo
duga godina u kojoj smo odigrali mnogo mečeva. Nismo osvajali trofeje, ali
mislim da smo imali uspešnu godinu i mnogo dobrih rezultata, između ostalog i
polufinale Lige šampiona. Kada razmišljam o najboljim momentima, obično
razmišljam o uspesima tima, ali ako bih morao da izdvojim samo jedan koji je
vezan za mene, bio bi to gol koji sam postigao prošlog proleća protiv Mančester
sitija.

-A najgori?

-To je meč Srbija – Albanija. Mislim da mi je to
najgori momenat u celoj karijeri, a ne samo u ovoj godini. Teško je, gotovo
nemoguće, nositi se sa toliko nesportskih stvari. Kao igrač ne možeš na to da
utičeš. Mi smo samo želeli da igramo, ali smo bili nemoćni zbog svega što se
dešavalo.

-Ko je za vas najbolji igrač sveta za 2014?

-Mislim da u takvim izborima treba dati prednost
igračima koji su osvojili velike trofeje. Moj glas bi otišao Kristijanu Ronaldu
koji je sa Realom osvojio Ligu šampiona, ili nekom iz Nemačke za osvojeno
svetsko prvenstvo, na primer Bastijanu Švajnštajgeru. Svi znaju da je moj
omiljeni igrač bio i ostao Leo Mesi, ali on nije osvajao trofeje ove godine.

-A najbolji igrač u Premijer ligi?

-I tu bih se vodio istom logikom, pa bih najboljeg
tražio u Mančester sitiju – Jaja Ture, David Sliva ili Serhio Aguero. Najbolji
igrač prošle sezone svakako je bio Luis Suares, ali on sa Liverpulom nije
osvojio titulu.

-Cesk Fabregas je opisao Edena Azara kao „Čelsijevog
Mesija“. Koliko je Azar blizu Mesijevog nivoa?

-Azar je veoma kvalitetan igrač, a ono najbolje kod
njega je da uvek može da bude bolji. Ne znam da li može da se kaže da je na
Mesijevom nivou, jer svi znamo rekorde koje je Mesi stigao i prestigao, ali za
Čelsi, Azar je definitivno ono što je Mesi za Barselonu.

-Koliko je Čelsiju važan dolazak nemanje Matića?
Koliko ste vas dvojica bliski van terena?

-Nemanja je, pre svega, fenomenalan igrač. Veoma smo
dobri prijatelji i porodično se često družimo. Ostaćemo prijatelji i kada više
ne budemo igrali fudbal. Njegov povratak je mnogo značio i meni i njemu i
klubu. Može se reći da je u pravo vreme došao na pravo mesto. On je jedan od
nosilaca igre kluba i svima nam mnogo znači.

-Da li su Fabregas i Kosta bolji nego što ste
očekivali? Da li su doneli Čelsiju nešto što klub nije imao ranije?

-I pre nego što su došli znao sam da su vrhunski
igrači, tako da ne mogu da kažem da su bolji nego što sam očekivao, samo su
potvrdili svoju veličinu. Oni su nam ključna pojačanja. Sa njima se sve
uklopilo kao savršena slagalica. Cesk je doneo smirenost i iskustvo iz Lige
šampiona, a Dijego sa svojom mirnoćom pred golom i svojom efikasnošću donose
tačno ono što je potrebno.

-Desni bek ili centralni? Koja je vaša pozicija?

-Toliko su me puta pitali istu stvar i uspevao sam da
izvrdam odgovor. Iskreno, volim da igram na obe pozicije i mislim da sam
dokazao da mogu da ih igram podjednako dobro. Prošlo je dosta vremena od kada
sam poslednji put igrao centralnog beka, ali nisam odustao ni od te pozicije.
Mislim da će to biti prirodnije mesto za mene kada budem stariji nego sada. Trenutno
sam veoma zadovoljan na mestu desnog beka.

-Izgleda da sve češće centralni bekovi igraju kao
ful-bekovi? Šta se promenilo?

-Mislim da sve više trenera shvata da čvrsta odbrana
donosi dobre rezultate. Jačom odbranom se smatra ona koja ima trojicu ili
četvoricu centralnih nego dva centralna i dva klasična štopera koji igraju ofanzivno.

-Na čemu najviše radite na treningu kao štoper? Šta
ste naučili igrajući na toj poziciji?

-Igrao sam i ranije štopera tako da nisam morao da
učim ništa posebno. Najvažnija je fizička pripremljenost jer morate da trčite
više od centralnog beka.

