Košarkaški trener Duško Vujošević govorio je u emisiji "Sportlight" o mnogim aktuelnim košarkaškim temama, kao i o interesantnim anegdotama koje su ga pratile kroz karijeru. Objasnio je na koji način je učio od eminentnih srpskih glumaca, a preporučio je i nekoliko interesantnih knjiga.

Na početku gostovanja Vujošević je govorio o svom trenutnom angažmanu u Rumuniji, kao i o svom zdravstvenom stanju.

„Radim ovde svoj posao. Ne u punom obimu zbog moje zdravstvene situacije, ne vodim sa klupe ekipu, na većinu putovanja koja se poklapaju sa danima moje dijalize ne idem. Učestvujem i treninge praktično ja držim. Iskreno rečeno, u toj nekoj situaciji u kojoj sam se našao, da tri puta nedeljno moram da idem na dijalizu, nisam imao neki veliki izbor klubova u kojima bih mogao da radim. Meni je potrebna dnevna količina košarke da bih preživeo, pa mi to dođe kao neka moja terapija„, počeo je bivši trener Partizana razgovor za Sport klub i nastavio:

„Pošto ja nisam imao neko košarkaško znanje kao igrač… Mada za trenera je potrebno nešto drugo, nije dovoljno da skočite na primer, morate ipak da misaono razumete igru, da znate metodologiju, kako se obučava, psihologiju sporta, sociologiju. Kad sam ja počeo da radim samostalno sa tom ekipom u Partizanu, Ranko Žeravica je bio u punom nekom naletu, bio je trener reprezentacije i Partizana, njega je karakterisala sposobnost da napravi dobru selekciju, intenzitet treninga, da igrač ima veliku slobodu. Često sam išao i posmatrao njegove treninge. Takođe sam gledao treninge Slobodana Pive Ivkovića koji je bio jedan suptilni poznavalac košarke, koji je imao osećaja za nju, znao je engleski jezik, imao literaturu, bio je dobra kombinacija teorijskog i praktičnog znanja“.

On je govorio i o svojoj prvoj samostalnoj sezoni u Partizanu.

„Ipak se osećao nedostatak neke čvrstine i možda je ipak slabost proistekla iz toga kako sam ja došao na to mesto, kao pomoćni trener. I iz moje ličnosti koja je takva da ja neću sada da promenim odnose sa svima odjednom, to radim postepeno i to je imalo neke negativne posledice. Ali je bilo i dobrih rezultata. Imao sam sreću da je generacija bila talentovana – Divac, Paspalj, Saša Đorđević, Ivo Nakić, kasnije se tu pridružio i Danilović, stvarno je bila sreća trenirati takvu generaciju. Tu sam napravio jednu grešku posle osvajanja prvenstva. Bila je želja profesora Ace Nikolića da dođe za savetnika, ja nisam pristao, bilo je tu neke moje sujete. S jedne strane, ja sam tu ispekao zanat, ali najskuplje, na svojoj koži„, rekao je Vujošević i u nastavku govorio i o svom povratku u Partizan.

„To je direktno vezano za Danilovića i Divca, a prvenstveno Danilovića. Njegova je želja bila da se ja dovedem.Ja sam tog momenta u Radničkom, koga praktično finansira svojim vezama i konekcijama Mrkonjić (Mrka) i oni žele da ja odmah po njihovom dolasku, dođem u Partizan. Ja ne želim da napuštam Radnički i ekipu sa kojom radim, pogotovo Mrkonjića koji politički pada i ostajem u Radničkom do kraja te sezone i po završetku te sezone na insistiranje Danilovića postajem prvi trener. I Divac se složio ali je inicijativa Saše Danilovića. Nisam ja odmah bio neko ko je imao veliki autoritet“.

O stvaranju mladih igrača, o Đoletu Balaševiću, raspadu Jugoslavije i lige velike države, o Zvezdi i još mnogo čemu.

Kompletan razgovor Igora Miklje sa Duletom Vujoševićem pogledajte OVDE.