Erik Ten Hag uvučen je, dobrim delom svojom krivicom, u rat koji je jako teško dobiti i koji uglavnom znači početak kraja za svakog nedovoljno uspešnog menadžera na Ostrvu.

Naročito stranca na klupi Mančester junajteda.

Peti poraz u deset kola Premijer lige ove sezone uz gol-razliku 11:16, u kombinaciji sa neobjašnjivim odlukama o izboru igrača u „derbiju Mančestera“ (i smehotresnog objašnjenja koje je usledilo), dali su povoda urednicima tabloida i stručnim komentatorima na TV mrežama da otvore brojna neprijatna pitanja – da li je Holanđanin pravi izbor za menadžera, može li Ten Hag da okrene situaciju u svoju korist, itd, itd…

Zapravo sve ono što je prethodilo brojnim neprijatnim odlascima sa klupe nekog od vodećih klubova na Ostrvu.

Kako je Ten Hag potrošio skoro pola milijarde:

97,5 Antoni
82,3 Rasmus Hojlund
80,1 Kasemiro
68,6 Mejson Maunt
64,8 Lisandro Martinez
53,7 Andre Onana
16,8 Tirel Malasija
04,9 Altaj Bajindir
00,0 Kristijan Eriksen
00,0 Džoni Evans
poza Serhio Regilon
poza Sofien Ambrabat
poza Vout Veghorst
poza Marsel Sabicer

*napomena: sume su u milionima evra

Kreatori javnog mnenja u Engleskoj uhvatili su se za odluku uzdrmanog menadžera da šampionu Evrope suprotstavi odbranu sa veteranom Džonijem Evansom, koji je dobio prednost u odnosu na aktera poslednja dva finala Svetskog prvenstva, Rafaela Varana.

Upitan za to da li je prednost Evansu dao zbog povrede Francuza, Ten Hag je odgovorio odrično i rekao da je odluka, citiramo, taktičke prirode.

Nije mali broj onih koji su ovu izjavu doživeli kao „poziv vlasnicima da ga smene“.

Legendarni fudbaler Mančester junajteda Gari Nevil prokomentarisao je da ovog puta nije moguće odgovornost prebaciti na porodicu Glejzer, jer su Ten Hagu date odrešene ruke da sastavlja i pojačava tim od prvog dana, podsećajući da je i uloga Ralfa Ragnika kao „savetnika direktora za transfer pitanja“ odbačena u poslednji čas, jer je novi menadžer tražio (i dobio) punu kontrolu nad kadrovskim odlukama.

Za tri prelazna roka Ten Hag je potrošio astronomskih 460 miliona evra, od čega skoro sto miliona na jednog od igrača koje je već trenirao, brazilskog žonglera Antonija. Nije prošlo mnogo do kada su se dogodili prvi problemi na terenu i van njega sa ovim temperamentnim momkom.

Ten Hagu se zamera i to što je nastavio da okuplja pojačanja sa kojima se zna od ranije, dok „ostali ozbiljni klubovi pedantno rade na skautingu budućih zvezda svetskog fudbala“. U prilog toj tezi iznet je i podatak da Pep Gvardiola i Jirgen Klop za osam, odnosno sedam godina u Sitiju i Liverpulu nisu doveli nijednog igrača sa kojim su ranije sarađivali.

Prethodni put kada je Junajted doživeo pet poraza u prvih deset kola, a to je bilo u sezoni 1986/87, menadžer Ron Atkinson je smenjen.

Međutim, računajući debitantsku sezonu na „Old trafordu“ u kojoj je Ten Hag prevazišao očekivanja, osvojio Liga kup, igrao finale FA kupa, završio kao treći na tabeli i vratio „đavole“ u Ligu šampiona, a u Ligi Evrope dogurao do četvrtfinala, njegov statistički učinak – odnosno prosečan broj bodova po utakmici (2,04) – i dalje je bolji od onog koji je za 26 godina i 1.473 nastupa na klupi Junajteda ostvario neponovljivi ser Aleks Ferguson (2,01).

2,04 (49-8-19) Erik Ten Hag
1,45 (11-9-9) Ralf Ragnik
1,79 (78-33-38) Ole Gunar Solskjer
1,97 (84-31-29) Žoze Murinjo
1,81 (54-24-25) Luj Van Gal
1,73 (26-10-15) Dejvid Mojes
2,01 (882-322-269) Aleks Ferguson

Problem nastaje onog trenutka kada se pažnja usmeri na tekuću sezonu u kojoj ekipa pojačana Rasmusom Hojlundom, Mejsonom Mauntom i Andreom Onanom, igra očigledno lošiji fudbal nego prošle godine, beleži značajno lošije rezultate i deluje demoralisano i na trenutke ravnodušno prema porazima. Svemu treba dodati i dva sukoba za koja je javnost saznala, jedan između Ten Haga i „zamrznutog“ Džejdona Sanča i drugi nastao vestima iz Brazla o tome da je Antoni fizički maltretirao partnerku Gabrijelu Kavaljin i pretio joj smrću.

Kada je neko poljuljan i „šupalj“ sa više strana, onda ga ni tabloidi ne štede, pa su se tako posle neprijatnih 0:3 u sudaru sa Pepom Gvardiolom pojavile „škakljive“ informacije iz svlačionice fudbalera Junajteda. Navodi se da je Ten Hag navodno prvo urlao na ekipu, a onda zatražio tišinu kako bi se bolje čulo slavlje komšija u hodniku i pod tuševima.

U ovom trenutku nije ni važno da li je to sve tačno, činjenica je da se Ten Hagovo lice u negativnom kontekstu pojavljuje na naslovnicama vodećih medija i da se odatle jako teško silazi…

…osim otkazom.