Po okončanju Mundijala u Kataru ljubitelji engleskog fudbala se vraćaju takmičenju u Premijer ligi u kojoj trku predvodi Arsenal, najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg dela šampionata.

Klub iz Londona je do odlaska na pauzu zbog Svetskog šampionata u 14 odigranih mečeva ostvario impresivan bilans od 12 pobeda, te po jednog remija i poraza i trenutno ima pet bodova prednosti ispred prvog pratioca i branioca trofeja Mančester sitija. Ekipu koju sa klupe predvodi španski stručnjak Mikel Arteta gotovo niko pre početka prvenstvenog maratona na Ostrvu nije video kao ozbiljnog kandidata za titulu. Pretpostavljalo se da će najveći rival “građanima “ biti Liverpul, spominjani su i Čelsi i Mančester junajted ali je, umesto njih, iz drugog plana od samog starta silovito krenuo Arsenal i nametnuo se, ne samo kao lider, već i ozbiljan pretendent na penjanje na Olimp.

Logično se postavlja pitanje mogu li “tobdžije” u predstojećem maratonskom nadmetanju sa Gvardiolinim sastavom prvi preseći “ciljnu vrpcu” i tako stići do svog 14. po redu naslova prvaka Engleske. Poslednju šampionsku “zvezdicu” su “prišili” na kraju sad već daleke sezone 2003/2004 u “eri” Arsena Vengera kada su kao domaćini igrali utakmice na legendarnom “Hajberiju”, pa bi eventualni trjumf u akteulnom premijerligaškom takmičenju značio dolazak prve titule na supermpoderni “Emirejts“ stadion, koji je postao njihov dom 2006. godine.

Arsenal je tokom postojanja Prve divizije Engleske stekao epitet jednog od tri najpopularnija i najuspešnija kluba najvažnjeg dela Ujedinjenog kraljevstva iako, za razliku od Liverpula i Mančester junajteda, nikada nije osvojio najcenjeniji evropski “ušati” pehar. Nakon formiranja Premijer lige i dolaska Arsena Vengera na klupu ekipe iz severnog Londona učinjen je novi kvalitetni skok i uzete tri titule ( u sezonama 1997/1998, 2001/2002 i 2003/2004). Tim za koj su igrali Tijeri Anri, Denis Berkamp, Mark Overmans, Patrik Vijera prezentovao je atraktivan i efikasan fudbal i predstavljao jedinog pravog takmaca tadašnjoj “mašineriji” Aleksa Fergusona sa “Old Traforda”. Na žalost navijača kluba čiji igrači nose crvene dresove sa belim rukavima ova lepa “bajka” je okonačana osvajanjem već spominjane poslednje titule 2004. godine ili bolje rečeno nakon nastupa u jedinom finalu Lige šampiona u kome su izabranici francuskog stručnjaka poklekli 2006. pred Barselonom (1:2) u dramatičnom pariskom obračunu.

Usledili su odlasci “zvezda” šampionskog tima, a njihove zamene nisu bile na očekivanom nivou, dobrim delom i zbog činjenice da čelnici Arsenala, zbog para investiranih u izgradnju “Enirejtsa”, nisu bili spremni da ulažu veliki novac u vrhunska pojačnja. Iako je Venger vodio tim sve do 2018. godine, poslednja decenija njegovog boravka u londonskom klubu protekla je u znaku neuspeha i razočarenja. “Tobdžije” ne samo da nisu bile konkurentne u borbi za titulu, već su u premijerligaškim takmičenjima ostajali i bez “vize” za nastup u Ligi šampiona, zbog čega su se morale zadovoljavati učešćem u za ovaj klub neatraktivnoj i finansijski neisplativoj Ligi Evrope.