-Kako uspevate da postižete toliko golova kada se zna
da igrači na vašoj poziciji tredicionalno ne postižu golove?

-Da, ja sam oduvek postizao golove. Mislim da je to
zato što sam kao omladinac igrao i u napadu pa sam razvio instinkt. U svakom
slučaju, dobar je osećaj postizati golove, to dodatno uliva samopouzdanje.

-I pored toga što ste jedan od najkonstantnijih i
najsigurnijih defanzivnih igrača u Premijer ligi, samo ste jednom izabrani u
tim godine. Da li mislite da ste potcenjeni zbog igrenja na dve pozicije?

-Možda to i jeste tako, ali mene se to i ne tiče.
Uopšte o tome ne razmišljam, zaista. Što se mene tiče, najveća nagrada u
fudbalu je osvajanje trofeja. Individualne nagrade, bez lažne skromnosti, su
naravno lepa stvar i bilo mi je drago kada sam izabran u tim godine, ali to mi
nije pripritet i ne razmišljam o tome.

-Kakav je Žoze Murinjo kao trener? Da li je uvek
ozbiljan ili ume i da se našali u pravom trenutku? Možete li da nam navedete
neki primer?

-ne mogu da se setim ni jednog primera, ali on je neko
ko voli da se šali. Ne stalno, ali veoma često. Svi ga zovu „Posebni“, ali ja
volim da ga zovem „Savršeni“. O njemu govore rezultati. Mislim da je on
najinteligentniji trener na svetu, a uz to vrlo dobro zna šta hoće. Zna kada da
zategne, a kada da opusti uzde. Zna šta, kada i kako da zahteva od celog tima i
šta, kada i kako da traži od pojedinca, a zna i kako da se nosi sa stresnim
situacijama i da nam pomogne da se opustimo. Zadovoljstvo je i privilegija
raditi sa njim.

-Ko su šaljivdžije u Čelsiju?

-Najbolji je svakako bio David Luiz, On je bio tako
harizmatičan i ume da imitira druge i pravi šale i na svoj i na tuđi račun. A
sada, mislim da je Dijego Kosta njegov naslednik. Možda se još nije potpuno
opustio, ali mislim da ima tu materijala i da smo dobili novog šaljivdžiju
ekipe.

-U Londonu si već sedam godina. Šta je ono što najviše
voliš i da li ima nešto što te iznenađuje u Londonu?

-Nije bilo iznenađenja. Veoma mi se dopada London,
mislim da je ovo najlepši grad u Evropi. Uvek možete da uživate i u kulturi , istoriji,
zabavi, ima mnogo odličnih restorana. Sve što je nekome potrebno ima u Londonu
i veoma sam srećan ovde. Nažalost imam previše obaveza da bih mogao da uživam u
čarima grada češće.

-Kako to da u Srbiji stasava toliko tehnički dobrih
mladih igrača? Da li postoji neki poseban sistem treniranja? Koliko se Engleska
razlikuje po tome, iz vašeg iskustva?

-Moje mišljenje je da su u Srbiji klinci posvećeniji
fudbalu nego u Engleskoj klubovi finansijski bolje i stabilnije žive. Uvek smo
imali sjajne mlade igrače uprkos lošem stanju u klubovima i nesistematičnom
radu. Nekako smo uvek uspevali da stignemo do uspeha u mlađim selekcijama.

-Koji su vaši ciljevi za 2015? Da li biste radije
osvojili još jednu Premijer ligu ili još jednu Ligu šampiona?

-Kako sada stavri stoje na dobrom smo putu u oba
takmičenja, ali smo još daleko od osvajanja titula. Liga šampiona je posebna
vrsta takmičenja, u nokaot fazi mnogo može da zavisi i od sreće i svežine
ekipe. Ne mogu da izaberem između ove deve titule, ali svakako se nadam sezoni
u kojoj ćemo osvajati trofeje.

-Da li je pobedonosni gol u finalu Lige Evrope 2013. Bar
malo nadomestio neigranje u finalu Lige šampiona 2012?

-Ne, ni malo. Liga šampiona je Liga šampiona. Uvek bih
zamenio pobedonosni gol u Lisabonu za igranje u Minhenu. Naravno, bio sam deo
tima i u Minhenu, ali osećj nije isti. Radovali smo se i Ligi Evrope, ali to su
svakako dva različita takmičenja.

Author: Maja Todić