Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Gost 23. epizode popularnog podkasta „Wish&Goal“ bio je Dragan Mrđa.
Nekadašnji reprezentativac, golgeter superligaškog društva, prvotimac Zvezde, Vojvodine, gradio je stazu u Belgiji, Švajcarskoj, Rusiji i Japanu, preživeo dve teške povrede i sasvim slučajno – stigao na stadion „Rajko Mitić“.
Wish&Goal
Tu je i danas, na novom poslu, u ulozi jednog od pet skauta pri prvom timu Crvene zvezde.
„Zvezda je specifičan klub, igrao sam u crveno-belom dresu od 13. godine. Ko nije kročio, kao igrač, na Marakanu, ne može to ni da shvati. Zato imam privilegiju da na osnovu iskustva procenim ko od potencijalnih pojačanja može da dobije šansu u Crvenoj zvezdi. Dobrog igrača moguće je pronaći, ali bitan je i mentalitet…“ otkrio je Dragan Mrđa u superzanimljivom razgovoru sa domaćinima, Nebojšom Viškovićem i Gojkom Andrijaševićem.
Prošao je fudbaler karijere satkane od najfinijeg materijala svašta u igračkim godinama. Kalio se u ubskom Jedinstvu, kao pozajmljeni fudbaler Crvene zvezde i tada sakupljao dragocene savete, iako selidbu nije lako prihvatio.
“U jednom trenutku nije mi se svedelo. Vremenom smo se navikli na Ub, došli u situaciju da smo jedva čekali treninge. Zamislite, nas petorica starim putem, po dva sata do Beograda. Sad je mnogo lakše, tada jedan traktor, pa drugi, kamion… Simpatisao nas je Dragan Džajić i hvala mu na tome, dobili smo vozača. Iskustvo iz kojeg smo mnogo naučili, tadašnja Druga liga bila je na nivou sadašnje Super. Čukarički, Rad, Novi Pazar, Jedinstvo, ozbiljno takmičenje… Mnogo nam je značilo!“
Osetio je Dragan Mrđa Zvezdu u najtežim danima. Dane bez struje, šampiona, zatvorene tuševe… Titula je napokon stigla na Marakanu.
„Pobedili su zvedaštvo, navijači koji su uvek punili stadion…“
Povratak u Zvezdu desio se sasvim slučajno! Raskid ugovora, skoro dve godine pauze i novi početak. Posle svih peripetija – Crvena zvezda.
„Nije bilo lako, jedan pojedinac nije hteo da dođem. Vratilo mi se za mnoge stvari… Desila se utakmica sa Javorom, Zvezda je izgubila, nekoliko mojih bivših saigača predložilo je da dođem. Da nije bilo gostovanja u Ivanjici, ne bih ni došao u Zvezdu! Pobeda bi okrenula priču na drugu stranu „sve je super, idemo dalje…“ Trenutak je odlučio.“
Svi su ovde: Raspored i rezultati srpskih sportista u Parizu
Baš kao i ranije:
„Do mlade reprezentacije došao sam, takođe, slučajno. I to posle razgovora mog prijatelja sa Dejanom Govedaricom, tada prvim asistentom selektora Miroslava Đukića. Igrao sam u Lirsu, niko nije ni znao za mene. Prva utakmica Srbije, 2006, dan pre „A“ tima, u Češkoj, postigao sam gol za 1:0. Ostalo je istorija, čuvene utakmice sa Švedskom, top generacija!“
Pričao je Dragan Mrđa i o pretnjama u Rusiji, begu iz Moskve, neverovatnim događajima u Himkiju.
„Jedini sam igrač u Džej ligi, koji je koristio železnicu. Život u Japanu pomogao mi je da shvatim šta znače red, rad i pre svega poštovanje…“
Teška povreda, ukršteni ligamenti kolena, na levoj i desnoj nozi, druga u dresu reprezentacije, na turneji u Meksiku, menjala je karijeru Dragana Mrđe.
„Dotukla me ta povreda maksimalno, u jednoj godini oba kolena! Posle svega, dva meseca treninga, otvorilo mi se levo koleno. Meniskus! Imao sam sreću da doktor, koji je operisao skijaše, u Švajcarskoj odradi maksimalno dobro zahvat. Kad sam saopštio mom Andri da me čeka operacija kod doktora takvih referenci samo je rekao – ne čekaj, idi odmah, ako skijašima stavlja drugi ligament, učvrstiće ga da „puca sve“… Kasnije, kao da nisam nikad povredio koleno.“
Povreda meniskusa mučila je Novaka Đokovića, ranije i Dragana Mrđu:
„Nole – sportista je broj jedan svih vremena. Vrh! Po svim parametrima, poruke koje šalje deci i ostalima, svestan pravih vrednosti i zaslužuje veliko hvala za sve što radi! Moram to da istaknem…“
Neizbežna priča sa Draganom Mrđom vezana je i za dane u Vojvodini. Novi Sad veliki je pečat karijere sjajnog napadača i momka širokih shvatanja.
„Vojvodinu mnogo cenim i poštujem, predsednik Ratko Butorović vodio je klub, znalo se tačno ko i šta radi. Završili smo drugi na tabeli, ispred Zvezde, igrali u finalu kupa…“
Iako učenik Mondijala 2010, nije zaigrao ni minut.
„Jedina stvar za kojom žalim u karijeri. Nenormalno dobra forma, u Vojvodini 22 gola, odlične partije u prijateljskim utakmicama. Nisam odigrao ni minut, iako je bila situacija, kao na primer protiv Australije. Gubili smo 0:2, Austalijanci sa štoperima „dva sa dva“, spori, dok se okrenu prođe pet minuta. Sećam se, gledao sam pokojnog Radomira Antića, razmišljao da mu kažem – Mister, ubaci me, uradiću nešto sigurno! Ostao sam na ivici, pomislio ispašće skandal, snimiće me neko… Nisam otišao, nisam ni zaigrao. Ako me sada pitate, prišao bih selektoru. Kasnije je bila situacija sa selektorom Antićem, malo sam se zasitio takvog statusa. Došao je brzo Pižon, igrao sam ponovo!“
Priča vredna pažnje. Slušanja i gledanja, posebno!
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!