Vengera je 2018. godine nasledio Španac Unaj Emeri koji se, međutim, nije dugo zadržao na klupi kluba sa “Emirejtsa”. On je, doduše, uspeo da dovede svoj novi tim do finala Lige Evrope ali je Arsenal u meču za trofej, odigranom 29. maja 2019. u Bakuu, ubedljivo poražen (1:4) od gradskog rivala Čelsija. Emerija su posla koštali loši rezultati u Premijer ligi posle kojih kojih su čelnici kluba odlučili da krajem novembra 2019. potraže novog menadžera. Španca iz Hondaribije je, na iznenađenje mnogih, zamenio njegov zemljak iz San Sebastijana Mikel Arteta koji do tada kao trener nije samostalno vodio ni jedan tim. Ovaj bivši fudbaler Arsenala je prethodno radio kao pomoćnik Gvardiole u Mančester sitiju, što je, čini se, bila dovoljna preporuka onima koji su donosili odluku o njegovom imenovanju.

“Moramo da se takmičimo za najvažnije trofeje. To mi je jasno stavljeno do znanja u razgovoru sa vlasnicima Arsenala”, rekao je Arteta po potpisivanju ugovora.

Uspeo je da već u prvoj sezoni (2019/2020) dođe do trofeja, tačnije pehara namenjenog pobedniku FA kupa koji su njegovi fudbaleri uzeli nakon pobede nad Čelsijem (2:1) u finalu odigranom na “Vembliju”. Arteta je tako postao prvi čovek u istoriji Arsenala koji je i kao igrač i kao menadžer osvojio FA kup ali je problem bio u tome što je ekipa prve dve sezone njegovog aranžmana u severnom Londonu završavala na razočaravajućem osmom mestu premijerligaške tabele. Artetin tim je bio daleko ne samo od borbe za titulu, već i od plasmana u najvažnije evropsko takmičenje, Ligu šampiona, a Španac se u avgustu 2021. godine, nakon poraza u gradskom derbiju od Čelsija, suočio za zahtevima nezadovoljnih navijača da ode sa “kormila” tima. “Fanovi” Arsenala, koji su opkolili njegov automobil, bili su frustrirani lošim prvenstvenih startom njihovih ljubimaca, najgorim u proteklih 118 godina ali su na Artetinu sreću čelnici kluba pokazali strpljenje, odlučivši da stvari “ne presecaju preko kolena”.

Baskijac je, ne samo “preživeo” ovu opasnost kao menadžer Arsenala, već je i – uprkos činjenici da je plasman u Ligu šampiona i dalje ostajao samo “sanak pusti”- u junu 2022. produžio ugovor sa londonskim klubom do 2025. godine. Bio je to jasan znak da “gazde” trinaestostrukog prvaka Engleske i dalje veruju u njegov “projekat”, čemu je svakako doprinelo i to što su “tobdžije”u protekloj premijerligaškoj sezoni do poslednjeg kola bile u borbi za četvrto mesto. Na kraju, ipak, nisu uspele da izvade “vizu” za Ligu šampiona u koju je otišao Totenhem ali je ovaj napredak bio jasan nagoveštaj da Arteta može dovesti svoje fudbalere do pozicija koje svi u klubu žele.

Arsenal se u proteklom letnjem prelaznom roku pojačao dovođenjem novih igrača, a pre svih angažovanjem dotadašnjeg napadača Mančester sitija Gabrijela Žezusa, pa, ipak, malo je ko verovao da ovaj tim poseduje kvalitet da bude pretendent na titulu. Mnogi su ostali skeptični i nakon sjajnog starta u kome su Mikelovi izabranici u prva tri kola savladali Kristal Palas, Lester i Bormut, da bi serija “crvenih” bila nastavljena novim trijumfima i bilansom od sedam pobeda u osam prvenstvenih mečeva. Jedini poraz je pretrpljen na gostovanju na “Old Trafordu”(1:3) ali su zato u derbijima pred timom iz severnog dela britanske prestonice pali Totenhem (3:1), Liverpul (3:2) i Čelsi (1:0). Nakon pobede nad Vulerhemptonom(2:0) lider premijerligaškog karavanu je na pauzu zbog mundijala u Kataru otišao sa impresivnom brojkom od 37 bodova ostvarenih u 14 odigranih mečeva i prednošću od pet bodova u odnosu na drugoplasirani Mančester siti.

Arteta nije puka “kopija” Pepa Gvardiole ali u vođenju londonskog tima koristi iskustva i znanja stečena tokom “šegrtovanja” kod menadžera Mančester sitija. Njegovi igrači vole da poseduju loptu ali istovremeno igraju brzo što im donosi veći broj prilika i pogodaka. Ključni čovek “novog Arsenala” u dosadašnjem delu premijerligaškog “,maratona” je bio levokrilni reprezentativac Engleske Bukajo Saka, a pored njega su se u napadu istakli već spominjana pridošlica iz Mančester sitija, Brazilac Gabrijel Žezus i njegov zemljak i imenjak Gabrijel Martineli. Najkreativniji igrač veznog reda je Martin Odegard koji često stiže i da se upiše u strelce, dok iskusni Granit Džaka uspešno obavlja defanzivne zadatke na sredini terena. “Vezu” lidera Premijer lige dopunjavaju Tomas Parti i Emil Smit Rou, dok u odbrani dominiraju štoperi Gabriel Magaljaeš i Rob Holding, čijim učinkom u proteklom delu sezone Arteta može da bude zadovoljan.

Veliko je pitanje kako će se prvenstvena pauza odraziti na formu Arsenala, odnosno da li će on moći da nastavi da igra u istom ritmu kao u prethodnih 14 kola. Značajan problem za Artetu će sigurno predstavljati duže odsustvo Gabrijela Žesusa koji se teže povredio na Svetskom šampionatu u Kataru. Ovaj tim “tobdžija” nema u svom sastavu vrhunske “zvezde” kakve je posedovala Vengerova ekipa, niti individualni ( i timski) kvalitet i “dugu klupu” kakvim raspolaže Mančester siti. Prednost aktuelnog šampiona je i u tome što zna kako se osvajaju titule o čemu govori i podatak da su od tri naslova uzeta u protekle četiri sezone “građani”dva (2019. i 2022.) doneli na “Etihad” posle “mrtve trke” sa Liverpulom.

I pored svih ovih “minusa” Arsenal nije bez šansi da na kraju premijerligaške sezone 2022/2023 postane novi šampion Engleske. Njegov adut bi mogla da bude želja “građana” da u ovoj sezoni konačno osvoje toliko željeni trofej Lige šampiona zbog koga će (bez obzira na sve demante iz Mančetera) takmičenje u Premijer ligi, ipak, biti u drugom planu. Za klub sa “Emirejtsa”, s druge strane, nastup u ligi Evrope neće imati takav značaj, pošto će sve biti podređeno nastojanju da se uzme najvažniji domaći pehar. Na strani tima iz Londona je i tradicija koja govori da od formiranja Premijer lige ni jedan klub koji je u prvih 14 kola stekao lidersku poziciju sa bilansom od 12 pobeda, nije na kraju prvenstvene trke ostao bez titule.

Za Arsenalove šampionske ambicije je ključno da neminovni pad forme “preživi” sa što manje rezultatskih neuspeha, odnosno da osvaja bodove i nakon lošijih igara. Ukoliko u tome uspeju, može se lako dogoditi da Mikel Arteta i njegovi fudbaleri na kraju iscpljujućeg “maratona” prvi “preseku ciljnu vrpcu” i u severni London donesu 14. po redu titulu prvaka Engleske. A ako i ne uspe da u aktuelnom odmeravanju snaga pobedi nekadašnjeg “šefa Pepa”, fudbalski stručnjak iz San Sebastijana neće imati razloga za preterano nezadovoljstvo. Već sa ovim što je učinio u sezoni 2022/2023 jasno je pokazao da njegov Arsenal korača krupnim koracima napred. Što će mu dati dodatne argumente da od klupskih čelnika zahteva novac za dovođenje novih kvalitetnih pojačanja sa kojima bi u narednim sezonama ispravio ono što je propustio u ovoj.